Skoro u svakoj srpskoj varoši ima preduzeće čije poslovanje je vezano za neko resorno ministarstvo, a to je najizraženije u namenskoj industriji. I dok je uobičajena praksa da se promenom vlasti promeni i cela rukovodna kadrovska struktura, u namenskoj industriji to nije slučaj, sudeći pre svega po primeru Lučana i preduzeća “Milan Blagojević – Namenska”.
Dok ministri vojni u srpskim vladama dolaze i odlaze, direktor Namenske je sve vreme Radoš Milovanović. Mada je već odavno stekao uslov za penziju, još uvek direktoruje. I kao nikada ranije, u vreme predizbornih kampanja voljan je da pokaže ko je gazda u Lučanima i ko se za sve pita.
Nije to prvi put da se po srpskim varošima šepure lokalni šerifi, pa je jadan takav nedavno čak iz Bora došao u Guču da pred izbore obeća da će državni Kombinat kojim on upravlja, ubuduće opet kupovati livene kugle od IK Guča, a ne kovane iz Bugarske. Mada nije rekao zbog čega je, samo pre par meseci, otkazao sve naruxbe Dragačevcima i kvalitetne gučanske livene zamenio, daleko nekvalitetnijim, kovanim kuglama iz uvoza, i tako znatno doprineo da se smanji obim poslovanja IK u Guči.
Da li će šerif iz Bora, koji je poput svog kolege iz Lučana, sluga svakog režima, održati svoje obećanje videće se posle 28. decembra. U Boru, gde ga valjda najbolje i poznaju, kažu da nije poznat po tome da drži obećanja. Ko ne veruje može da se raspita i šire u SPS-u, DS-u i URS-u.
Nije tajna da sudbinu izbora u Dragačevu rešava Namenska, tj. zaposleni u tom preduzeću, kojih ima oko hiljadu, što znači da hiljadu porodica ekonomski zavisi od MB Namenske. Kad se tome pridodaju i oni koji su nezaposleni, a nadaju se zaposlenju u Namenskoj, kao i oni koji rade u uslužnim delatnostima, pa i te kako osete kad zaposleni u Namenskoj prime platu, onda uticaj na rezultate izbora glavnog Lučanskog šerifa postaje neupitan.
A šerif, kao i svaki drugi šerif, kako koji ministar vojni položi zakletvu u Skupštini Srbije, tako i on sa njim paradira. Ovoga puta gazi strojevi, naprednjački, korak sa ministrom vojnim iz Kruševca grada. Čak i lokalni PUPS je napustio tradicionalnu koaliciju sa SPS-om i stao u Radošev tj. naprednjački stroj. Samo naivni mogu da pitaju kako u celoj državi PUPS ide sa SPS-om, a samo u Lučanima sa SNS. Pa preko 90 odsto lučanskih penzionera su radni vek proveli u Namenskoj pod Radoševom komandom.
Ranijih godina Gučani su se pitali – ako su Lučani Radoševi, čiji smo mi? Na prošlim lokalnim izborima pokazalo se da su oni Bogićevićevi (čitaj DS). Ovoga puta ispada da su svačiji, jer im skoro svi obećavaju novi početak IK Guča, a to znači novo zapošljavanje.
Ako je IK u Guči, formalno i dalje vlasništvo Miroslava Bogićevića i ako se zna da je od Kombinata do sada živelo oko 2.000 ljudi, postavlja se pitanje zašto je država ćutala za sve što je Bogićević sa Kombinatom radio. I kako baš sada, kad su izbori, postoji volja da se pomogne mada je Kombinat u stečajnoj masi, a vlasnik u pritvoru.
Nije da smo protiv toga da država pomogne da Kombinat opet radi, ali samo se pitamo da li bi pomogla i da nema izbora u Dragačevu.
Doduše, kada sabetere koliko je novih radnih mesta u ove predizborne dane obećano, ispada da Dragačevo nema toliko punoletnih i radno sposobnih stanovnika, pa će morati da uvozi radnu snagu sa strane.
U Guči i Lučanima niko iz prethodnih vlasti do sada nije podneo izveštaj o trošenju buxetskih para u svom mandatu.
Lučani i okolina poplavljeni su šest puta ove godine. Domaćinsta, privreda i poljoprivreda pretrpeli su štetu od najmanje 400 miliona dinara. Država i Kancelarija za obnovu nisu na vreme preduzeli radove na uređenju vodotokova, a nisu se nešto pretrgli ni u pomoći postradalom stanovništvu.
O tome gde su završile pare koje su se, navodno, ranijih godina trošile na uređenje toka Belice, niko ne progovara. Nekadašnji predsednik opštine Slobodan Jolović, za čijeg mandata je najviše para potrošeno, ćuti kao zaliven.
A u Namenskoj je sve po starom, samo je direktiva nova. Ovoga puta prave se spiskovi sigurnih glasova i deli propagandni materijal SNS. Toliko od zabrane političkog delovanja u okviru Ministarstva odbrane, Vojske i namenske industrije.
U Lučanima je javno pitanje čija je Namenska. Da li je to državno preduzeće ili lična svojina direktora i ministra. Jer sve što mrda u Lučanima pripada na neki način Namenskoj. Dve trećine zemljišta u Lučanima je vlasništvo Namenske, a na tom zemljištu su zgrade, poslovni objekti, ulice i trotoari. I Dom kulture. I fudbalski stadion na kome igra FK Mladost.
Inače, sin ministra vojnog je aktivni fudbaler, koji je nakon kratkog boravka u Crvenoj Zvezdi morao da promeni klub jer u Zvezdi nije mogao da izdrži konkurenciju za prvi tim. Sada igra za lučansku Mladost.
Sticajem okolnosti sa novim fudbalerom stigla je i nova investicija , pa je u uređenje stadiona investirano oko 30 miliona dinara, a u planu je nova investicija u reflektore kako bi se umeće pojačanja iz Kruševca bolje videlo.
Tako je to kad vam je otac ministar vojske, a direktor Namenske počasni predsednik kluba. A i renoviranje stadiona u Lučanima je daleko jeftinije nego renoviranje Zvezdine Marakane.
Samo i ovaj novac u Lučanima, mogao je bolje da se iskoristi. Recimo kao pomoć postradalima od poplava.
Izbori u Dragačevu su za neki dan. Dragačevci se nikada u svojoj istoriji nisu predavali tako lako, pa valjda neće ni ovog puta kada im u kasne sate nepozvani dolaze u kućnu posetu, tek da im stave do znanja da znaju gde stanuju, koga imaju od ukućana, ko je zaposlen a ko nije, koji je JMBG svima u kući pojedinačno, kada ih zivkaju telefonom i proveravaju da li su siguran glas, kada na ulici i sokacima svakog dana sreću nepoznate ljude obučene u belo, koji ih pozivaju da glasaju za listu čiji naziv im je ispisan na leđima.
Sluge svakog režima obećale su novim vlastodršcima ubedljivu pobedu na izborima u nedelju 28. decembra, a Dragačevci su poznati po gajenju krompira, pa kad ih pitate da li će opet Jolović i Milovanović da budu vlast, šeretski vam odgovore – Ko se jednom na krompir opeče, duva i kad ga iz zemlje vadi.
