Smanjenje opterećenja zarada za 20% – moguće ili nemoguće?

1
881

tranpetrol-porez-utaja-1328585176-114260Punih pet godina dokazujem da je smanjenje opterećenja zarada ključna mera za oporavak srpske privrede. Na žalost, svi stručnjaci, (Danica Popović, Dinkić, Milica Bisić, članovi Fiskalnog saveta , FREN-a, predstavnici Ministarstva finansija, eminentni profesori sa naših najjačih ekonomskih fakulteta)  baš svi, misle da nije moguće ovu meru sprovesti u delo, da će se stvoriti ogromna budžetska rupa, manja naplata prihoda čak za  dve milijarde evra.

Zadržavanje previsokih stopa opterećenja zarada je siguran put za dalje urušavanje privrednog ambijenta koje za sobom povlači:

-sve veće otpuštanje radnika i prevođenje u rad na crno,
-bežanje privrednika iz legalnog rada u nelegalan rad,
-smanjenje prihoda u zdravstvenom i PIO fondu,
-sve veće dotacije iz budžeta istim fondovima kako bi bilo dovoljno sredstava za lečenje i -isplatu penzija.

Povećanje dotacija neminovno gura državu u dalje zaduživanje pri čemu se ulazi u začarani  krug: smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, povećanje stopa PDV-a, povećanje cene struje, povećanje poreza na dobit, povećanje poreza na imovinu. Posle nekoliko krugova kada zaduženost dostigne 80 do 90% BDP kreće rasprodaja energetike, voda, šuma, rudnih bogatstava – sve već poznato i viđeno pod imenom „Grčki scenario“.  Može se zvati i „Srpski scenario“, razlika je što Srbija kasni par godinu u odnosu na Grčku, državni dug je nekoliko puta niži,  skoro isti koliko je i  BDP niži.

Šta treba raditi u Srbiji  da bi se izbegao „Grčki scenario“? Treba prvo identifikovati sadašnje stanje, presek je sledeći:

-Srbija ima 1,7 miliona zaposlenih, penzionera skoro isto – 1 : 1 (vrlo nepovoljan odnos).
-Prosečno isplaćena neto zarada tokom 2016.g. 45 hilj.din. (365,85 evra)
-400 hiljada radnika,  po podacima PU,  ima isplaćenu minimalnu zaradu sa minimalnim doprinosima.
-Procenjuje se da polovina ima značajan dodatak zarade isplaćen u gotovini, bez dodatno plaćenih doprinosa na rad.
-Procenjuje se da ima 700 hiljada radnika na crno, bez prijave na rad.
-Opšta stopa PDV 20 %, povlašćena 10.

Predlog : stopa opterećenja zarada snižava se za 20%, sa 62%  na 42%, koliko bi bilo naplaćenih doprinosa.

Da Vas podsetimo:  Šapić: Izbori bi trebalo da budu na jesen

Obračun će biti prikazan u evrima, kurs korišćen  123 din/evro.

Trenutna prosečna naplata poreskih dažbina, pod uslovom da svi plaćaju doprinose na godšnjem nivou je:

1,7 mil. radnika * 12 mes. * 365,85 evra (pros.zar.) * 62% (doprinosi) = 4,6 mlrd.evra

Spuštanjem   doprinosa za 20%,  uzmimo  primer  da  je  svih   700  hiljada  radnika  sa  crnog rada  prevedeno u legalan rad,  dobijamo 2,4 miliona  radnika * 12 mes. *  365,85 evra (pros.zar.) * 42% (doprinosi) =   4,4 mlrd.evra .  – samim prevođenjem radnika sa rada na crno u legalan rad, smanjenjem opterećenja  za 20%, naplata doprinosa na zarade za 2,4 miliona radnika bila bi niža od sadašnje za 202 miliona evra, manje od sadašnje naplate za   4,36%,

Prvi zaključak: smanjenjem stope opterećenja zarada za 20% i prevođenjem svih 700 hilj. radnika sa crnog u legalan rad prihodi u fondovima bili bi neznatno niži što  bi značilo da nema potrebe tražiti druga rešenja za popunjavanje budžetske „rupe“ .

Za 700 hiljada radnika prevedenih sa crnog u legalan rad potrebno je obezbediti novac na tekućem računu isplatioca, što znači  da poslodavaci  moraju  uvećati  prihod (pazar) u iznosu od: 700 hilj. rad. * 12 mes. * 366,85 evra pros.zar. = 3,07 mlrd.evra  za neto zaradu, kao i 42 % dodatnih za doprinose koji iznose 1,29 mlrd.evvra, ukupno za  4,36 mlrd.evra .  Pazar bi morao biti veći za dodatnih  654,59 mil.evra, uprosečenih  15 % zbog PDV-a,  kako bi poslodavac po odbijanju istog imao dovoljno novca za isplatu legalne zarade.

Drugi zaključak: za dosadašnjih 700 hiljada radnika, da bi se obezbedilo dovoljno novca za isplatu prosečne neto zarade na nivou  Srbije, dobijamo dodatna sredstva za budžet, naplatu PDV u iznosu od  654,59 miliona evra.

Trenutno mesečno ima  400  hiljada isplaćenih minimalnih zarada sa min. doprinosima, procena je da polovina radnika činjenično radi za najnižu zaradu, dok druga polovina dobija značajni dodatak u gotovini i bez plaćenih doprinosa (na crno).

Da Vas podsetimo:  Srpska ekonomija posle koronavirusa, ili šta sve može da se uradi za 550 miliona evra?!

Koliko bi dodatnih prihoda bilo za fondove ako bi  plate ovih 200 hiljada radnika bile isplaćene na nivou proseka u Srbiji?

Minimalna zarada iznosi 22 hiljade din., odnosno 178,85 evra, prosečna 365,85 , dodatno isplaćena razlika (365,85-178,85) iznosi 186 evra  * 200 hilj.radnika * 12 mes.  =  448,78  mil.evra  * 42%  doprinosi  =  188,49 mil.evra dodatnih prihoda za PIO fond.  Poslodavcima bi dodatni trošak za zarade ukupno iznosio 637,27  mil. evra (448,78+188,79), zbog čega bi morali na tekući račun uplatiti pazar (prijaviti prihod) u tom iznosu,  uvećan za PDV u iznosu od 95,6 mil.evra .

Treći zaključak: za 200 hiljada radnika isplaćenih po prosečnoj zaradi ukupni dodatni prihod u fondovima u budžetu bili bi veći za 188,49 mil. evra doprinosa na rad, kao i 95,6 miliona evra od više naplaćenog PDV-a.

Treći zaključak:  sve ukupno, snižavanjem doprinosa na zarade sa 62% na 42%, prevođenjem  700 hiljada radnika sa crnog u legalni rad, isplatom prosečne zarade za 200 hiljada radnika kojima je danas isplaćena  minimalna  zarada,  uplatom većih pazara kako bi se obezbedilo dovoljno sredstava na tekući račun za isplatu zarada, budžet bi mogao da dostigne ukupnu naplatu u iznosu od 5,4 mlrd.evra, veću za 15,9 % od trenutno moguće naplate od 4,6 mlrd.evra.

DODATNI PRIHODI!

Prihodi u PIO fondu bili bi dodatno povećani ukidanjem paušalnog načina oporezivanja trenutno zaštićenih grupa privrednika – preduzetnika : advokata, lekara i stomatologa, njihova primanja realno su značajno viša, uvođenjem istih u vođenje knjiga njihova zarada bila vi viša, kao i obavezni PIO doprinosi.

Da rezimiramo: uvođenjem svih radnika sa rada na crno u legalan rad, dodatnom naplatom pdv iz više uplaćenih pazara, dodatnim oporezivanjem zarada radnika koji će u buduće primati punu zaradu, smanjenjem opterećenja zarada za 20%  moguća je  veća naplata poreskih prihoda za 15,9% u odnosu na sadašnju naplatu.

Da Vas podsetimo:  "Predsedniče, ovo je ruglo od države, ruglo od EPS-a"

SKRIVENI PRIHODI!

Trenutno u Srbiji ima 1,7 miliona radnika: u državnim službama 500 hiljada,  javnim preduzećima 250 hiljada  i u  realnom  sektoru 950 hiljada.   Smanjenjem  opterećenja  zarada  za  20%,  iz  „državne“ kase biće  isplaćeno  manje  doprinosa,   tačnije,  biće  napravljena   značajna   ušteda. Obzirom da su u vanprivredi prosečne zarade  veće od isplaćenih u realnom sektoru, visinu uštede prikazaćemo u nastavku teksta.  Prosečnu  zaradu u vanprivredi, u primeru, računaćemo 50 hilj.dinara što je 406,5 evra , 10% veću od prosečne zarade isplaćene u Srbiji.   Računica je sledeća:  750 hilj.radnika * 406,5 *12 mes. * 62% = 2,27 mlrd. evra su isplate doprinosa na rad iz državne kase  u PIO fond (i porez na zarade) po stopi od 62%.  Smanjenjem stope opterećenja zarada za 20% iz državne kase bilo bi isplaćeno 1,54 mlrd.evra, ušteda bi bila napravljena u iznosu od 731,7 miliona evra!!! Ovu uštedu možemo računati kao dodatni prihod u budžetu, što nam daje ukupno veću naplatu  u iznosu od 1,49 milijardi evra, odnosno 31,7%!!!

Četvrti zaključak: država je do sada iz naplaćenog PDV-a i akciza isplaćivala radnicima doprinose, ovim umanjenjem dobija se značajna ušteda koja neće uticati na ukupno naplaćene godišnje doprinose, struktura naplaćenih prihoda će biti promenjena: mnogo veća naplata će biti iz realnog sektora nego do sada

KONAČNI ZAKLjUČAK: ukupni budžetski prihodi smanjenjem opterećenja zarada za 20% bili bi veći za 1,49 mlrd. evra, odnosno 31,7%!!!.

Iz svega napisanog možemo konstatovati  da su potpuno pogrešni predlozi  većine stručnjaka da se moraju  naći drugi izvori budžetskih prihoda ukoliko se odlučimo za smanjenje sadašnjih stopa doprinosa, ili da se moraju povećati stope PDV-a i drugih poreza  (na imovinu).

Pod uslovom i da se ne ostvari sva moguća naplata, prikazana u tekstu, sasvim dovoljno prostora ima da naplata bude veća od sadašnje.  I stopa sniženja može biti manja.

Dragan Radović

Dragan Radović

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime