Eliminisanje terorističkog bataljona OVK pod nazivom „Sadik Šalja“ od strane MUP-a Srbije u selu Račak kod Štimlja, poslužilo je kao neposredan povod za bombardovanje NATO 1999. godine.
Policija Srbije pokušala je 15. januara 1999. godine da uhapsi pripadnike terorističke OVK, koji su se ukopali u rovove oko sela Račak i naoružani automatskim oružjem počeli da ubijaju i terorišu okolno srpsko stanovništvo, kao i pripadnike vojske i policije.
U maestralno izvedenoj policijskoj akciji eliminisan je celokupan bataljon bez žrtava među policajcima, dok je sa druge strane u otvorenoj oružanoj borbi ubijeno oko četrdeset albanskih terorista i zaplenjeno njihovo oružje.
Međutim, nadležnim sudskim organima Republike Srbije nije bilo dozvoljeno da završe istragu.
Sledećeg jutra, 16. januara, u Račak dolaze pripadnici mirovnih posmatrača Verifikacione misije OEBS-a na čelu sa američkim obaveštajcem i diplomatom Vilijamom Vokerom.
Praćeni armijom zapadnih novinara i kamera, Voker i njegova misija zatiču leševe po selu, a najveći njihov broj u jarku nedaleko od centra sela.
Vilijam Voker to proglašava masakrom, a snimci i izveštaji sa ovakvom konstatacijom obilaze čitav svet. Srpska policija i država Srbija odmah su proglašeni krivim za masakr, iako su upućeni demanti.
Formira se zajednički forenzički tim jugoslovenskih i međunarodnih forenzičara, kako bi se utvrdila puna istina o događajima u selu Račak.
Iako su nad telima albanskih muškaraca pronađenih u Račku vršene autopsije u saradnji srpskih i međunarodnih patologa, finski patolog Helena Ranta, koja je predvodila međunarodni tim, na konferenciji za štampu 17. marta 1999. godine u Prištini, izjavljuje kako je u Račku došlo do „zločina protiv čovečnosti“, čime se potvrđuje da je došlo do masakra za koji su okrivljeni srpski policajci.
Ova lažna kvalifikacija poslužila je čelnicima NATO zemalja da otpočnu bombardovanje naše zemlje.
Godine 2008. Helena Ranta, u autobiografskoj knjizi navela je da je izveštaj o obdukcijama u Račku pisala pod velikim pritiskom Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova svoje države Finske. Ranta piše da je Voker u zimu 1999. godine, tražio od nje da u izveštaju bude ubedljivija o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražila „dublje zaključke“ u izveštaju. Voker je čak prelomio drvenu olovku napola i gađao je njenim delovima, jer nije bio zadovoljan njenim navodima u kojima ona nije koristila „dovoljno ubedljiv jezik“ kada je reč o akciji srpske policije.
Zaključak Helene Rante iz 1999. godine, kao i medijska kampanja, poslužili su kao izgovor liderma zemalja NATO da započnu vazdušne udare na Srbiju kako bi sprečili dalju „humanitarnu katastrofu“.
Havijer Solana, generalni sekretar NATO, tada je rekao da NATO: „Osuđuje masakr kosovskih Albanaca koji je izveden u selu Račak prošlog petka. To predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava“.
Toni Bler, britanski premijer, se osvrnuo na ovu akciju policije nazivajući je „masakr u Račku“ u govoru u parlamentu kojim je opravdavao potrebu bombardovanja SRJ.
Nemački ministar inostranih poslova i dugogodišnji lider nemačke partije Zelenih Joška Fišer, opravdao je nemačko vojno učešće u inostranstvu, prvi put od Drugog svetskog rata izjavivši: „Račak je za mene bila prekretnica“.
Državni sekretar Madlen Olbrajt je u emisiji CBS-a „Face the Nation“ izjavila: „Ako se setite Račka od pre nekoliko nedelja, gde se desio masakr, desetine ljudi sa prerezanim grkljanima. U pitanju je sistematsko čišćenje i zločin“.
Predsednik SAD Bil Klinton na konferenciji za štampu 19. marta 1999, izjavljuje: „Trebalo bi da se podsetimo šta se dogodilo u selu Račak u januaru – nevini ljudi, žene i deca odvedeni iz svojih kuća u jarugu, naterani da kleče u prašini, pokošeni rafalima – ni zbog čega što su učinili, nego samo zbog onoga što jesu“.
Laž o Račku, kao i druge laži poput masakra na sarajevskoj pijaci Markale ili postojanja oružja za masovno uništavanje u Iraku, poslužili su kao povod za napad SAD i NATO na suverene države i na srpski narod.
Zato je važno da nikada ovo ne zaboravimo!
U američkoj podvali u Račku, kao i u podvalama Bošnjaka u BiH , evidentno je da se isti i nisu trudili previše da to sve bolje zakamufliraju i ubjedljivije slazu. “ Jedina preostala svijetska sila “ mislila je tada , da će takva ostati dovjeka, i da nema ni potrebe da ubjedljivije laze. Bilo je dovoljno bilo šta, nitko se nije usudio da “ zucne “ !! Račak je od samoga početka bio totalno izkompromitovana priča, i zbog ulaska francuskih novinara prije Vokera u Račak . . Zahvaljujući njima, cijelokupan zapad je dan poslije znao istinu, ali to nije ništa promjenilo. Odjeci američkih lazi u ratu u bivšoj SFRJ odzvanjaju i u Ukrajini. Dogadjaji u Ukrajinskom gradu Bući, fotokopija je lazi iz Račka. Razlika je u tome, što su ukrajinski vojnici pobili proruske civile, i pokušali ih prikazati kao zrtve ruskih vojnika. I tu su zapadni novinari sve vidjeli , snimili i objavili. Narod zapadnih zemalja, poučeni iskustvom, ne vjeruje baš ništa Amerikancima. Istup Kolin Pauela, sa bočicom “ pudera” , kojeg je htjeo poturiti kao bojni otrov pronadjen u Iraku, danas je predmet sprdnje prema Americi. I ako ne mozemo svjetskim lazovima ništa, onda bi bar mogli i morali da zapušimo usta ( našim) stranim plaćenicima ,koji uporno ponavljaju već odavno izlapele lazi ………. Kada se to počme dogadjati sa domaćim šljamom, znajte, da smo se počeli oslobadjati od okupacije !!
Italijanski NATO general Bjadjo di Gracija u knjizi “Zasto smo bombardovali Jugoslaviju“ kaze : Amerika i Voker su iscenirali Racak koji se nije desio. Radi se o potpunoj lazi a srpska policija je ubijala iskljucivo albanske teroriste. Amerika je iscenirala povod za bombardovanje.