Pojačavajući četvrt vekovni neskriveni pritisak na Srbe, pre skorog vremena, usred Beograda drsko i bezobzirno, američki senator natura izbor – „NIŠ ili NIŠTA“!
EUropski natoovski gušteri odmah su ucenu podržali, a liliput saveznici iz baltičkih zemalja to i otvoreno ispoljavaju, te se tako Srbima ponavlja istorija ….
Ruski humanitarni centar u Nišu, postao je tako preteći izbor, pritom razni beogradski Skotovski podrepaši uporno ističu da tu i nema nikakvog izbora, jer su okolo zemlje NATO članice, to je navodna „realnost“, dok sam centar zapravo čini šest ruskih vatrogasaca i pridružena keruša-čuvar.
Iako su Rusi u Niš stigli legitimno, posle javnog međudržavnog sporazuma, briselskoj komandi NATO uporno se priviđa nova nezakonito stvorena baza kao što je „Bondstil“!
Letošnji primeri strahovitih požara u okolnim zemljama, koje su članice NATO ali gde ne mare za njih, jasno je pokazao značaj tog humanitarnog centra u Nišu, koji tek treba da se razvije i osavremeni, da može odgovoriti svim složenim izazovima na terenu.
To je jasan odgovor senatoru koji sebi dozvoljava da ucenjuje, ali može mu se, sve dok mu se (i ne samo njemu) ne pokaže stvarno mesto kad je u gostima, a ne nazovi nevaspitani domaćin. Doduše, takav modus ponašanja kauboja datira poodavno, pa nije na odmet potsetiti.
Pre jednog veka, u Velikom ratu, u trenutku potpune iscrpenosti saveznika na Zapadnom frontu stigli su spasonosni američki vojnici puni sebe, navodno da slome Nemačku, ali zapravo da počnu proces osvajanja stare dame Evrope.
Ipak, iako dobro naoružani i opremljeni, ali nepripremljeni za strahote koje ih sačekaše, pogubiše se u blatu i šumama, te im planirani uspeh ne beše slavan.
Da propagandno opravda tu američku invaziju, objavio je tadašnji predsednik SAD svojih 14 čuvenih tačaka, pritom sahranjujući Dvojnu monarhiju — tamnicu slovenskih naroda, najveći projekat RKC, koji je dugoročno vešto podržavala i pokvarena britanska politika.
Ulažući potom u privredni oporavak iscrpene Nemačke, uselile su se američke firme na stari kontinent, otvoreno podržavajući stvaranje nacističke stranke koja je obećavala da se može upotrebiti za komadanje tadašnjeg Sovjetskog Saveza, kako bi se najzad dokopali sibirskih rudnih bogatstava, energenata, šuma.
Nenadanim ulaskom (decembar `41) u novi svetski rat, propagandno su krili svoj doprinos nacističkom prgramu „konačnog rešenja“ za Židove, jer je firma „IG Farben“ samo američka filijala, a ona proizvodi smrtonosni gas „Ciklon B“, obilato korišćen u nacističkim logorima smrti.
Čekajući da sovjetski vojnik polomi nemačku nacističku kičmu, odlagali su otvaranje drugog fronta sve dok nije bilo jasno ko će doneti pobednički barjak u Berlin, pritom ne gubeći vreme da tepisima bombi zatrpavaju nemačke fabrike, ali gle čuda, samo one koje nisu bile filijala američkih!
Počeće i biološki rat zlonamerno sipajući iz aviona Kalifornijsku zlaticu, nametnika koji uništava krompir, tradicionalnu nemačku namirnicu.
Kroz program posleratnog oporavka nazvan Maršalov plan, podizali su razoreno, pritom svesno razvijajući antisovjetsko raspoloženje u zapadnoj Evropi uz usputnu dodelu obaveznih „trumanovih jaja“ i mleka u prahu, kao sastojaka u paketima UNRE, koje je za dolare pakovala američka organizacija „KER“!
Rušenjem berlinskog zida, krenuli su natoovski kauboji u konačan pohod na ostatak evropskog kontinenta, usput razarajući Jugoslaviju kao pokaznu vežbu za Sovjetski Savez, ali i veliku uslugu Vatikanu, koji od samog nastanka zajedničke države otvoreno radi na njenom razaranju.
Fokusirajući se na Srbe kao navodne vinovnike svih balkanskih zala, okupiće šaroliku koaliciju koju za svoje predatorske ciljeve koristi NATO, ne birajući pritom sredstva za „demokratizaciju“ neposlušnih Srba, koji se samo brane od biološkog zatiranja.
Vidljiv poraz u Siriji, gde je američki energetski lobi pretrpeo neuspeh, utiče direktno na njihov pojačani pritisak na „srećnu zajednicu evropskih naroda“ koji uporno neće da se odreknu jeftinog ruskog gasa zarad skupog američkog, te su zato kauboji izabrali balkansko bure baruta za faktor svoje ucene, ali i proširenja NATO teritorije.
Počeo je drčni Hojt Ji, da bi tokom posete novoprimljenom natoovskom montenegrinskom gušterčiću koga odmah prozvaše ljutom gujom iz potaje, nastavio drčni potpredsednik Pens!
Kada sve to nije urodilo plodom, odlučio je senator iz Viskonsina Ron Džonson, da se javno oglasi otvorenom pretnjom, i to usred Beograda!
Srbi imaju izreku – kom je suđeno da bude ….. , ne pomažu mu ni staklene gaće – izražavajući slikovito svoje bogato iskustvo, sa raznim ucenama i okupatorima!
Ali, nit je ovo vreme Dvojne monarhije koja traži dlaku u jajetu srpskoj politici, jer je na to gura nemačka ekspanzionistička ratna grupa, nit je ovo vreme tršćanske krize da se testira drug Brka, nit je vreme Rambujea, kada se pokvarenjaci iz EU naslađuju sa srpskim pokušajem da se ikako izvuku od bombardovanja i razaranja zemlje, a mali Milo se već utalio za svoju „srećnu budućnost“, mimo srpskog naroda u Crnoj Gori!
Jeste složeno vreme, koje bi se moglo karakterisati narodnom izrekom – konj koji crkava, najžešće se rita – jer se alava američka „duboka država“ suočena sa samom sobom, i to na svom terenu a ne u belom svetu, grčevito trudi da otvori novi pakao, kako bi imala opravdanje za novi krug svog postojanja.
Od uspešnog stvaranja Balkanskog saveza, čija je duša bio srpski ministar inostranih poslova pa potom predsednik vlade Milan Milovanović-Balačko, koji je postavio srpsku spoljnju politiku na zdrav osnov isticanja nacionalne koristi, korišćenjem političkih prioriteta interesa velike sile, što se pokazalo u punom sjaju uspeha tokom oslobodilačkog balkanskog rata, traje evropska laž o „opasnosti“ od navodne velike Srbije!
Umeće, da ravnopravno razgovara sa velikima, kao izgrađeni stav zrelog političara, Balačko je doveo do savršenstva, pleneći svoje sagovornike znanjem i veštinom obrazlaganja argumenata iznalaženja interesa dotičnog sagovornika, kako bi se ipak našlo korisno kompromisno rešenje.
Naslediće ga Nikola Pašić, ne manje pragmatičar, čvrsti branilac srpskih interesa i od saveznika i od protivnika.
Nažalost, taj obrazac nije nastavljen da se primenjuje posle njihovog odlaska iz politike i sa ovog sveta.
Naročito se to jasno sagledava danas, posle „osamostaljenja“ Srbije, koje i nije rezultat planske srpske političke volje već referenduma montenegrina, kojim se tako ugasi poslednji ostatak zajedničke države, nastale na moru srpske krvi.
Međutim, projektanti „održive“ Srbije iz EU i NATO još nisu zadovoljni, ima se još, posle otimanja Kosova na redu je „Sandžak“ (Raška oblast), pa Vojvodina, pa ….
Ali, beogradskim europejcima je i krug „dvojke“ država, ako u dragom Briselu tako kažu!
Za početak – NIŠ ili NIŠTA – jasno glasi kaubojska ucena, da jasnije ne može biti!
Samo, u vreme kada je Dvojna monarhija pisala svoj ultimatum, kao primer zahteva koji se ne sme prihvatiti ako se nacionalni interesi štite, kao sastavljači odgovora koji je briljantan primer diplomatskog umeća samostalne države, Pašić i Paču nisu razglabali o potrebi „unutrašnjeg dijaloga“, niti o prodaji delova svoje države, a tzv crvene linije nisu ni pominjali, jer su imali vojsku kao instrument države u zlu vremenu!
Vojsku, koja je već i pokazala i dokazala zanatsko umeće svojih starešina i hrabrost i odlučnost celokupnog sastava koji će stati na stvarne crvene linije, kad počne agresija! Te linije će potom i zacrveneti krvlju svojom, ali i još više neprijateljskom!
Umni vojvoda Mišić, kazao je veliku istinu rečima – „nas će uvek napadati oni koji misle da su jači, i to im je argument, a naša vojska je seljačka, ona ne ratuje za slavu, već za svoju zemlju, kuću, njivu, svoju decu i ženu“!
Danas, ni američkim kaubojima nije tako lako da se bez podrške OUN zalete na nezavisnu državu, jer primer Sirije jasno pokazuje da nije više moguće primeniti razne „Bljeskove“, „Oluje“ i „Maestrale“ nad srpskim narodom, kao daleke 1995.godine!
Centar u Nišu, jasno je ogolio svu višedecenijsku antisrpsku politiku koju vode i EU i NATO, ali i američka „duboka država“, a odgovor je tako lak i jednostavan, neka narod srpski odgovori na prosto pitanje – ugasiti ili ne – bez suvišnih razglabanja o crvenim, plavim, zelenim i inim linijama!
Demokratski, referendumom, da se najzad čuje i glas naroda srpskog!
fsksrb.ru
