Srpska napredna stranka je u periodu od 2015. do kraja 2020. godine potrošila na izborne kampanje oko 2,7 milijardi dinara ili skoro 23 miliona evra. Sa druge strane, 22 stranke i grupe građana su u istom periodu zajedno potrošile oko dve milijarde dinara.
„Stvarno ste izašli iz frižidera“, izgovara iznenađena trudnica u novom spotu Srpske napredne stranke (SNS) pošto ugleda predsednika države Aleksandra Vučića sa teglom kiselih krastavaca u ruci. I dok se u pozadini sa televizora čuje upravo njegov glas, Vučić u razgovoru sa trudnicom povodom aprilskih izbora poručuje da mu je važno da dopre do svakog građanina Srbije.
O tome koliko je vladajućoj stranci važna izborna kampanja govori podatak da su na nju od početka 2015. do kraja 2020. godine potrošili oko 2,7 milijardi dinara ili skoro 23 miliona evra. Najveći deo tog novca otišao je upravo na oglašavanje, pokazuju podaci koje je analizirao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
U susret izborima 2022. CINS je objavio bazu „Stranačka kasa“ o finansiranju i troškovima ukupno 25 političkih subjekata – najuticajnijih stranaka i grupa građana čiji je rad kontrolisala Agencija za sprečavanje korupcije.
Analiza ovih podataka pokazuje da je Srpska napredna stranka toliko moćnija od drugih, da su 22 stranke i grupe građana, na različite izbore održavane u ovom periodu, potrošile manje novca – ukupno oko dve milijarde dinara. Stranka slobode i pravde i Narodna stranka do kraja 2020. nisu učestvovale na izborima, pa nisu deo ove računice.
TS: U prve tri nedelje kampanje na TV-u samo spotovi SNS-a
Prema monitoringu koji je sprovela Transparentnost Srbije u toku prve tri nedelje kampanje povodom predstojećih parlamentarnih izbora na nacionalnim i glavnim kablovskim televizijskim stanicama reklamirala se jedino Srpska napredna stranka (SNS). Nemanja Nenadić je na predstavljanju rezultata monitoringa rekao da se to može povezati sa činjenicom da većina partija ne raspolaže značajnim sredstvima i da se oslanja na budžetske dotacije koje će stići tek pet dana nakon što bude utvrđen spisak svih učesnika izbora. Prema oceni ove organizacije, ukupna vrednost reklama SNS-a tokom tih dvadesetak dana bila je između 61 i 86 miliona dinara. Njihov monitoring pokazao je značajan porast partijske promocije putem društvenih mreža i na internetu. Prema podacima Fejsbuka, vrednost direktnog oglašavanja sa raznih naloga vladajuće stranke i njenih funkcionera u proteklih mesec dana bila je blizu 9,4 miliona dinara.
Ovu dominaciju naprednjaci su obezbedili, između ostalog, i tako što su 2014. godine po hitnom postupku izmenili Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Time je strankama dozvoljeno da novac iz budžeta koji dobijaju za redovan rad troše i na izbore.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da se te izmene odnose na sve stranke, ali da se kod SNS-a najviše taj efekat primećuje.
„To je nešto što su oni koristili verovatno najviše, zbog činjenice da imaju najviše poslanika pa su najviše i mogli da prenesu”, kaže Nenadić.
Favorizacija pobednika i „poplava“ reklama
Naprednjaci su od 2015. do kraja 2020. godine za izbore dobili oko 1,2 milijarde dinara iz budžeta.
Nenadić objašnjava da je upravo način na koji se raspodeljuje budžetski novac jedan od razloga dominacije SNS-a s obzirom da takav sistem favorizuje pobednike izbora:
„One stranke koje imaju najbolje predizborne prognoze mogu da ulaze u skuplje kampanje, računajući da će nakon kampanje izvesno dobiti budžetska sredstva koja će da pokriju te troškove“.
On kaže i da, kada je reč o finansiranju stranaka od strane bogatih pojedinaca i firmi, ono nikada nije bilo vidljivo u finansijskim izveštajima iako se sa razlogom sumnja da ih je bilo. Prema njegovim rečima, očigledno je da je periodu od 2014. do danas interes za takvo finansiranje stranaka mogao postojati pre svega kod SNS-a kod koje se našla koncentrisana vlast na svim nivoima.
„Od 2014. do sada prilično je jasna situacija da opozicione stranke nisu bile ni blizu da uspeju na izborima da osvoje vlast tako da očigledno nije bilo nekog interesa na strani potencijalnih finansijera da upravo u njih ulažu. S toga se nastavio taj trend gde je opozicija kuburila sa novcem, a vladajuća stranka imala i više nego dovoljno.“
S druge strane, stručnjak za komunikacije i medijski konsultant Igor Avžner smatra da je do drastične disproporcije u političkoj snazi stranaka dovela učestalost izbora. Na taj način je došlo do finansijskog iscrpljivanja stranaka koje nisu na vlasti. U razgovoru za CINS ističe da izborna kampanja „nije jeftina igračka“:
„Ukoliko bismo kampanju uporedili sa partijom pokera, gde ne postoji ograničenje na uloge, onaj koji raspolaže najvećom sumom novca, nedostižnom ostalim igračima za stolom, može dobiti svaku ’ruku’. Bez obzira na to kakve karte drži u ruci“.
„Najskuplja“ stavka među troškovima SNS-a, kada su izborne kampanje u pitanju, je oglašavanje u medijima. Zatim slede troškovi za reklamni materijal poput bilborda i brošura i organizaciju događaja kao što su mitinzi i tribine.
Tako su naprednjaci za oglašavanje u kampanjama dali oko 2,1 milijardu dinara.
I dok Nenadić nije uveren da veoma skupe kampanje dovode do toga da ljudi glasaju za određenu stranku, Avžner ističe da „poplava“ reklama u ogromnoj meri doprinosi vidljivosti i prepoznatljivosti, a nekada i samoj pobedi na izborima:
„Pod pojam ’poplava’ možemo podvesti kako veliki broj propagandnih spotova, tako i njihovu frekventnost u prikazivanju“.
Smatra da oglašavanje ima krucijalan značaj na izbore:
„’Ispiranje mozga’ sa par jasnih i skoro hipnotički ponavljanih poruka, bez obzira na ambijent, deluje“.
Obezbeđena dominacija kroz zakon
Pored novca iz budžeta koji stranke dobijaju za izbore, donacija firmi i fizičkih lica, SNS je i novac za redovan rad prebacivao i koristio u kampanjama.
Da bi obezbedili novac za kampanje naprednjaci su podizali i kredite. Tako su za parlamentarne i beogradske izbore koji su održavani u periodu od 2015. do kraja 2020. godine od banaka uzeli kredite u ukupnoj vrednosti od oko 622 miliona dinara. Najmanje polovina tog novca je i potrošena na kampanju.
Tako su za parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore koji su održavani u periodu od 2015. do kraja 2020. godine prebacili skoro 1,1 milijardu dinara. Većina tog novca – oko 743 miliona dinara potom je i potrošena, dok je ostatak vraćen na račune za redovni rad stranke.
Pored SNS, ovu mogućnost u tom periodu koristile su i druge stranke poput Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS), ali u značajno manjim iznosima.
Da se novac iz budžeta dobijen za redovan rad ipak koristi za izbornu kampanju omogućio je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je vladajuća stranka 2014. godine usvojila po hitnom postupku.
Nenadić za CINS kaže da je ova zakonska odredba problematična jer se novac troši suprotno svrsi zbog koje je dodeljen, ali i jer doprinosi neravnopravnosti učesnika izbora:
„Najbolje se vidi zašto je ta odredba problematična kad se zamisli situacija u kojoj se na izborima nadmeću jedne protiv drugih stranke koje su već parlamentarne sa onim strankama koje nisu parlamentarne, koje ne dobijaju taj novac iz budžeta“.
Sada će to, prema njegovim rečima, iskusiti opozicija koja je bojkotovala prošle izbore, dok je SNS to na svojoj koži osetio u periodu od 2008. do 2012. godine.
autor:Jovana Tomić
