Slučaj „Mali“: Kad institucije služe funkcionerima

1
1598

Uprava za sprečavanje pranja novca, deo Ministarstva finansija, od 2009. godine ispituje sumnjive finansijske transakcije gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Agencija za borbu protiv korupcije više od dve godine zna da je gradonačelnik lažno prikazivao podatke o imovini, Prvi osnovni sud u Beogradu već sedam meseci zna da deci gradonačelnika Beograda njegovi misteriozni prijatelji plaćaju školarinu od 60.000 evra godišnje i da on iznajmljuje stan koji plaća 1.500 evra a da ima platu 103.000 dinara. Bez obzira na sve to, pa i na činjenicu da je i tužilaštvo upoznato sa svim ovim podacima, a zahvaljujući medijima sada i čitava javnost – Siniša Mali i dalje neometano i bez ikakvih posledica vrši javnu funkciju gradonačelnika Beograda.

Mali_Kalemegdan
Siniša Mali

Sve navedeno potkrepljeno je nepobitnim pisanim dokazima koje su te iste državne institucije na kraju morale da otkriju zahvaljujući upornosti medija i Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U dokumentaciji koju je Agencija za borbu protiv korupcije po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja dostavila Pištaljci navodi se da je banka „Hypo Alpe-Adria“ još 2009. godine prijavila Sinišu Malog Upravi za sprečavanje pranja novca zbog sumnjivih transakcija. I osam godina od prijave, te transakcije se i dalje „vode“ samo kao sumnjive jer nadležni organi, prema podacima iz izveštaja Agencije, ni posle svih tih godina nisu utvrdili da li je gradonačelnik Beograda učestvovao u pranju prljavog novca ili nije.

Objašnjenje zbog čega Uprava za sprečavanje pranja novca još nije ustanovila da li je Siniša Mali spornim transakcijama počinio krivično delo, Pištaljka do objavljivanja teksta nije dobila. Iz Uprave su nam rekli da izjavu v.d. direktora Željka Radovanovića ne možemo da dobijemo. „Pitanja pošaljite na mejl Ministarstva finansija, oni će onda pitanja proslediti nama. Mi ćemo odgovore proslediti Ministarstvu finansija i onda ćete vi od njih dobiti odgovor“, objasnili su nam proceduru iz Uprave za sprečavanje pranja novca.

Ovo nije prvi put da nadležni u Upravi za sprečavanje pranja novca izbegavaju da odgovore na pitanja u vezi sa Sinišom Malim. Pre skoro mesec dana, Upravu smo pitali koje su sve transakcije u vezi sa gradonačelnikom Beograda „sumnjive“.

Da Vas podsetimo:  Poslodavac pokušava žrtvu da predstavi kao zlostavljača

„Uprava za sprečavanje pranja novca sve raspoložive podatke dostavila je Agenciji za borbu protiv korupcije i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadležnosti. Imajući u vidu da bi davanje dodatnih informacija eventualno moglo da ugrozi ili oteža sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka i slično, Uprava nije u mogućnosti da dostavi druge informacije od onih koji su već objavljene na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije i u koje imate uvid“, piše u pisanom odgovoru Uprave.

Da će objavljivanje podataka o Siniši Malom ugroziti otkrivanje krivičnog dela bio je i izgovor Agencije za borbu protiv korupcije kada je odbijala da nam dostavi javne podatke. Kada ovaj izgovor nije prihvatio ni Poverenik za informacije od javnog značaja – Agencija je pronašla drugi. Podaci su „strogo poverljivi“, sada tvrde u Agenciji. Oni su i pored naloga Poverenika odbili da dostave sve spise iz vanredne kontrole imovine i prihoda. Iz spisa koje su nam selektivno dostavili vidi se da za Sinišu Malog zakonska obaveza o prijavljivanju imovine i prihoda ne važi. On je u više navrata i pored nekoliko upozorenja uporno dostavljao lažne podatke o imovini. Agencija za borbu protiv korupcije, međutim, više se starala da zaštiti Sinišu Malog nego što je insistirala da on zakonski odgovara.

Tek kada su mediji počeli da pišu o imovini Siniše Malog, Agencija je pokrenula vanrednu kontrolu izveštaja koje je dostavljao ovaj funkcioner. U vanrednoj kontroli ustanovljeno je da se gradonačelnik sumnjiči za pranje novca, ali i da je dobijao novac od kontroverznog biznismena Petra Matića „iz i van radnog odnosa“. Zbog čega je Matić plaćao Malog, Agencija nije istraživala, već je to samo kao napomenu u fusnoti sitnim slovima napisala u izveštaju. Sitnim slovima napisano je i da je Siniša Mali posredno povezan sa nekoliko firmi koje su spornim privatizacijama prešle u vlasništvo Matića i Slobodana Vučićevića. Siniša Mali od 2001. godine do 2003. godine bio je direktor Centra za tendersku privatizaciju u Agenciji za privatizaciju.

