SLUČAJNOST ILI NAMERA- ER SRBIJA OPET VARA PUTNIKE?

1
649

STUTGART Sada, kada sam se osetio prevarenim od arapsko-srpske, ili ako vam je tako milije srpsko-arapske vazduhoplovne kompanije Er Srbija, iako u toj kompaniji komanduju arapski kadrovi a ne srpski, prisetio sam se peripetija koje je sa tim avio prevoznikom imao moj dugogodišnji prijatelj, vlasnik i glavni urednik KORENA, Nikola Janić.

O mahinacijama „Er Nesrbijanaca“ Nikola je nekoliko puta izveštavao u KORENIMA. Nažalost, trebalo je da se Nikolinih članaka prisetim ranije, pre kupovine karte za let na liniji JU 345 Štutgart-Beograd 16.6. i JU 344 Beograd – Štutgart 28.6.2021. jer i druge kompanije lete za Beograd, ne samo Er Srbija.

Možda sam se u potsvesti i prisećao nevolja mog prijatelja Janića -ali prošlo je nešto vremena, dovoljno da se i najgori, bar malo, poprave!

Elem- pošto sam i kod starog JAT-a –kasnije u dva, tri maha i kod Er Srbije, kod mojih čestih letova za Beograd koristio biznis klasu, zbog udobnosti sedišta i nešto boljeg servisa u avionu, posle pandemijhom uslovljenog neletenja duže od godinu dana, ponovo sam naručio i platio biznis kartu, skoro duplo skuplju od „obične“ karte za tzv. „ekonomsku klasu“.

Ali, slično ranijim Janićevim opisima, umeso „prave“ biznis klase, ukrcan sam u prve redove sedišta aviona Er Basa A 319, koji uslove za biznis klasu uopšte nije imao. U celom avionu su uska, relativno neudobna sedišta, veoma je mali razmak između redova tako da neko moje visine od oko 182. cm ne zna kuda će sa nogama. Umesto udobnog putovanja u „pravoj“ biznis klasi, bilo je to, za meine korpulentnog putnika, skupo mučenje dugo 1 sat i 40 minuta! Naravno, ponuđen sam i umesto željenog konjaka ili bar srpskog Rubinovog vinjaka koji ne zaostaje mnogo za nekim francuskim konjacima, dobio sam pola čašice viskija i pola litre kisele vode „Knjaz Miloš“.

Da Vas podsetimo:  Borba na život i smrt, godinu dana od pojave koronavirusa u Srbiji i otkud ja u svemu tome?

Lepo, bar nisam do Beograda skapao od žeđi! Uz to je serviran i jedan na novosrpskm jeziku nazvan „burger“ sa nekom od nedefinisanog mlevenog mesa „pljeskavicom“ među delovima „hlebčića“ prelivenu sa malo topljenog sira i jedan maleni „Ruski kolač“ podosta bajat! Loša „užina“ jer to nije bila ni zakuska ni večera vredna biznis klase! Bolji kvalitet i ukusniju „užinu“ možete dobiti u bilo kojoj beogradskoj prčvarnici tzv. „brze hrane“.

Pitam se da li je glavni „drmator“ Er Srbijom, od arapskog suvlasnika Etihada postavljeni generalni direktor jer po Vučiću Srbi nisu, osim njega i njegove bratije, sposobni da bilo čime rukovode u Srbiji, Dunkan Najsmit (Duncan Naysmith) ikada putovao „svojim“ opisanim Er Basom A 319 u biznis klasi, koji bar u pomenutom avionu, ustvari i nema uslove za tu klasu niti za naplatu skupih avio-karata za tu „uslugu“?

Verovatno nije, jer on, kada leti na raport svojim arapskim gazdama koliko je para uspeo da očerupa od Srbije u korist Etihada, koristi etihadove avione koji lete iz Beograda za Abu Dabi! Možda ga neko treba naterati, ako se mora i motkom, da sedne u neki avion Er Srbije, koristi „udobnost“ sedišta i okusi „fantastičan“ (ne)ukus jefine užine u skupoj biznis-klasi Er Srbije!

Pomenimo da je slične nedaće sa Er Srbijom u tobožoj „biznis klasi“ na liniji Štokholm -Beograd i nazad u više članaka detaljno opisao i Nikola Janić.

Iako je JAT dosta kuburio –što zbog sankcija što zbog od političara postavljenog lošeg rukovodstva, bar što se ticalo biznis klase bio je daleko bolji od današnje, tobože „naionalne kompanije“, sudeći po mom iskustvu sa Er Srbijom od 16. juna ove godine.

Znamo i to da je po pisanju srpske opozicione ali i zapadne štampe, kroz razne mućke Etihad uspeo da od Srbie naplati sve i svašta –prelazak na nove tipove aviona, školovanje pilota za te avione, preskupi lizing za od Etihada iznajmljene letilice, Er Srbija je godišnje, bez da Etihada nešto (do)plati, dobijala državne subvencije od 16 do 20 miliona evra itd. To je, poslednjih godina, bilo ukupno više od 200 miliona evra! Da su te pare bile uložene u stari JAT, i on bi preživeo ali vrhuška Vučić-Dinkić, možda, ne bi plaćanjem Etihadu da preuzme JAT (a Srbija dugove! ) maznula eventualne provizije za svoje partije a možde i za sebe lično od Vučićeve nove „arapske braće“!

Da Vas podsetimo:  Klica propasti srpskog parlamentarizma

Još gore je bilo u povratku- umesto Er Basa A 319 leto je mali ATR 72-500, još tesniji i neudobniji avion za koji su odgovorni Er Srbije znali da nema odgovarajuću bisniz klasu. Let je trebalo da traje oko 1 sat duže nego Er Basom A 319, međutim – dolazak do destinacije Štutgart trajao je oko 18 sati! Zbog nevremena u Štutgartu kapetan je aterirao u Minhen gde nas je, bez nekog objašnjenja kako ćemo dalje, držao u avionu oko 1,5 sat –uz stalne opomene stjuardese da niko ne sme da ustane sa sedišta i da ostane vezan! Sledio je mukotrpan transfer u aerodromsku zgradu, višečasovno čekanje na autobus koga nije bilo i najzad oko 2:00 sati smeštaj u hotel! Ta „odiseja“ je druga priča o kojoj će još biti reči u KORENIMA.

Naravno da Er Srbija za nevreme nije odgovorna ali je neko iz Er Srbije Beograd morao da privoli službenike suvlasnika srpske kompanije Etihada u Minhenu, jer Er Srbija ne leti Minhen, da se kategorično založi za šezdesetak putnika kako bi što pre a ne uz toliko muke stigli na svoje odredište! Kao i kod prodaje karata za očigledno ne postojeću „pravu“ biznis klasu i ovde –i više nego loša organizacija!

Er Srbija bi –ako nema uslova za „pravu“ biznis klasu morala da prestane sa prodojom tih karata, a ne ovako, bar po meni, da skoro na prevaru, naplaćuje skupe karte bez da nudi u Evropi uobičajeni servis. Baš me interesuje hoće li mi na moj zahtev za refundiranje dela cene karte zbog nepostojanja biznis klase npr. u avionu ATR, Er Srbija uopšte vratiti deo cene biznis karte!

P. Rakočević

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime