Sloveniji se o glavu obila Evropa

0
806

Pre nekoliko dana na centralnom trgu Ljubljane okupilo se oko 10.000 ljudi da bi protestovali zbog sve lošije ekonomske situacije u zemlji, protiv gradske i državne vlasti, EU, korupcije, demagogije i mera štednje. Mirni Slovenci su, na iznenađenje mnogih, pogotovo nas iz ostatka bivše Jugoslovije, odlučili da masovno izađu na ulice i pokažu svoje mišljenje o političarima. Ali to nisu uradili mirnom šetnjom ili duvanjem u pištaljke već su se žestoko sukobili sa policijom, na koju su bacali baklje i pirotehnička sredstva, kamenje, flaše i kocke kaldrme. Policija je u punoj opremi za razbijanje demonstracija na njih bacala dimne bombe, suzavac i koristila vodeni top. Takođe, policija je helikopterom kružila iznad grada i na konjima je galopirala na demonstrante, a ulice su bile zatvorene za saobraćaj.

Ali Ljubljana nije jedini grad u kojem su demonstranti tražili pravdu. Slično se dešava i u ostatku Slovenije, u Mariboru, Celju… Sve je počelo u Mariboru gde su demonstranti tražili smenu gradonačelnika Franca Kanglera.

Mariborčani su posebno ogorčeni zbog takozvane korupcionaško-saobraćajne afere – Kanglerove odluke da privatnoj firmi „Iskra sistemi“ dodeli posao praćenja vozača i snimanja saobraćajnih prekršaja sa 30 kamera. Prema tom ugovoru, firma će dobiti čak 92 odsto novca od naplaćenih kazni, a gradska vlast preostalih osam procenata. Do sada je kažnjeno 25.000 vozača.

Pored toga, građani Maribora su ogorčeni jer je Kangler nedavno uručio ključ grada aktuelnom crnogorskom mandataru Milu Đukanoviću zbog njegove „naklonosti i saradnje prema tom univerzitetskom gradu“. Đukanović, prema mišljenju slovenačkih medija, nije uradio ništa posebno za Maribor, mada često posećuje Terme Maribor, a odseda u luksuznom apartmanu u hotelu „Habakuk“. Spekuliše se da crnogorski političar ima udeo u vlasništvu tog turističkog centra i da je zato dobio visoko mariborsko priznanje.

Ni Ljubljančani nisu oduševljeni svojim gradonačelnikom Zoranom Jankovićem.  Oni traže njegovu ostavku ali i ostavku premijera Janeza Janše.

Protestanti su najbolje izrazili svoje nezadovoljstvo na transparentima koje su nosili tokom proteklih dana u Ljubljani i nizu drugih gradova. Na njima su istakli šta ih muči, i tamo je pisalo: „Demagogija, korupcija, nepotizam“, a takođe i parole: „Razvlastite kapitaliste“, „Ne EU“, „Gde su naša prava?“, i druge slične parole. Pritom su pevali tradicionalne slovenačke pesme i Internacionalu, a normalan prizor su bile i jugoslovenske zastave i zvezde petokrake.

Da Vas podsetimo:  Kako je NATO lagao, izmišljao i lažno prikazivao uspeh u pogađanju vojne tehnike na KiM

Posmatrači u Ljubljani svedoče da je u tom gradu za vreme demonstracija vladalo pravo vojno stanje, jer je u sukobima nezadovoljnih građana sa policijom povređeno trideset osoba, od kojih je šestoro teže ozleđenih, a premijer je upozorio da Slovenija može ići prema „grčkom scenariju“ ako se nastave nasilni ulični protesti i dramatično naglasio da je potrebna samo jedna upaljena šibica. On je razloge za protest video u drugom krugu predsedničkih izbora.

„Isto kao što su slike sa grčkih ulica iz te države oterale strane i domaće investitore, tako se može dogoditi i u slučaju većeg nasilja u Sloveniji, jer su nasilje na ulicama Maribora i Ljubljane već prenele strane televizije, a takva bi situacija samo štetila državi, posebno mladim i nezaposlenima“, navodi Janša.

On je upozorio da u demokratiji svako može učestvovati u izbornom procesu i javno izražavati mišljenje, ali da se ne može dopustiti „bacanje granitnih kocki i eksploziva“ na pripadnike policije.

Ekonomija Slovenije sve slabija

Slovenija je, inače, u trećem ovogodišnjem kvartalu ponovo skliznula u recesiju, jer je njen bruto domaći proizvod (BDP) potonuo za 0,6 odsto u odnosu na BDP iz drugog kvartala, pokazuju zvanični podaci slovenačkog Zavoda za statistiku. U prvom kvartalu 2012. izašla je iz recesije, koja se definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog privrednog rasta. Prema sezonski prilagođenim podacima, privreda je u periodu jul–septembar, na godišnjem nivou, potonula za 2,9 odsto.

