Izborna godina, godina štednje, godina gladi, štrajkova, savetnika, ministara, šeika, vode, sve veće bede…. tako bi u par reči mogli opisati 2014. Prihvatite smanjenje plata zarad oporavka Srbije jer je vreme da se svedu računi, sumiraju rezultati rada ili, bolje rečeno, nerada. S kim god da pričate, reći će vam da nikad teže nije bilo. Svakako da je štednja počela sa izbornim danima početkom godine. Vladajuća stranka se potrudila da napuni svoje fondove, kako bi što više uložila u novu kampanju, koja nažalost i danas traje. Ovih dana možete u pojedinim krajevima Srbije videti bele kapice i šalove sa znakom SNS-a, znači za to se i dalje daju pare, ali ovoga puta iz budžeta građana, a ne iz stranačke kase.
Bože moj, može im se, oni su sad na vlasti, novci su u njihovim rukama. Posle izbora, kad su učvrstili svoja mesta, trebalo je para da se plate neki nazovi strani stručni savetnici za koje smo čuli samo tih dana, a sad kao da su u zemlju propali. Bili su tu par meseci, da se slikaju, da se vidi kao da nešto rade i nestadoše, danas niko ne pita za njih niti ih spominje. Sve je to bilo zarad naroda, da se veliki bos pokaže kako on sve može.
Da nesreća nikad ne ide sama, pokazale su nam i prirodne nepogode, koje su zadesile Srbiju tokom maja mesece. Naravno to je opet bio dobar scenario da se „svemogući“ dokaže. Slikaše se, šetaše traktorima kroz Srbiju, mahaše kao što je to nekad Tito radio, ali ništa ozbiljno ne uradiše. Velikom bosu beše to zanimljivo kešao se o helikopter, vozikao u amfibiji, komandovao, pratila ga gomila podobnih reportera iz Kurira, Informera, Alo i kamere TV Pink-a… Koliko ljudi je u maju nečijom greškom ostalo bez krova nad glavom? Bilans tragedije – ljudske žrtve, hiljade raseljenih i skoro totalna materijalna šteta. A sve to vreme priča se o nadaleko poznatom projektu „Beograd na vodi“, za malo da i Šabac i Beograd završe pod vodom. Ipak, „uspešnim“ manipulacijama vođe, samo je Obrenovac bio poplavljen, koji će do daljnjeg ostati na hlebu i pašteti.
Obrenovčani, ali i veliki broj građana Srbije, pridržavali su se tokom leta preporuke premijera da zarad štednje ne idu na letovanje. Treba obnoviti porušeno reče on tada, treba štedeti, idu još teža vremena. Posluša njega narod, ali ne i predsednik Srbije koji je trebalo da da primer ostalima kako se štedi. Pa kako da ga posluša kada je velika dama morala da uživa u Turskim đakonijama. Narod štedeo da bi oni mogli da troše. Zemlja u haosu, spremaju se smanjenje plata i penzija, a predsednik troši 15.000 evra na putovanje do Turske po pisanju pojedinih medija u Srbiji. Ma nema veze progutao je i to naš narod. Da nam se oni svi lepo odmore. Zaslužili su. Naradili su se oko obnove zemlje i poboljšanja životnog standarda građana Srbije. Ali, nije se prva dama zadovoljila samo posetom Turskoj, rešila je da sebe i drugarice časti putovanjem i šopingom u Njujorku za vreme dok je Toma putovao na zasedanje GS UN. Videla prva dama da veliki bos često ide kod šeika, pa je i ona rešila da sa Tomom prošetaju do Abu Dabija. Sramota, zar se tako štedi!? Uzimaju se pare od penzionera i zaposlenih, da bi se bračni par Nikolić bahato ponašao. Ko je uopšte g-đa Nikolić“ Izgleda da ju je muž postavio za svog zamenika. Ako je suditi po dinastiji Nikolić, sin koji poklanja tati skupocenog audija, žena koja nosi kompletić od 10.000 evrića, pa…. treba im verovati kad govore da se u Srbiji ne živi loše. Oni najbolje znaju!
I opet pri kraju godine rešio premijer da se malo slika, da paradira Srbijom. Da maše nekim nepostojećim investicijama, novim fabrikama ali i izgrađenim kućama u Obrenovcu. Opet su iskoristili ljude za slikanje, predajući ključeve od kuća koje su izgrađene od donacija, a ne od vladinih para. Mada ih niko i ne pita, gde su naše pare, koje smo dali za ugrožene, dnevnice, pare od SMS poruka, donacije iz dijaspore?
Ni ukidanje plata neće pomoći Srbiji. Privreda, koja je pokretač razvoja jedne države, u katastrofalnom je stanju. Svakodnevno čitamo o krađama, zloupotrebama, o perverzno visokim platama, izmišljenim radnim mestima… i onda nama koji primamo ovu crkavicu, kažu da treba pevajući da idemo na posao! Pa ovo je da čovek poludi! I sad na kraju godine, posle sve muke, ovi cirkusanti iz Skupštine najavljuju da će pomoći skupštinskim radnicima, i to ni manje ni više, nego sa 19.000 dinara da proslave Novu godinu u vreme mera štednje! Pa ko ovaj jadni narod zamajava!? Profesori nam štrajkuju, deca ne idu u školu. Advokati su u štrajku više od tri meseca, radnici u Srbiji gladni, rade za mizernih 20.000, a 
oni dele pomoć ljudima koji imaju platu 45.000 i rade u Skupštini, gde poslanici dobiju kompletan ručak jeftinije nego na nekom kiosku na buvljaku. Na hiljade ljudi radi za 18.000-20.000 dinara, mnogi od njih sa visokim obrazovanjem! Privatni sektor je u rasulu, ne daju odmore, bolovanja, radi se 28-29 dana mesečno, a topli obrok i naknada za prevoz su POJAM! Ko to da sankcioniše, korumpirani inspektori koji će vam za 100€ igrati na stolu? Ali ne, ipak treba nahraniti gladna usta Skupštine, samo su njihova deca gladna. A šta sa ostalima…? Pa većina građana Srbije ima u izobilju korov, korenje, gljive posle kiše…Imaju i kontejnere za smeće u kojima se obrok može pronaći za džabaka!
A u čemu je, zapravo, glavni problem? Problem je što Srbi uvek čekaju da ih neko uzme za ruku i izvede na ulicu. Možda čekaju Kraljevića Marka da ih okuraži i učini ljudskim bićima. Ostaje samo da se vidi, da li će, možda, Deda Mraz dovesti Marka u Srbiju 2015, da nešto „izore“ ostareloj majci i doaka „Turcima izjelicama“!
Ana Bjelić
