Šok svedočenje o MB Namenskoj: Kako se direktor svetio radnicima

0
42

U Osnovnom sudu u Ivanjici održano je ročište protiv rukovodilaca „MB Namenska“ Lučani, povodom eksplozije koja se dogodila 14. jula 2017. godine, u kojoj su smrtno stradala dva radnika, Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Svedočio je jedan od bivših radnika, Radovan Kaplanović, koji je istakao da je adekvatna oprema za radnike nabavljena tek posle jezive pogibije.

Milomir Milivojević – Foto: printscreen ( ozonpress.net )

Za smrt Milivojevića i Ignjatovića okrivljeni su generalni direktor Radoš Milovanović, koji je u međuvremenu preminuo, kao i Vladimir Lončarević – rukovodilac pogona Raketnih goriva i Tomo Stojić, zadužen za Sektor zaštite na radu. Postavlja se logično pitanje dokle će porodice žrtava trpeti nepravdu i kada će ovaj slučaj dobiti konačan epilog.

Danas je svedočio Radovan Kaplarević koji je naveo da je u pogonu Raketnih goriva radio od 2008. godine i to na presovanju barutnih svitaka. Pre toga je imao drugo radno mesto u istoj firmi.

– Posle nesreće ja i kolega Nikola Živković smo se usprotivili direktoru i rekli stvarno stanje pred svima. Nije se radilo po propisima, poslovna disciplina je bila katastrofalna, te da je bila radna svaka subota i nedelja – naveo je Kaplarević.

Prema njegovim rečima, istina ga je koštala otkaza nakon 37 godina radnog staža.

– Tog kritičnog dana sam radio pre podne, od šest do četrnaest sati. Kada smo završili i predali smenu u magacinu je sigurno ostalo 1.200 kilograma balistita. Zasigurno iznosim tu tvrdnju, jer ništa od toga nije oterano na sečku, a u magacinu je dozvoljena količina baruta 450 kilograma o čemu stoji obaveštenje na vratima – kazao je Kaplarević.

On je objasnio da je svrha tog priručnog magacina da se u njega privremeno skladište barutni listovi i burići sa barutom.

Da Vas podsetimo:  Počelo suđenje zbog napada na “OK Radio” - osumnjičeni pretio i u sudnici, ispred imao organizovanu podršku

– Sa sigurnošću tvrdim da u magacinu nisu postojale antistatik vreće koje su morale da budu tu. Od kada sam radio u MB „Namenska“ na tim poslovima bio sam obučen u običan radnički kombinezon i pamučnu majicu kakvu je nosio i pokojni Milomir – istakao je, izmešu ostalog Kaplarević.

On je naglasio da je nakon smrti dvojice kolega, Milivojevića i Ignjatovića, preduzeće nabavilo adekvatnu opremu, odnosno protivpožarna odela, prohromske buriće, izbačen je višak polica iz magacina i uveden video-nadzor.

Drugi svedok, Ivan Vasilijević, kazao je da je pokojnog Milomira poznavao pre početka radnog odnosa u vojnoj fabrici u Lučanima.

– Od 2014. godine, sam radio na poslovima valjanja baruta do dana nesreće kada sam prebačen na odeljenje 5-B – rekao je.

On je naveo da je posle požara i eksplozije psihički potonuo i otišao u lučanski Dom zdravlja da otvori bolovanje, ali mu je doktorka rekla da ne sme da mu to učini, jer joj je tako naredio direktor Milovanović.

Uputila ga je na psihijatriju u Čačak.

– U Opštoj bolnici Čačak su mi dali poštedu, ali pre povratka u fabriku obavešten sam da sam prebačen na drugo radno mesto, manje plaćeno i bez stimulacije. Kada sam se vratio u fabriku, po naređenju Milovanovića sam bio pod nadzorom poslovođa, pratili su svaki moj korak i bio sam prinuđen da dam otkaz. Takođe, u magacinu gde se dogodila nesreća bilo je mnogo više baruta od dozvoljene količine, a po završetku prve smene u kojoj sam radio, ostalo je više od 1.000 kilograma. Inače, to je stalno bio slučaj – kazao je ovaj bivši radnik Namenske.

Vasilijević je upozoravao šefove, odnosno Vladimira Lončarevića da u magacinu ne sme da bude toliko baruta. On mu je odgovarao: „Ti gledaj svoja posla„, tako da ništa nije preduzeto da se nesreća spreči.

Da Vas podsetimo:  Mića Grčić, zvanični grobar EPS, dobio novu funkciju ‘zbog zasluga’

I on naglašava da nikada nisu imali adekvatnu opremu za zaštitu na radi, što je nakon nesreće promenjeno.

– Ni jedan jedini moj kolega nije imao protivpožarno odelo do tog dana – zaključio je Vasilijević.

Predrag Nedović je tog kobnog dana radio drugu smenu. Podseća da se eksplozija dogodila u 19;24 sati i tvrdi da je u tom momentu u magacinu bilo preko 2.500 kilograma baruta.

– U momentu eksplozije bio sam na pauzi. Jedan od kolega je uzviknuo ‘au’ i ja sam pogledao kroz prozor i video ogroman plamen. Istrčao sam i brzo stigao. Zatekao sam elektrovozilo kako gori i vatrogasce koji gase magacin. Video sam neprepoznatljivo lice skroz izgorelo, a to je bio moj pokojni kolega Milojko Ignjatović. Pitao sam ga šta se desilo, a on mi je rekao da se eksplozija dogodila kada su spustili bure – ispričao je on.

Kako kaže, Milomira Milivojevića nije stigao da vidi, jer ga je već bilo odvezlo sanitetsko vozilo fabričke vatrogasne službe. Nedović je hteo da pomogne da se izgasi požar, ali kada su priključili crevo na hidrant, nije bilo vode.

– Potom sam zavukao ruku u šaht da otvorim ventil, ali ni tamo nije bilo vode. Iskočili su mi plihovi po rukama i otišao sam sa lica mesta – naveo je on.

Ovaj radnik je, takođe, istakao da do momenta eksplozije nikada nije zadužio adekvatno odelo, a i sve njegove kolege su, kao i on, do tada, nosili obične pamučne majice i kombinezone.

Rade Obrenović je tog kritičnog dana radio sa Milomirom. I on je ranije ukazivao na propuste, ali uzalud.

– U momentu eksplozije sam bio deset metara udaljen od njega i video ga kako beži. Milomiru je gorela majica i zadnji deo pantalona. Rekao sam mu da legne i pokušao rukavicama da ugasim vatru. Sanitet je došao i ja sam ušao sa njim. Držao sam ga sve vreme za ruku. Molio me da ga ne napuštam. Govorio je šta se desilo – izgoreo sam. Bio sam sa njim do prijema u Dom zdravlja u Lučanima, tu je proveo desetak minuta i onda su ga prevezli za Čačak – naveo je on ranije, napominjući, kao i ostale kolege, da do tada nije bilo adekvatne zaštite na radu.

Da Vas podsetimo:  Korupcija kao osnov ekološkog problema

Svedoci odbrane optuženih, koje je predložio advokat Dragan Palibrk, Milovan Marić i Radmila Stevanović su kazali da su nabavku vršili po zakonu.

– Oni su kazali da su nabavku burića nabavljali od valjevske firme, koji su, navodno, imali sertifikate, te da se koriste i sada. Za odela niko nije bio nadležan. Antistatik vreće su posebno dobavljali. Burići se, kako tvrde i dalje nabavljaju, ali se, sasvim sigurno ne koriste u proizvodji Raketnih goriva – ispričao je Milovan Milivojević za Nova.rs njihovo svedočenje.

Inače, za vreme doživotnog direktora „MB Namenske“ Radoša Milovanovića, 21 radnik je smrtno stradao, a preko šezdeset je steklo teške telesne povrede i ostalo bez ruku, nogu, vida. Brojni od njih su u međuvremenu preminuli.

Piše: Ljubica Sokić
Izvor: Nova.rs    

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime