Hotel koji je ugostio na desetine stranih državnika, u kome su se proslavili Lepa Brena i Arkan, postaje istorijska ruševina, jer novi biznismeni žele od Beograda da naprave Dubaji
Piše: Marko Lopušina
Raščišćavanjem velikog parkinga sa desene strane Hotela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu i ograđivanjam čitavog kompleksa ovog zdanja najavljeno je rušenje i izgradnja novog stambeno-poslovnog centra na desnoj obali Dunava. Kako parkinga više nema, malo je šetača na obližnjem Dunavskom keju, a još manje gostiju u rečnim restornaima, kafanama i kafićima. Opuštenu živost na Dunavskom keju i pored hotelskih restorana zamenila je pustoš. Hotel „Jugoslavija“ umire na nogama pred očima Beograđana.
Simbolično ovo je treće rušenje Jugoslavije. Prvo su komunisti 1941. godine srušili Kraljevinu Jugoslaviju, onda su nacionalisti 1992. srušili komunistiku Jugoslaviju i sada Srbi ruše hotel, koji je simbol te nekadašnje država svih Srba na Balkanu.
Hotel “Jugoslavija” je jedan od najstarijih luksuznih hotela u Beogradu. Nalazi se u gradskoj opštini Zemun na prostoru nekadašnje bečke železničke stanice. Od ideje njegove izgradnje do ideje o rušenju proteklo je 77 godina.
Arhitektonski konkurs raspisan 1947. za ovaj objekat na obali Dunava bio je smišljen za zgradu, koja bi bila Centar međunarodnog komunističkog pokreta. Sukob Tita i Staljina, koji je gurnuo Josipa Broza prema zapadu, uticao je na to da je doživotni predsednik promenio mišljenje i odlučio da zdanje bude državni reprezentativni hotel “Beograd”, kako je u projektnim papirima i nazvan. Prvu nagradu na konkursu dobio je Projektni zavod Hrvatske, odnosno poznati arhitekti zagrebačke škole moderne Mladen Kauzlarić, Lavoslav Horvat i Kazimir Ostrogović. Njihov projekat je predlagao beskompromisno modernistički koncipiran objekat, primeren ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu. Lokacija za hotel određena je u Idejnom planu Novog Beograda arhitekte Nikole Dobrovića davne 1948. godine prošlog veka.
Na osnovu prvonagrađenog rešenja i projekta, izgradnja hotela započela je već 1948. Tu na obali Dunava, gde su nekada bile močvare tada je, u saradnji građevinskih preduzeća i omladinskih radnih brigada, izvedeno složeno fundiranje na armiranobetonskoj ploči u koju je ugrađeno oko 3.800 m3 betona. Betoniranje je trajalo uzastopnih 20 dana kada je završena čitava skeletna konstrukcija. Ali, već 1949. godine, zbog ekonomske krize koja je usledila posle političke krize razlaza sa Sovjetskim Savezom i zemljama Varšavskog pakta, obustavljena je izgradnja Novog Beograda, a sa tim i izgradnja hotela.
Radovi su ponovo obnovljeni tek 1960, po izmenjenom projektu, koji je izradio arhitekta Lavoslav Horvat. Hotel je na predlog Josipa Broza Tita promenio ime i postao “Jugoslavija”. Građen je potom punih šest godina (1961—1967). Otvoren je 1969. godine kao jedan od i najluksuznijih hotela u bivšoj Jugoslaviji i među pet najvećih i najlepših hotela u Evropi. Imao je sedam spratova i prate zgrade, 1.500 prostorija, 1.100 ležaja u 200 jednokrevetnih, 400 dvokrevetnih soba i 23 apartmana, restoranom sa 600 mesta i manjim restoranom sa 200 mesta i svim pratećim sadržajima. U glavnom holu hotela nalazi se luster težak 14 tona. Ima na sebi 40.000 „Svarovski“ kristala i 5.000 sijalica. I danas je među najvećim na svetu. Pre pola veka ušao je u Ginisovu knjigu rekorda.
U njemu su boravili britanska kraljica Elizabeta Druga, koja je 1972. godine bila sa supurugom Filipom gost Tita i jovanke, američki predsednici Ričard Nikson, Džimi Karter, U Tant, nemački kancelar Vili Brant, kosmonauti Nil Armstrong, Majkl Kolins, Baz Oldrin, belgijska i holandska kraljevska porodica, Luis Ečeverija, Mahariši Maheš Jogi, rokerka Tina Tarner, glumac Kevin Kostner. Priča se d aje Tito naredio da se u plićacima Dunava pohvataju sve žabe da ne bi kreketanjem bubile kraljicu i njenog vojvodu.
Hotel je ugostio na desetine drugih stranih državnika, umetnika i sportista. U „Jugoslaviji!“ su se proslavili Lepa Brena i Arkan. Tu su Ceca i Arkan ljubavisali, kada su ih napali NATO bombarderi.
Sedmog maja 1999. godine NATO snage napale su Hotel “jugoslaviju” Pogođen je sa tri projektila kojima su demolirani aneks i severno krilo hotela, dok je zapadno krilo oštećeno. Zapadni zvaničnici NATO iz Brisela poručili su da je Hotel “Jugoslavija” bio “opravdana meta”, jer su smatrali da ga kao štab koriste paravojne snage Željka Ražnatovića Arkana. Bombardovanje je nedugo potom i okončano, a hotel počeo da propada i gostiju je bilo sve manje i manje. Kako se raspadala država Jugoslavija, tako je propadao i Hotel “Jugoslavija”. Godine sankcija i ratova došle su na naplatu.
Renoviranje hotela je počelo u oktobru 1999. godine, ali je bilo samo delimično. Deo hotela je popravljen tek toliko da se spreči urušavanje. Međutim, otvoren je 31. decembra 1999. godine za proslavu Nove godine i bio je otvoren narednih sedam godina.
Zatvoren je za posetioce 2006. godine zbog toga jer je postao stecište jugoslovenske i srpske mafije, kockarnica sumnjivih tipova, jer je neko vreme bio nelegalni posed Željka Ražnatovića Arkana, ali je bio i mesto likvidacija srpskih kriminalaca i na kraju krajeva postao je nerentabilan poslovni objekat.
U međuvremenu ovo državno zdanje počelo je da menja svoj status i vlasnike. Posle bombardovanja SR Jugoslavije, hotel Jugoslavija je pripao „Dunav osiguranju“, a Agencija za privatizaciju ga je prodala iz trećeg pokušaja 2006. godine kompaniji „Alpe-Adrija hoteli“ iz Beograda za 31,3 miliona evra. Prodat je po znatno nižoj ceni od početnog iznosa od 42 miliona evra, a na licitaciji su učestvovale i “Pluto internacional” i “KLC holdings” iz Luksemburga. Spekulisalo da je tajni suvlasnik bio i hrvatski biznismen Andrija Kević. Kompleks je zatim prodat investicionom fondu “QSQ” sa Kipra.
Hotel “Jugoslavija” je arhitektonski biser koji je 2011. bio proglašen za zaštićeni Spomenik kulture. Za mene kao prolaznika i šetača na Dunavskom keju, hotel je idealno mesto za predah, a vizuelno idealan objekat, jer je uklopljen u nizinu obale i reke. Simbolično gledano hotel je Jugoslavija na Dunavu, reci koja spaja pet država Evrope.
Hotel “Jugoslavija” je ponovo počeo sa radom krajem 2013. Tada su u rad puštene 104 sobe na dunavskoj strani na trećem, četvrtom i šestom spratu i trenutno je jedan od najpovoljnijih hotela u Beogradu u kategoriji hotela sa tri zvezdice. Od tada poseduje sedam restorana, frizersko kozmetički salon, prodavnice, i oko 100 kancelarija, kao i nekoliko iznajmljenih prostora za restorane, fitnes klub i tv studio.
U okviru kompleksa nalazi se i “Grand Kazino Beograd”, veliki parking, auto-perionica, tehnički pregled i pivnica. U međuvremenu hotel je služio za smeštaj đaka na ekskurzijama, poslovnih ljudi i, uglavnom, arapskih i islamskih turista, koji su odatle pokušavali prelaz u države EU.
Ovaj hotel je zajedno sa zdanjima Palate „Srbija“ i zgradom CK-a činio celinu i otelotvorenje razvoja Novog Beograda nasuprot starom gradskom jezgru. Danas međutim vlast ne priznaje nijedan od ova dva centra, ni Trg republike sa Knez Mihailovom ulicom, ni Palatu “Srbiju”, Tržni centara “Ušće”, ni hotel “Jugoslaviju”. Vlast je za Centar Beograda proglasila “Beograd na vodi” i novi Tržni cenatar “Galerija”, koji posećuje sve više ljudi, kako domaćih, tako i stranaca.
Do 2011. godine Hotel „Jugoslavija“ je uživao status i zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zakon je namenski izmenjen kako bi se dozvolilo rušenje. U Srbiji, međutim, postoji izreka: “Ne dao Bog da te štiti Zavod za zaštitu spomenika. Odmah ćeš biti srušen !”
Spomeničko nasleđe i kulturna baština iz razdoblja monarhističke i komunističke Jugoslavije stalna je meta vlasti i decenijama trpi fizičko skrnavljenje i ideološko uništavanje. Ono što nisu uspele ni NATO bombe u noći između 7. i 8. maja 1999. godine uspele su gradske vlasti 2024. jer njeni novi biznismeni žele od Beograda da naprave Dubaji.
U srpskoj prestonici ulicama i aerodromima se menjaju imena, iz udžbenika istorije nestaju ličnosti, pojmovi i čitavi događaji iz skorije prošlosti. Nestaju i zgrade svedoci vremena i istorije. Hotel “Jugoslavija” je početkom 2024. godine prodat investitorima za 27 miliona eura.
Planirano da na mestu Hotela „Jugoslavija“ nikne novi hotelsko-stambeni kompleks, koji će biti pod upravom grupacije “Ritz-Carlton”. U priči ljudi “Ritz” je ime hotela u Parizu, u kome ja, navodno svetska politička elita izabrala Srbima novo predsednika i vladara. Rušenjem hotela “Jugoslavija” naša prestonica gubi identitet Belog grada, a po mišljenju stranaca izgradnjom “Beograda na vodi” sve više liči na Dubaji.
Za utehu je valjda to što je Projektantski biro obećao da će fasada novog objekta evocirati izgled starog hotela. Niko, međutim, ne govori da li će novo zdanje sa dve kule i novim spratovima hotela, taj džin na obali Dunava nositi ime “Jugoslavija”. Mala je uteha i ako se to desi….
