Smanjiti porez na imovinu

Mnogo prašine je podignuto u poslednjih desetak dana pričom o naplati poreza na izdavanje u zakup nekretnina. Kako sam ovaj predlog napisao još pre pet godina, objavio u materijalu Utaje po branšama, pojasniću razloge kako i zašto se mora naplatiti ovaj porez.

Poreski sistem u svakoj zemlji propagira naplatu poreza na osnovu poreske snage, u izdavanju nekretnina postoji poreska snaga, osnovica za porez je visina zakupnine na mesečnom nivou. Naplata ovog poreza treba da stvori osnov za značajno snižavanje poreza na imovinu koji je bez ikakve logike višestruko povećan 01.01.2014.g. Porez na imovinu nije smeo biti povećan zato što su mnogi nasledili nekretnine od svojih roditelja, građene u srećnim vremenima, danas su bez posla i ne mogu plaćati značajno povećane iznose. Kada se privreda oporavi, zaposlenost stanovništva poveća, kao i prosečna zarada, tada treba uvesti progresivnu stopu poreza na imovinu. Do tada, alternativa je naplata poreza na izdavanje u zakup nekretnina.

Potpuno su neupotrebljivi podaci Saveznog zavoda za statistiku o broju nekretnina koje se izdaju, na osnovu popisa od 2011.godine. Istraživanja dobrih poznavaoca tržišta nekretnina govore da ima 400 hiljada stanova i 100 hiljada lokala koji se izdaju, u promilima se meri broj legalno prijavljenih zakupaca.

Zašto država ne naplati porez na zakup, ko snosi odgovornost?

Najveći krivac za gubitak velikih budžetskih prihoda je isključivo država, dva su razloga:
1. Nezainteresovanost Ministarstva finansija i Poreske uprave da rade „svoj“ posao,
2. Previsoka stopa poreza na izdavanje od 20%, 15% pri plaćanju.

Rešenje je vrlo jednostavno: sniziti poresku stopu na 10%, pri plaćanju 7 – 8% najviše (zakupodavac i zakupac podele trošak na pola, niko ne oseti), ostaviti zakupodavcima rok od tri meseca da izvrše prijavu izdavanja i problem će biti rešen. Prihod od poreza na zakup treba prepustiti lokalnim samoupravama kako bi bile mnogo zainteresovanije da se ova oblast uredi. Na nivou Srbije morala bi se napraviti jedinstvena evidencija zakupodavaca i zakupaca, pri čemu bi zakupodavci imali veću sigurnost u naplati iznosa zakupa, zakupac koji ne izmiri zakup ne bi mogao iznajmiti drugi stan. Ponuđena rešenja bila bi vrlo efikasna, bespredmetan bi bio poziv za „cinkarenje“ komšija koji izdaju nekretninu bez plaćanja poreza. To pravo, ili obavezu, treba sačuvati za OBAVEZNO prijavljivanje komšija carinika, saobraćajnih policajaca, raznih inspektora (tržišnih, saobraćajnih, inspektora rada, sanitarnih, fitosanitarnih i drugih korumpiranih kriminalaca) koji su na platnom spisku države a troše višestruko više od „svojih mogućnosti“.

Neverovatno je da MMF „traži“ da se ova oblast reši?!

Zašto MMF ne traži od Srbije da spreči pranjem iznošenje novca van zemlje, kriminal na Carini ili krađe struje koje su dostigle četvrtinu celokupne godišnje proizvodnje?

Zašto ih baš ova oblast zanima? Da li je na pomolu nova prevara koja će imati samo jedan cilj: oduzeti što više stanova preko sudskih izvršitelja od građana koji zapadnu u finansijske probleme, stvore dugove prema javnim preduzećima za komunalne usluge ili prestanu sa otplatom hipotekarnih stambenih kredita. Zbog uništavanja naše privrede, pada standarda, realno je očekivati više stotina hiljada oduzetih stanova koje će otkupiti američki fond, vrlo zanimljivo, fond koji je krajem 2014.g. došao u Srbiju i napravio ugovore sa poslovnim bankama o otkupu svih oduzetih nekretnina. Fondovi nigde ne dolaze slučajno, prevarili smo se kada smo pomislili da Srbija uopšte nije atraktivna za lešinare. Njihova logika je: „sirotinja“ ne može imati nekretninu, mora biti podstanar (kao i svuda na pravednom Zapadu), mora plaćati zakup gazdama kojima nije dato od Boga da rade, uživanje im je „jedini rad“.

Kreativnost MMF-a sve više dolazi do izražaja!

Građani Srbije: spremite se, robovlasništvo stiže na vaša vrata!

Dragan Radović