Slobodan Jovanović: Šta je poluintelektualac?

12
1827
Slobodan Jovanović/Vikimedija/Uroš Predić

„Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništaBilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavlјenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišlјenje o sebi samom.

U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolјe reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: „Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Nјemu je izgledalo nepojmlјivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmlјivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan.

Da Vas podsetimo:  Zašto bih ja pravio decu kada će država da me kažnjava za to?

Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije cilјeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržlјao.   Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavlјen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste. Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari:
1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi;
2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.”

Slobodan Jovanović, Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, O poluintelektualcu

vidovdan.org/Novi polis

 

12 KOMENTARA

  1. KARADJORDJEVIĆI, OBRENOVIČI I BROZOVI SU INKVIZITORI SRPSKE NACIJE I KULTURE. SAMIM TIM RAZBIJAČI MITA, DUHA, VERE I TRADICIJE SRPSKOG NARODA. BEZ OVIH ELEMENATA VIŠE OD 150 GODINA POSTALI SMO BEZLIČNA MASA :
    ČIJU SU VRELU BALKANSKU KRV PRINOSILI NA OLTAR ISTORIJSKIH KLANICA PRINOSEĆI JE SAMO NJIMA ZNANIM BOGOVIMA I NEMILOSRDNO JE UGRADJUJUĆI U TEMELJ DRŽAVNOSTI NEPOSTOJEĆIH NARODA.

    MOJ NAROD STRELJAN JE 1918
    A OVEREN METKOM U ČELO 1945.

    POŠTO JE PARALELNI DUHOVNI SVET REALNIJI OD NAŠE REALNOSTI, JAVNO PROZIVAM VLADISLAVA PETKOVIČA DIS – a DA NAM ODGOVORI NA PITANJE :
    KO MU JE DAO PRAVO DA OPIŠE NAŠE A KAŽE DA SU NJEGOVI DANI. ZABOGA, JER BEZ KRALJA NE VALJA.

    POSLE NEMANJIĆA SRBIJOM NE VLADAJU SRBI. OVAJ NAROD KRENUO JE PUTEM BEZ POVRATKA.
    ZAHVALJUJUĆI INKVIZITORSKIM KUĆAMA IMA NAS BAR 20 MILIONA MANJE.
    1804=4,5 MILIONA ENGLEZA
    1804 =4,5 MILIONA SRBA.
    BRAVO GOSPODO POLU I CELOVITI INTELEKTUALACI I SLEDBENICIMA DIZRAELIJEVOG(ENGLESKI IDEOLOG O REŠAVANJU PROBLEMA BALKANA I UNIŠTENJU SRBA) PLANA
    POZDRAV SA OBRONAKA MALENA OD GORŠTAKA.
    Jbggg nisam književno pismen te prašrajte.

  2. Da rezimiramo,drugim rečima,Srbiji su potrebni PISMENE PATRIOTE,koji će svojim dolaskom na vlast,ČINITI DOBRA DELA OVOM NARODU I DRŽAVI SRTBIJI I SVIM SRBIMA ŠIROM SVETA,ČIJE SE MATERIJALNO STANJE NEĆE NIČIM UVEĆATI OD ONOG PRE DOLASKA NA VLAST.Za šta mora biti dobro pismen,što znači da se dokazao u bar svojoj struci,sa svojim radom.DA ĆE MU TO GARANTOVATI I POREKLO OD DEDE I BABE I OCA I MAJKE,a ne da je po poreklu fukara,kao što je to do danas.A da bi se to sakrilo,ni jedan od njih nema zvanično poreklo,kao da ih je donela roda,ni za koga nigde nije napisano poreklo,a zašto,jer se krije poreklo.Ne treba tu mnogo mudrosti,mora se birati ime,a da na plakatu piše komplet poreklo i opis njegovog rada,sve ostalo su gluposti.

  3. Za mnoge jereticko sljedece: ovaj intelektualac je tvorcem Banovine Hrvatske; sve je preduzeo da se spreci bilo kakav pokusaj ometanja stvaranja iste- omogucio mu je to najvisi mu drustveno-politicki polozaj, te: kada daje sliku poluintelektualca ( a to je, u stvari i n t e l i g e n t) u najvecem dijelu govori o sebi; kao takav i mogao je avionom za London, a n a r o d u kako bude.
    A tamo gdje mu se postavi spomenik mjesto je Lazi M. Kosticu- ovome je (i )
    zabranio da govori o njegovom programu stvaranja Ban. Hr., izgubice se visoka funkcija kao vaznija stvar od urusavanja srpskog nacionalnog bica: bio je tipican s r p s k i politicar, nikako intelektualac, te: evo nam i danas isto…
    Pitam se, tek: ko li je u Londonu mogao da ima onako grda uticaja na Kralja-Dijete!? Eh, jeretizma mi!

