Baš sam se obradovao što ću moći da radim do sedamdesete godine. S godinama sam, kao i većina, sve poletniji, zdraviji – željan posla. A imao sam i neki pritajeni strah da bi na moje mesto mogao da dođe kakav pripravnik sa svoji 45, 50 godina i da sve upropasti. Onaj ko se setio da predloži tako nešto zaslužuje sve pohvale.
Imam samo malu dopunu, ako bi me predlagači poslušali, da se ta granica poveća na 74 godine. Toliki je i prosečni životni vek u Srbiji. Zakonodavac samo treba da nam omogući da radimo do smrti. Tako bi država uštedela, a sigurno bi se smanjile i gužve u bolnicama, liste čekanja za operacije… Jer, ko ide kod doktora – pa penzioneri. Zašto – zato što su dokoni.
Sa predloženim rešenjem ne treba oklevati. Tako ćemo na neko vreme blokirati prijem mladih i neiskusnih. Neka oni idu u Beč, u Norvešku, u Keln, pa neka tamo već nešto rade, kvare, vežbaju…
Ovako dobra ideja nekako je stidljivo plasirana, tek kao predlog o dobrovoljnom radu do 70. godine. Valjda opipavaju puls obamrlog naroda. A narod, ko narod, strahuje da će mic po mic država podići i granicu za starosnu penziju – sa sadašnjih 65 na 67, 69… što je već tendencija u razvijenom svetu.
Možda to negde može biti dobro ali u Srbiji – hm! Ne može se u zemlji u kojoj je bezmalo najkraći životni vek u Evropi uvoditi ista starosna granica za penziju kao u zemljama u kojima ljudi u proseku žive po čitavu deceniju duže. Nije isti prosečni životni vek u Srbiji (74 godine) i na primer u Francuskoj (82,27) ili Nemačkoj (80,64).
Prema podacima Svetske banke u našem okruženju najbolje prolaze penzionerke u Sloveniji i Albaniji. U Sloveniji žene u starosnu penziju odlaze sa 62 godine, a očekivana životna dob (u proseku) je 84 godine. Albanke mogu u penziju sa 60,8 godina, a prosečni životni vek im je 80 godina. To znači da će prosečna Slovenka 22 godine uživati u penziji, a Albanka nešto manje od 20 godina, dok žene u Srbiji primaju penziju u proseku oko 16 godina.
Sa muškarcima je situacija još lošija, prosečan Srbin uživa u penziji jedva osam godina, Slovenac 13, Hrvat 12, Albanac i Bosanac po 11, a Makedonac i Crnogorac po 10.
Za koga se priprema ova odredba, pa za partijske poslušnike na državnoj kasi. Onome ko radi u privatnoj firmi to ne treba, njegov poslodavac će naći načina da ga zadrži ako mu treba. Ako ne treba, ne vredi ni zakon.
Da sam vlast uradio bih sve drugačije. Privremeno bih, na dve, tri godine, snizio starosnu granicu i desetine hiljada „matoraca“ poslao kući. Na njihovo mesto bih primio mlade ljude, da vuku ovu državu iz gliba dok još ima spasa. I da ne traže koru hleba po belom svetu.
Odakle pare? Pa našlo bi se – recimo, kao što je bilo za Kopernikus, ili za fontane i ostale gondole. A možda i oporezivanjem tajkuna stasalih u poslednjih pet, šest godina.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