Da Vas podsetimo:  Neprimereno: Vulin meri svoj rejting u sred vanrednog stanja

Agencija nije ispitivala ni odakle gradonačelniku 95.000 evra koje je njegova bivša supruga Marija Mali potrošila dok su još bili u braku, a koje, kako se pokazalo, ni ona ni on nisu zaradili. Niko nije ispitao ni javno priznanje Marije Mali, izrečeno u krivičnoj prijavi podnetoj protiv bivšeg supruga, da je u dogovoru sa tadašnjim suprugom dala lažnu izjavu da je 95.000 evra nasledila od oca kako bi ga zaštitila od krivične odgovornosti. U izveštaju Agencije o spornoj izjavi takođe se govori samo u fusnoti.

Iako je vanrednom kontrolom Agencija uočila stvari zbog kojih bi Mali trebalo ne samo da ode s funkcije, već i da krivično odgovara, bivša direktorka Agencije Tatjana Babić odlučila je da izveštaj sakrije od javnosti. Tatjana Babić je u međuvremenu izabrana za sudiju Ustavnog suda kao „istaknuti pravnik“. Na pitanje Pištaljke da li je mesto u Ustavnom sudu „zaradila“ ćutanjem o Malom, Tatjana Babić je odgovorila: „Legitimno je da to mislite“.

Javnost je sa izveštajem Agencije upoznata ne zahvaljujući „istaknutim pravnicima“ Agencije, već zahvaljujući novinarskoj upornosti. Posle četiri meseca insistiranja Pištaljke, uz pomoć Poverenika i uprkos sabotiranju Agencije, javnost je upoznata sa još uvek nepotpunim izveštajem iz koga se vidi taman dovoljno da bi se otkrilo da državne institucije i njena kontrolna tela duže vreme štite javnog funkcionera na vlasti koji je uhvaćen u ozbiljnom kršenju zakona.

I sudija Prvog osnovnog suda Lidija Alagić koja je sudila u brakorazvodnoj parnici Siniše i Marije Mali nije preduzela ništa od onog na šta je bila obavezna, a to je da makar obavesti tužilaštvo o svojim saznanjima kada je saznala je da su prihodi gradonačelnika Beograda sporni.

Tokom ove parnice gradonačelnik Beograda je izjavio, a zapisnikom je zabeleženo, da godišnje dobija od prijatelja 60.000 evra da bi platio školovanje svoje troje dece. Iako funkcioneru nije dozvoljeno da prima ovakve poklone Alagić je zabranila da advokat Marije Mali postavi pitanje ko su misteriozni prijatelji koji mu daju 60.000 evra godišnje. Sudija Alagić je takođe bila upoznata sa podatkom da gradonačelnik mesečno zarađuje samo 103.000 dinara, a da kiriju za stan mesečno plaća 1.500 evra. Na sudu je Mali rekao da novac za kiriju pozajmljuje od oca. Sudija nije reagovala ni na izjavu Marije Mali koja je izjavila da joj je do jula 2016. godine Siniša Mali davao „na ruke“ 1.500 evra za alimentaciju, opet mnogo više nego što iznosi njegova zvanična plata.

Da Vas podsetimo:  Požarevac daje milione na pevače iako je budžet grada u minusu

Sudija Alagić je u ovom privatnom sporu saznala i da je dadilja dece gradonačelnika Siniše Malog, Milica Radovanović, koja je svedočila u njegovu korist na sudu, dvadeset dana pre spornog svedočenja dobila posao u gradskom preduzeću JKP „Gradska čistoća“. Iako je je dadilja imala očigledan interes za svedočenje – sudija Alagić je njeno svedočenje prihvatila i između ostalog na osnovu njega dodelila starateljstvo nad troje dece Siniši Malom.

Sudija Lidija Alagić takođe nije bila dostupna za komentar. Portparol Prvog osnovnog suda Ida Nikitović u telefonskom razgovoru rekla nam je da ne može da nam da kontakt sudije i da pitanja pošaljemo mejlom. Lidiju Alagić pitali smo da li je obavestila tužilaštvo i druge nadležne organe o potencijalnim koruptivnim radnjama Siniše Malog. Pisani odgovor Lidije Alagić još čekamo.

Međutim, i bez sudije Alagić tužilaštvo je moglo da reaguje jer je upoznato i sa izveštajem Agencije i sa izveštajem Uprave za sprečavanje pranja novca, ali i sa podacima koje su izneti tokom brakorazvodne parnice jer je Pištaljka o tome dokumentovano pisala. Tužilaštvo se do sada nije oglašavalo o Siniši Malom, iako je dužno da obavesti javnost šta je uradilo i kakvi se postupci vode protiv njega.

U situaciji u kojoj institucije izbegavaju odgovornost, upirući prst u onog drugog, i izbegavaju novinare i javnost, u situaciji u kojoj se javni podaci o funkcionerima i podaci o kršenju zakona proglašavaju za tajne od nacionalnog značaja, Siniša Mali je samo simbol. Slika sistema u kome, bez obzira na to ko je na vlasti, institucije ne rade za građane već služe funkcionerima.

Snežana Đurić

www.pistaljka.rs

1 KOMENTAR

  1. Добар текст, само нису они никакви функционери, него гомила превараната и лопова која се домогла власти и сад неће да сјаше. Закон за њих не важи, значи то се само мотком може растерати.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime