Pre svega, da vam bude jasno: veoma mi je drago što su ljudi u Smederevu prekratili svoje muke i što im je Veliki Vođa doveo Železari novog gazdu u vidu Esmarka: Bolje da zarađuju, nego da iz budžeta zemlje primaju deo plate. Bolje da doprinose budžetu države, nego da iz njega uzimaju. Muka od 5.5 hiljada radnika je skinuta sa vrata države. Eto mesta da se na budžetske jasle nabaci još koja hiljada partijskih radnika. I da stopa nezaposlenosti još malo padne. Sreća, sreća radost, sreća uživancija.
Sada ćemo, do kraja januara slušati šta je sve Heroj od Feketića uradio da bi nam bilo bolje, a „slučaj Esmark“ će biti doveden do takvog stepena da ćete u jednom trenutku pomisliti da u toj železari radi barem 55.000 radnika. Plus koja stotina hiljada pride, u pratećim industrijama.
I svi koji budu i podigli obrvu zbog krajnje sumnjive pobede Esmarka na „tenderu“, biće proglašavani za nacionalne izdajnike i verovatno će „popiti“ i po koju tužbu.
Ipak, zdrav razum mi (oprostite) nalaže da vas pitam neke stvari:
Da li su „izvori iz vlade“ u svim mogućim medijima vrlo samouvereno tvrdili da je za Železaru stiglo devet ponuda?
Jesu.
Da li je Heroj od Feketića, poznat i kao srpski premijer Vučić pre samo dva dana, u Pinkovom jutarnjem programu izjavio da za železaru „postoje dve validne ponude“, a da bi „država, ali i zaposleni, voleli da kupac bude američka kompanija Esmark“?
Jeste.
Da li je danas iznenada predsednik komisije za privatizaciju iste te Železare Smederevo Bojan Bojović naprasno izjavio da je stiglo samo tri ponude, od kojih je ispravna samo ona Esmarkova?
Jeste.
Pa šta bi, junaci?
Toliko vas je opila vlast da mislite da narod nema pojma šta ste pričali pre dva dana? Toliko ste ubeđeni da ćete vladati zauvek, da vas apsolutno ne interesuje šta ste pričali pre dva dana?
Hmmmmm…
Hajde redom: Koliko je meni poznato, ovakva vrsta favorizacije jedne kompanije prilikom privatizacije nije u skladu sa propisima EU o privatizaciji. Nije, doduše, u skladu ni sa našim propisima.
Idemo dalje: ako ćemo da teramo mak na konac, ovaj tender je – propao. Jer, da bi bio uspešan – morate imati tri ponude. I sve tri – valjane. U slučaju Železare – samo jedan ponuđač je dostavio „validnu ponudu“. I to nije moja mudrost. Na to je ukazao i ekonomista Mahmut Bušatlija u svojoj izjavi za Betu.
Međutim…
Vršilac dužnosti direktora Železare se tokom konferencije za novinare neoprezno izlanuo i rekao da će „ukoliko bude bilo potrebno, ponuđač biti pozvan da dostavi nedostajuću dokumentaciju“… Čekajte, ako je jedina validna ponuda – ona Esmarkova – zašto se onda pominje da će biti pozvan da dostavi nedostajuću dokumentaciju???
Mislite da će biti pozvan?
Pa, neće, naravno. Jer, o svemu se gazda Esmarka, Džejms Bušard dogovorio sa srpskim premijerom pre skoro tri meseca, kada su se sreli u Londonu.
Čemu, onda, ova farsa?
Valjda zato da bi se narodu prikazalo kako ova vlast radi sve transparentno i po zakonu.
Valjda zato da bi se kasnije, kada se ustanove sve štetnosti ovog ugovora (kao i onog sa US Stilom), vlast mogla vaditi kako je učinila sve što je moguće i nemoguće da bi ova kompanija proradila i radnici se spasili beznađa na Birou.
Valjda ponajviše zato što je potrebno da se Aleksandru Vučiću pod hitno podigne poljuljani rejting.
Lično, mislim da je bilo bolje reći da smo Železaru dali onome ko nam je za nju najmanje tražio. Jer – to će na kraju biti istina. Nažalost, mediji tako neće izveštavati. Naročito ne – oni štampani. Videćete kako će naši „nezavisni“ dnevni listovi ispričati ovu priču: da se kladimo da će mnogi od njih govoriti o velikom uspehu i pobedi Super Aleka?
Samo na kraju da vam kažem – nemojte se iznenaditi ako nam Esmark za tri godine izjavi kako su se – eto – preračunali – i kako im ta operacija u Srbiji baš i ne odgovara. Bojim se da će nas glava zaboleti od dugova koje će nam ostaviti. Da se ne lažemo.
Ali, nek je narodu posla. Kucnite u drvo.
Danas je petak, 9. januar.
Do kraja godine ostalo je još 356 dana.
A tada će početi bolji život.
Onaj koji nam je obećao Heroj od Feketića.
Živeli.
Aleksandar Bećić