  4. @ Vlada cokolada, nisam bas siguran da obrazovanje ne utice na karakter, a pogotovo kada nasi politicari studiraju i „oblikuju“ se u inostranstvu. Drugo, pogledajte samo nase ljude (ukoliko zivite u Srbiji), cim zavrse bilo kakav fakultet smatraju da su bas oni bogom dani, da zasluzuju sve i odmah i to da dobiju na tanjiru, jer pobogu oni su se „mucil tolike godine!“ … Sa druge strane, obrazovanje je neophodno da bi se razumele neke stvari, i tu upravo i jeste kvaka, nije intelektualac svako ko zavrsi fakultet (kao sto danas vlada misljenje) vec je intelektualac onaj ko to svoje znanje moze i hoce da upotrebi za neko vece opste dobro jer kao takav oseca duznost za tako nesto.

    • То су опет бабе и жабе. Ти што су обрађени, обрађени су зато што су били обрадиви, не зато што су учили и нешто научили. Ко је обрадио Ђукановића, са његовом дипломом из туризма, који се од почетка окретао како ветар дува, Николића са његовом купљеном дипломом, ове новопечене министре керамичаре, шофере, и остале? И треба бити реалан, они који уђу у политику су пред много већим искушењима, у смислу оног што им се нуди, него просечан човек. Много је лакше остати поштен док је на улогу сића, и многи од нас који из ових мокасина искрено осуђујемо њихово непоштење, не би били ништа бољи. Главно је, докле ћемо стићи ако пођемо од тог да образовање квари људе?

    • ZARKO,nemaš greške u ovome,jer bilo je,SAMO ZAVRŠI FAKULTET I DOBIĆEŠ FOTELJU I DA NIŠTA NE RADIŠ,tako su učeni u kući,naravno postoje i izuzetci,ali nebitan broj.

  5. Ne trebaju nama intelektulaci, nama trebaju ljudi, ma ljudine! Upravo to gledanje kroz neciju diplomu, zvanje, broj procitanih knjiga, socijalni status i slicno nas je i dovelo dovde. Mnogi veliki pravi ljudi i heroji u istoriji su bili skoro pa nepismeni, ali nisu bili glupi, ljudi cesto to mesaju, i sto je jos vaznije imali su iskrene i ciste namere, ljubav prema necemu, postovanje i dostojanstvo. Ljudi nama trebaju, a ne intelektualci, jer ko sto pokojni Manda lepo rece u filmu „da se vi skolovani sta pitate otisli bi i Srbi i Srbija u k…“ i gle cuda, upravo se to i dogodilo dolaskom „pametnih i skolovanih“ od 2000 godine.

    • Тако далеко чак ни тзв. „комунисти“ нису ишли. Образовање нема благе везе с карактером, и може бити само плус. То што су политичари такви какви јесу није последица њиховог образовања – колико год да га имају или немају – него њиховог карактера. Као што силовање није последица сексуалне жеље, него насилног карактера. Не мешајмо бабе и жабе…

  6. Realno gledano, vecina ljudi, kako u Srbiji, tako i drugde, potpada pod gornji opis. Ne vidim sta nam resava ili nudi ovo saznanje (vec znano od ranije)? Sve sto je opisano je, u isto vreme i ljudsko. I pohlepa i korumpiranost i zatucanost i borba za vlast i pametovanje i bezobrazluk i bahatost….. malo je ljudi koji nisu takvi. Sad, ako se cilja da drzavu (i Srbiju i svaku drugu) treba da vode samo ljudi koji nisu kao gore opisani, ili ljudi koji su samo „cisti“ intelektualci, pa, hm, pa naravno! Problem je naci takve ljude, posebno one koje vlast nece iskvariti. Ko, iskreno, cak i sam za sebe, moze da kaze da je takav, ili da ce ostati takav? Probali smo sve: i intelektualce i poluintelektualce i sirotinju i bogate. Niko nije bas valjao. Mozda je, hm, problem u nama, a ne u vlasti?

    • Дефинитивно. Криви сте ви који се препознајете у Јовановићевом опису фртаљ-интелектуалца. Срби или не. Пошто су фртаљ-интелектуалци малољуди, неизбежно, кад год се то више исплати, морају да буду и малосрби. Њихов највећи проблем је: чиме попунити ту огромну празнину фртаљ-интелектуалца, малочовека и малосрбина? Ако им се већ не заломи лова до крова, послужиће и сенвичи…

  7. Све је то лепо и красно, само не видим која је половина те креатуре она интелектуална…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime