Slučaj Farmakom: Osporeno finansijsko veštačenje i naloženo novo

0
430
Foto: pixabay.com

Nakon dva dana ispitivanja veštaka ekonomsko-finansijske struke pred punom sudnicom Specijalnog suda za organizovani kriminal u slučaju „Farmakom”, sud je nakon brojnih zamerki prihvatio predlog odbrane i tužilaštva i zatražio da se uradi novo veštačenje.

Biznismenu Miroslavu Bogićeviću i ostalim optuženima u predmetu „Farmakom” sudi se zbog „nenaplativih“ kredita koje je Privredna banka odobravala ovoj kompaniji i nizu povezanih firmi, o čemu je BIRN pisao.

Odbrana je osporila veštačenje iz 2015. godine koje je trebalo da pokaže stepen izloženosti banke prema koncernu Farmakom koji je bio korisnik spornih kredita.

Nepostojanje spiska dokumentacije na osnovu koje je izvršeno veštačenje, činjenica da je zaključak netačan jer je računat po pogrešnoj formuli, podatak da nisu poštovani zakonski propisi i da su korišćene „informacije iz budućnosti” – bile su samo neke od primedbi odbrane.

Osporavanja su išla toliko daleko da su advokati u jednom trenutku pitali sudiju ima li uopšte smisla raspravljati o „pogrešnom i nelogičnom nalazu“ i predlagali su da se izvrši novo veštačenje.

Veštačenje je uradila Nada Čobeljić Šobajić, sudski veštak ekonomsko-finansijske struke. Kako je sama izjavila, u ranijem radu nije imala prilike da veštači ovakvu materiju.

Ona je tokom ispitivanja menjala svoje odgovore, dok je odbrana pokušavala na sve načine da ospori veštačenje.

Ispitivanje veštaka i različiti odgovori

„Ne sećam se, to je bilo pre pet godina“ i  „to nije bio moj zadatak“ – bili su česti odgovori veštaka na pitanja sudije, okrivljenih i njihovih branilaca.

Prema nalazu veštaka, kojim su obuhvaćena 42 kredita u periodu od marta 2012. do marta 2013. godine i oko 20 preduzeća kojima je Farmakom bio jemac, Farmakom nije mogao da vrati kredite jer je bio prezadužen.

Na pitanje sudije Velimira Lazovića da li prezaduženost znači insolventnost (nemogućnost vraćanja dugova), veštak je ćutao.

Jedna od zamerki odbrane bila je i to što se veštačenje odnosi na 42 sporna kredita, a po novoj optužnici iz 2018. taj broj je smanjen na 31.

Da Vas podsetimo:  Polovina novca iz valjevskog budžeta za beogradske firme

Odbrana je počela sa naizgled prostim pitanjima.

„Da li mi možete reći išta o Koncernu Farmakom? Čime se bave ta privredna društva?“, upitao je advokat Davor Popović, branilac Miroslava Bogićevića.

Nakon opšteg odgovora usledila su potpitanja poput „da li se bave rudarstvom, koje rudnike imaju, koje su rude u pitanju, da li se bave poljoprivredom“.

Premda zbunjena, veštak je uglavnom potvrdno odgovarala, do narednog pitanja Popovića.

„Jeste li gledali nekada konsolidovani izveštaj?“.

Veštak je odgovorila da nije.

Popović je pitao zašto se izjasnila o tome da li Farmakom može da vrati kredite ako joj to, kako je sama rekla, nije bio zadatak.

Zamerio je i to što nije uzeto u obzir da su dve trećine kredita vraćeni, već je veštačenje obuhvatilo onu trećinu koja nije vraćena.

Na pitanje da li bi, da je to znala, Šobajić napisala isto, ona je odgovorila da bi.

„Vi nikad niste videli bilanse Farmakoma. Niti vrednost Farmakoma. Šta je prezaduženost? Da nije to odnos između obaveza i imovine? Ako biste znali da su dugovi Farmakoma manji od 50 odsto vrednosti imovine, da li biste napisali to?“, bio je uporan Popović.

Odgovor je bio samo „ja to nisam znala“.

Popović je zaključio da je veštak sada u potpunosti promenila svoj iskaz u odnosu na ono što je napisala i dodao: „Na osnovu toga mi sudimo pet godina“.

Advokat Denis Bećirić je objašnjavao veštaku šta znači izloženost banke.

„Ja mogu da vratim i više nego što banka vredi, ali banka ne može toliko da se izloži prema jednom klijentu jer bi mogao da utiče na njenu politiku“, što je veštak Šobajić potvrdila.

„Pa to onda nije ono što ste rekli“, dodao je Bećerić.

Da Vas podsetimo:  Agrobanka: Najveća prevara bez sudskog ishoda

„Informacije iz budućnosti“

„Sudija, ja pitam jedno a ona priča drugo“, rekao je u jednom trenutku Miroslav Bogićević okrenuvši se ka sudiji, na šta se u publici čuo smeh i komešanje.

Ispitivanje veštaka od strane Bogićevića svelo se na to da veštak nije razumela ko kome duguje i ko treba da vrati dug banci.

„Nemojte da se vređate, ali uopšte nije logično“, dodao je on.

Bogićević je tražio spisak dokumentacije, ko ju je izdao i rekao da će pokazati šta je falsifikovano i stavljeno.

Tema na suđenju bila je i koja dokumentacija je bila predmet veštačenja, ko ju je pribavio i kako, kao i da li se radi o originalima ili kopijama.

Veštak je više puta izjavila da je radila po dokumentaciji koju je dobila od Privredne banke.

„Postoje dokazi koje je veštak sam pribavio. Šta je to?“, pitao je advokat Đorđe Trifunović, na šta je Šobajić odgovorila da je to nešto što je ona pribavila.

„Na osnovu kojih ovlašćenja vi pribavljate dokumenta? Veštak ne može sam da odlučuje šta je dokaz, već da predloži“, objasnio je Trifunović.

Šobajić je priznala da joj to nije bilo poznato.

Nisu joj bili poznati ni propisi prilikom odlučivanja o uslovima na osnovu kojih se izračunava izloženost banke prema klijentu, zaključio je okrivljeni Miodrag Salai.

Veštak je zaključila da sredstva obezbeđenja nisu adekvatna i da je izloženost daleko iznad dozvoljene,  ali je u taj obračun uvela uslove koje zakon ne propisuje – prema mišljenju Salaija, ali ne i prema mišljenju tužioca.

„Veoma nelogičan obračun“, izjavio je Salai objašnjavajući da je „potpuno pogrešno izračunala procenat izloženosti – na osnovu formule koju je sama napisala“.

Raspravljalo se i o iznosu kapitala kojim je banka raspolagala, o činjenici da je dokapitalizovana u martu 2012. godine, o poslednjem odobrenom kreditu iz marta 2013.

Da Vas podsetimo:  Breni dva miliona iz budžeta, ostalima još 6,6 miliona

Na pitanje Salaija kojim kapitalom je Privredna banka raspolagala kada je odobren poslednji kredit, veštak nije znala odgovor.

„Pa dobro, ali svakako nije mogla u martu da raspolaže budućom cifrom (iz aprila). I još promenite znak u formuli da biste došli do ovih brojeva“, zaključio je Salai.

Gde je nestao znak minus ispred brojeva?

U nastavku glavnog pretresa u petak 25. oktobra, prilikom ispitivanja veštaka od strane okrivljene Aleksandre Janković iz Privredne banke, Šobajić je izjavila da je dobila papir bez znaka minus ispred brojeva.

Iako je, kako kaže, dokument na osnovu kog je veštačila dobila od Privredne banke, sporni minus otvorio je nova pitanja.

I okrivljena Olivera Đorđević, finansijska direktorka Farmakoma, prilikom ispitivanja veštaka insistirala je na nelogičnosti nalaza, kao i ostali okrivljeni.

Reč na suđenju imao je i stručni savetnik okrivljenog Miodraga Salaija, ekonomista Goran Radosavljević.

Njegova analiza pokazala je da izloženost banke prema Farmakomu, uzevši u obzir tri povezane firme, ni u jednom trenutku nije prešla 10 odsto (od dozvoljenih 25), dok se u veštačenju pominje i izloženost od 321 odsto.

Na pitanje tužioca da li je upoznat sa time da je i Mlekara Šabac, koja posluje u okviru Koncerna Farmakom, uzimala kredite od Privredne banke, Radosavljević je izjavio da se u dokumentaciji koju on ima to ne vidi.

Tužilac Goran Marjanović na kraju je takođe predložio da se izvrši novo veštačenje, a sud je na osnovu svega odlučio da ovaj predlog usvoji.

Veštak Nada Čobeljić Šobajić rekla je da iz zdravstvenih razloga nije u stanju da nastavi da se bavi ovim.

Sudija Velimir Lazović odredio je da se novo veštačenje poverava Gradskom zavodu za veštačenje Beograd.

Nastavak suđenja zakazan je za 15. novembar 2019. godine.

Ana Ćurić
Izvor: javno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime