Ovim tekstom pokazujem šta je odgovor na tvrdnju da evroatlantske ili samo EU integracije nemaju alternativu.
Prvo da pravilno definišemo da EU integracije, koje podrazumevaju i najdirektniji uticaj SAD (u daljem tekstu skraćeno samo EU), znače potčinjavanje Srbije stranom interesu. Ceo korpus onoga što zovemo nacionalnim interesom ima se smestiti samo u ostatku prostora nakon zadovoljenja stranog interesa. Ako tog prostora uopšte bude i tamo gde ga bude. U literaturi se taj prostor zove „Prokrustova postelja“.
Da je reč o svesnom potčinjavanju, vidimo i iz jedne od bezbroj izjava Vučića, koji kaže da, ako se odustane od reformi (eufemizam za potčinjavanje), onda nam sledi grčki scenario. A grčki scenario je namerno izazivanje, prvo finansijske krize a zatim i ukupne privredne krize u Grčkoj, od tzv. Trojke (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) i svih zapadnih finansijskih institucija – koji su pravi korisnici te krize – samo zato što bi mogla da na izborima pobedi Siriza, koja nije po volji stranih investitora.
Vučić, kao danas najvažniji glasnogovornik ideologije EU, moguće i nesvesno, poručuje nam da se Srbija ima dobrovoljno potčiniti, jer u suprotnom zapadni prijatelji mogu da destabilizuju Srbiju gore nego što joj to po redovnom toku kolonizacije i inače sledi.
Ukratko, državnička mudrost Vučića doseže samo do ideje da je jaram najbolje što se može postići. Isto to najuticajniji u EU, nešto veštije od Vučića, govore svima koji bi da makar olabave jaram ili zastanu sa neprekidnim tegljenjem.
E sad, ko sebe doživljava kao vola, neka odustane od daljeg čitanja teksta. Nadalje govorim o slobodi.
REVOLUCIJA I OSVAJANJE VLASTI
Sloboda je alternativa EU integracijama. Metod ostvarenja slobode je revolucija, shvaćena kao menjanje postojećih odnosa iz korena (dakle sasvim treba odbaciti iluziju da se postojeće da popraviti reformaama). Sredstvo revolucije je osvajanje vlasti. Takođe treba razbiti iluziju da se bez poluga vlasti mogu svaladati moderni kolonizator i njihovi kompradorski ešaloni.
Način na koji se postižu korenite promene, započinje otklanjanjem mehanizama u svim oblastima u kojima EU drži Srbiju u potčinjenom položaju. Te najvažnije oblasti su: monetarna politika, fiskalna politika, finansijski sektor, poljoprivredna politika, privatizacija, energetika, prosvetni sistem (uključujući i naučnu oblast), zdravstveni sistem, vojska, bezbednosne strukture, pravosuđe, spoljni poslovi, kulturna politika, mediji, infrastrukturni i komunikacioni sistemi.
Poluga kojom se to čini su pravila struke. Jednom rečju – znanjem. Šta treba izbaciti zato što predstavlja oslonac kolonizatora i šta treba uvesti zato što bez toga razvoj Srbije nije moguć – o tome odlučuje znanje. Srećna okolnost je u tome što u Srbiji, u najvećem broju oblasti, još uvek imamo izuzetne stručnjake koji to umeju da urade.
PUT DO NACIONALNE DRŽAVE
Kada se pročiste mehanizmi u svim pobrojanim najvažnijim oblastima, dobijamo ono što zovemo nacionalnom državom punog kapaciteta. Tek od tog trenutka borba za slobodu prelazi u širenje slobode. U tom procesu je značaj civilnog društva veliki, ali sa punom svešću da se nikada ne sme ugroziti suverenost države.
Širenje slobode naravno nije moguće ni ukoliko se sve većem broju građana ne omogućavaju jednake šanse, što tržište samo po sebi nikada ne može da postigne. Otuda je regulatorna uloga države neophodna za očuvanje slobode.
Jednom osvojen pun kapacitet nacionalne države ima sledeće osnovne ciljeve, preko kojih građani mere uspešnost rukovodstva: demografski rast (tek sa ovakvom državom možemo da počnemo da se borimo protiv odumiranja i iseljavanja), očuvanje bezbednosti i teritorijalnog integriteta, staranje i obezbeđvanje uslova kako bi privreda postigla i održala kompetetivnost, širenje slobode (jednakost i zaštita različitosti), poboljšanje obrazovanja, produženje životnog veka.
Sloboda, revolucija, znanje i jednakost – to su potrebni atributi patriotizma danas u Srbiji. Nacionalna država punog kapaciteta je odgovor EU integracijama. Ona se postiže borbom za slobodu.
I da ne bude zabune – ovo je ideološki tekst. Zato što nema smislenog delanja bez čvrstih uverenja.
Branko Pavlović
Potpuno ste u pravu Branko. Samo, ne samo vi, nego vecina autora opisuje uzas sadasnjeg stanja u srbiji a retko citamo nesto sto bi bilo resenje. Ok, treba poceti od bacanja na deponiju sadasnje garniture vlasti, ali sta dalje ? Ja zaista zivim u beznadju da Srbija nema odgovor na veoma opasne igre Zapada oko nje. Ja mislim da mi nemamo nadu da moze biti bolje od onoga sto nam Zapad dopusta. Na zalost i na pravdu Boga. sami mnogo doprinosimo pogorsanju iz godine u godinu. Ne trpimo uspesne ljude, odmah su okarakterisani kao lopovi. Onda oni odu iz zemlje puni gorcine. Takvi smo, nemamo pravo da se zalimo na spoljnjeg neprijatelja. Negde sam na ovim stranicama procitao da bi nasm jedino resenje bilo da Srbija bude poput Izraela i tu se apsolutno slazem. znaci, po onoj narodnoj „u se i u svoje…“. Uz to, samo parlamentarna Monarhija moze Srbiju staviti na cvrste noge…kakvi predsednici i slicni titulari. Izgleda da je to jedino resenje, po meni.