Mafiji u Srbiji preti konačna smrt.
Nikada ranije nije bila tako preplašena, tako da više ne zna za sebe. Ona ne zna, ali njen predsednik zna.
Odlučio je da joj odrubi glavu, bez ikakve milosti, ili da bude još suroviji: razbiće joj maljem lobanju. (Ovo je bio citat.)
Namenska vojna industrija koja proizvodi najmodernije ubilačke maljeve, pravi posebno dizajnirani malj za predsednika sa ugraviranim inicijalima.
Posle presudnog udarca u glavu mafije, predsednik će ga nositi sa sobom, a za tu potrebu otvara se formacijsko mesto maljonosca u rangu Nikole Selakovića.
U doba Knjaza taj je imao drugo zvanje. Nećete valjda da predsednik bude sam svoja vucibatina?
Maljonosac će se truditi da drži predsednikovu močugu tako da mu ona uvek bude pri ruci.
Predsedniku bez malja nedostaje najvažniji deo rukovodećeg tela. Bez ćuskije nema čime da donosi odluke. Malj, ćuskija, toljaga, lanci, šipke, Sima Spasić. To su u Srbiji mislene imenice.
Egzekucija mafije udarcem u glavu biće javna.
Već je počelo hvatanje mafije po Srbiji.
Predsednik je želi živu.
Nema jakog utiska ako mu za egzekuciju dovedu mafiju koja je precrkla od straha, smeha, ili je neko ubio iz nehata.
Iz raznih krajeva zemlje javljaju da je mafija viđena i da se nalazi na svom mestu.
Izgleda da ne mari za predsednikove pretnje.
Mafija zna da je njena glava na ramenima predsednika i nastavlja u ime naroda.
To, gde je glava mafije je državna tajna, ali su je strani plaćenici otkrili. Razbijanje mafije specijalnim maljem, to bi bio udar na ustavni poredak, državu i sistem. To bi bio atak na Vučića i njegovo pregalaštvo u napretku Srbije, kaže se u saopštenju izvršnog odbora vladajuće mafije.
Ne može se zbog obične mafije ugroziti njena država.
Zašto onda mafija želi da digne ruku na sebe?
Kako će maljem trijumfalno razbiti svoju glavu?
Zar mafija nema drugi izlaz nego da joj njen vrh preti fatalnim smlaćivanjem samog vrha?
Kako to da mafija koja je u punom cvatu, nije našla bolji izlaz od iznenadnog samoubistva?
Šta će mafija posle sebe, bez sebe, ako je ona jedino što imamo?
Kako će opstati nacionalni heroj koji toj satani razbije glavu i tako ostane bez svoje, kao poslednji, nezaštićeni svedok?
Kad mafija bude konačno mrtva, hoće li on koji hoda bez glave biti živ nad svojom nevinom žrtvom? Može li i mrtav da dovrši svoje životno delo.
Od čega će živeti oni koji nikome nisu pripadali?
Od turizma. Ovde će dolaziti Sicilijanci, Kolumbijci, Čikažani (tako li se kaže?), da vide čistu zemlju, koju je mafija ogolila do koske, a onda bila ubijena maljem. I preživela tako mrtva, življa no ikad.
Kako ste to uradili? – pitaće uvažene strane delegacije.
Koza nostra, reći će predsednik, noseći malj. Naša stvar. Hoćete da vam poklonim po jedan? Selakoviću, zapakuj.
Čekajte, odakle vi ako mafije više nema? Čija vam je to glava?
Eeeeeeee!
Ljubodrag Stojadinović
Izvor: Peščanik.net
БОРБА БЕЗ ПРЕСТАНКА, А КОРОНА?
У ери безмилосног и бескомпромисног злочиначког деловања корона вируса у целом свету, мој зет Милош је дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Нишу и поводом тога непоновљивог успеха за њега неизмерно му честитам и желим му успешну медицинску ангажованост и рад, што исто желим и кћерки Теодори, песмом:
Е ДОКТОРЕ, МОЈ ДОКТОРЕ!
Будући доктор кренуо редом од анатомије
Испит по испита, прођоше година за годину
Остаде на крају дипломски, премија
И осим себе задовољи и своју родбину.
Доктор затим прихвати своје пацијенте,
Преглед, анализа све за оздрављење,
Лекови, добра реч и на крају довиђенце,
Доктор задовољан, пацијент на освежење.
Ово не смеш, не можеш, оно даје снагу,
А шта мој докторе сада могу и смем?
Све што неће ми сметати изгледа могу
И шта нађем, а није штетно да узмем.
Првог пацијента несносно боли рука
Мора несебично да му помогне доктор
А како да га нађе? Натера га мука,
Овако, онако врати се стари декор
На крају, види га доктор потпуно здравог,
Скаче, вежба гимнастику, иде радо на посао
И сви га прихватише, као друга свога правог.
Хвала доктору, што је пацијент најбоље прошао.
(Бор, 22. октобра 2020.)