Međutim, godišnja stopa inflacije u Sloveniji je u novembru pala na 2,3 sa oktobarskih 2,7 odsto, navedeno je u saopštenju Zavoda. Potrošačke cene su u novembru, na mesečnom nivou, pale za 0,1 odsto posle rasta iz prethodnog meseca od 0,1 odsto, dodaje se u saopštenju. O čemu se zapravo radi i zašto se desila ovakva eksplozija nezadovoljstva i socijalnog bunta u Sloveniji koja je važila za mirnu i prosperitetnu novu članicu Evropske unije?

Da Vas podsetimo:  Raskomadana Srbija do Leposavića! Nova „originalna ponuda“ iz Prištine – podvala pred Vašington

Osnovni problem se sastoji u tome što Slovenija ima najveću recesiju, odnosno smanjenje ekonomske aktivnosti među svim državama koje su članice evrozone. Slovenačka privreda se samo u poslednjih nekoliko godina od 2009. smanjila za preko 8 procenata, a u isto vreme je stopa nezaposlenosti porasla do blizu 15 odsto. Takođe, slovenački javni dug je za samo godinu dana, od 2010. do 2011. godine, porastao sa oko 40 posto na blizu 50 posto bruto društvenog proizvoda, ili na približno 17 milijardi evra, a još samo pet godina ranije on je iznosio tek 8 milijardi evra. To znači da se državni dug Slovenije dvostruko povećao od trenutka njenog ulaska u evrozonu 2007. godine.

Osim toga, građani Slovenije zameraju svojim lokalnim i državnim vlastima veliku korumpiranost, neravnopravnost, smanjenje plata, penzija, budžeta za obrazovanje, kao i pogrešne mere u savladavanju krize – i to je glavni skup razloga zbog kojih se danas Slovenija suočava sa najvećim nemirima i sukobima od sticanja svoje nezavisnosti.

Zato ni malo nije čudno što Slovenija u poslednje vreme pokušava da pronađe izlaz iz vrlo teške ekonomske situacije sve većim okretanjem na istočna tržišta gde može uspešno plasirati svoje proizvode, a to se moglo čuti i prilikom nedavne posete srpskog premijera Sloveniji. Tada su zvaničnici dve zemlje zaključili da je saradnja između Slovenije i Srbije veoma značajna zbog zajedničkog nastupa na trećim tržištima, pri čemu su prvenstveno imali u vidu nastup na tržištu Rusije, ističući da je to izuzetna šansa u budućim odnosima dve zemlje na planu ekonomije.

Da li će neku promenu doneti izbor novog predsednika Boruta Pahora videće se veoma brzo, jer Slovenije nema puno vremena za čekanje. Većina analitičara smatra da je izbor predsednika Slovenije potpuno nebitan kada je ekonomija u pitanju. Međutim, manji deo ekonomskih eksperata kaže da to i nije potpuno tačno. Jer predsednik Slovenije postavlja guvernera centralne banke pa samim tim njegov uticaj na ekonomiju može biti veliki.

Da Vas podsetimo:  Evropa uporna: Od Rusije kao velikog pobednika načiniti „imperiju zla“

Inače, govoreći o gotovo svakodnevnim protestima u slovenačkim gradovima zbog nezadovoljstva korumpiranošću političara i socijalno-ekonomskom situacijom, Pahor je rekao „da bi želeo da te demonstracije razume kao izraz nezadovoljstva“.

Odlaskom Danila Tirka sa predsedničke funkcije bi „konačno umrli moć i mit stare garde Milana Kučana“, a rušenjem tog mita bi se ruši i mit o političko-poslovnoj uspešnosti Zorana Jankovića kao jednog od članova podmlatka ove garde koja je Slovenijom uglavnom i vladala poslednjih 20 godina, smatraju analitičari.

Poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger, još ranije je rekao da se Slovenija nikako ne može upoređivati s prezaduženom Grčkom. On je još pre ovih demonstracija, komentarišući pad kreditnog rejtinga i životnog standarda Slovenije, rekao da Grčka ima tri puta lošiji odnos zaduženja u odnosu na svoj BDP od Slovenije

„A uz to Slovenija ima izvoz od 10.000 evra po glavi stanovnika, a Grčka samo 1.500 evra“, rekao je Mencinger.

On je naveo da ne vidi kako samo restriktivnim merama i štednjom može da se reši kriza u evrozoni jer samo povećana potrošnja može da rezultira povećanjem BDP-a, pa sadašnja ekonomska politika i mere štednje znače „vudu-ekonomiju“, a ne garanciju za izlaz iz recesije.

Zato je sasvim očekivano da Slovenija ipak ne doživi grčki scenario. Pogotovo što i pored toga što im je javni dug veći od 50 odsto i dalje ima mogućnosti da se zadužuje. Time može da umiri socijalni bunt i da dobije na vremenu kako bi mere štednje rasporedila podjednako na sve socijalne kategorije. To znači da će verovatno odustati od plana da smanji javnu administraciju za 30.000 radnika.

Antigona Laketić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime