Izgleda šašavo, ali ovo će, izgleda, da funkcioniše: zbog toga što su se smuvali, Aleksandar Vulin i Ana Brnabić, on sa tetkom svoje žene, ona sa direktorkom svoje firme, mogli bi da budu smenjeni – uoči beogradskih izbora uz koje će se obaviti i republički!
Za primer onima koji će ostati u Vladi Srbije, do daljnjeg, i da bi SNS, osim u Srbiji, ostala na vlasti i u Beogradu.
Mogu, njih dvoje, da preduprede ovakav scenario: da podnesu ostavke, ne zato što su kršili zakon, nego zato što se oboje, je li, bore za državu koja će biti uređena zbog građana, a ne zbog ulaska u EU…
A, hoće li to učiniti?
Neće!
Žrtvovaće se jače, brže i bolje, tako što će predsedniku omogućiti da izgovori: eto, mi nemamo problem sa tim, kod nas nema nedodirljivih, smena, glasajte za nas!
Ako se to ne dogodi, onda imamo problem – jer će biti veći problem to što ministar kaže da ”voli novinarke koje lako kleknu”, pa bude smenjen, nego kada ministar kaže da mu je ženina tetka iz Kanade dala 205.000 evra za stan, a to ne može da dokaže, pa ne bude smenjen!
”Možda je petljao, ovako ili onako, ali nije krao i nije bio sa nama na vlasti kada je to radio” – nije abolicija, nego obrazloženje za smenu koje, provučeno kroz srpski poligraf, ishoduje da Vulin zaista nije krao.
A, zašto bi krao, kada su mu dali to što nije ukrao?
Ima i jak alibi: u ovoj Vladi niko ne krade!
A, van radnog vremena – viđaju ga samo kako se švrćka po spa-centrima.
Tamo nema šta da se ukrade, osim peškira…
Generalno, kao takav, nema Vulin problem što je postavljen za ministra odbrane, nego što je poverovao da je ministar odbrane.
Isto se može reći i za Brnabićku i njenu funkciju, ali ona ima i problem više, intimni, koji je svojom voljom učinila javnim…
Kao što je LGBT na prajdu nosio transperant ”Ana je sa nama”, tako će, uskoro, SNS na nekoj svojoj paradi ponosa nositi transparent ”Ana nije sa nama”…
A, predsednik će biti u prilici da zapadnim mentorima kaže: ”Eto, pokušao sam, ali je ona devalvirala vašu zaista dobru ideju…”
Kako? Tako što je jedan dnevni list umesto montiranih predsednikovih slika na naslovnoj strani – dobio na objavljivanje slike premijerke i njene partnerke u kafani, pa slike premijerke i njene partnerke na finalu košarkaškog Šampionata Evrope u Istambulu, a koje su u pratnji treće prijateljice otputovale vladinim avionom…
Onim ”falkonom” koji nije mogao da održi visinu, kada je Toma Vilenjak njime leteo ka papi… Tomu zovemo ”vilenjakom” jer ne može da se odvoji od predsedničke vile na Dedinju, a premijerka bi, sa svojom partnerkom, htela u rezidenciju od 1.000 kvadrata, na Dedinju. Povilenila! Kabinet je odmah demantovao, tako žustro da se stekao utisak da je premijerka zadovoljna i običnom kućom od hiljadu kvadrata na Dedinju, ne mora rezidencija…
Tu nije kraj: dato na objavljivanje i da premijerka ima privatnu firmu (osim što firma njenog brata cveta od kada je ona u Vladi). Direktor njene firme postao je i premijerkin životni saputnik, odnosno – postala, jer je žensko, pa je premijerka smuvala… To bi bio mobing ili kršenje zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali nije, jer je premijerka na svoju direktorku i partnerku prenela upravljačka prava, kojih se, kao državni funkcioner, morala odreći. I ova firma napreduje kao bratovljeva…
Ako prethodno nije scenario SNS, mogli bi da razmotre, ima tu materijala…
Neće, valjda, na beogradske izbore ići samo sa ovim što su raskopali i sa onima koje su naselili u Beogradu, nakon prethodnih izbora..?
Malo je da u kampanju idu sa onim što pišu novine, mora da se vidi i na televiziji, jer 1,5 milion Srba je funkcionalno nepismeno, 165.000 Srba su potpuno nepismeni, 850.000 nemaju ni dana škole, 670.000 nemaju završenu osnovnu školu… Ako ne smene Vulina i Brnabićku, niko od nabrojanih neće zameriti SNS-u, a ako ih smene na televiziji, listom će glasati za njih!
Japanci imaju izborno pravilo prema kojem birač mora svojom rukom na papiru da isprano napiše ime kandidata za koga glasa, jedno od ponuđenih na listiću! Samo da prepiše!
Listići sa pravopisnom greškom su nevažeći.
To – ko uvede u Srbiju – postaće reformator, ali će izgubiti izbore.
Zato se ova vlast opredelila za digitalizaciju Srbije, kao prioritet svih prioriteta: da reformišu narod, a ne zakone!
I duže će da traje nego obično opismenjavanje: najmanje nekoliko mandata na vlasti ili do kraja onih milion ipo života…
Radoje Andrić
iskra.co
