Sokoli na Cetinju

Posle sleta u Zagrebu 1906. grupa čeških sokola došla je u Crnu Goru. Na Cetinju su  24. avgusta 1906. na Obilića  poljani  izveli  sokolske  vježbe. Pred dvorcem kneza Nikole održali su javni čas. Sokolsko društvo „Cetinjski soko” bilo je osnovano 1906. Češki gimnastički  savjet  poslao je u Crnu Goru mladog  prednjaka Viljema  Kukeca, Slovenca, koji je održao dva kursa za oficire učeći ih sokolskim  vježbama. Praški prednjak Viljem  Kukec  došao je na Cetinje i organizovao  tečajeve za prednjake za vojsku i za članove Cetinjskog sokola. U bašti kneževe palate održana je septembra 1907. Javna vežba. Za uspeh vežbe  Kukec  je odlikovan Danilovim ordenom. Osnovana su sokolska društva u Podgorici, Nikšiću, Baru, Beranama …. (1 ) Sokoli iz Crne Gore učestvovali su na sletu u Pragu 1912. Prvi javni čas sa vežbanjem Srpskih sokola bio je na Cetinju 1914. (2 )

Posle Prvog svetskog rata obnovljeno je delovanje sokolskih društava na Cetinju i Podgorici. Društva su sve do osnivanja Sokolske župe Njegoš radila u okviru Sokolske Župe Mostar. Prilikom zvanične proslave prenosa  Njegoševih  ostataka 1925. sa Cetinja u grobnicu na Lovćenu, Sokolstvo nije bilo pozvano. Zato je cetinjski delegat na glavnoj skupštini župe Mostar predložio da sokolstvo  ponovo samo za sebe priredi svečanost. Na skupštini župe odlučeno je da se održi svečana sednica u spomen Njegoša i da se položi venac na njegovom grobu na Lovćenu. U dogovoru sa starešinstvom saveza rešeno je da starešinstvo župe zastupa kod svih svečanosti starešinstvo saveza. U Crnu Goru su krenuli župsko starešinstvo na čelu sa starešinom Čedom Milićem, uzorna odeljenja mostarskog sokolskog društva pod vođstvom starešine Đorđe Perina, načelnika Petra Čolića i načelnice  Lide  Hauškove, sa delegatima, koji su došli do Mostara. Putovali su u noći od 30. aprila na 1. maja vozom iz Mostara za Herceg Novi, gde ih je na stanici dočekala uprava domaćeg sokolskog društva. Nastavili su brodom za Kotor, sabirajući delegate sokolskih društava iz Boke Kotorske i Primorja. Kad su se približili  Đenoviću  videli su sve kuće okićene zastavama, a gruvanjem prangija društvo u  Đenoviću  iskazivalo je počast župskoj zastavi, daru kralja i učesnicima ekspedicije. Na obali su se našli sa članovima uprave društva i nakon kratkog razgovora krenuli su dalje. Oko 11 sati stigli su u Kotor.  Na obali je stajalo članstvo svih kategorija sokolskog društva sa upravom, a muzika je svirala narodne pesme.  Po njih su došli starešina cetinjskog društva Gavro Milošević i tajnik N. Latković. Nakon kratkog odmora ušli su u pripravljene automobile i krenuli na Cetinje. Usput  pridružili su im se delegati sokolskog društva iz Kotora, a delegati društava sa teritorija Crne Gore čekali su na Cetinju. Sokoli su se zaustavili u  Njegušima. Oko njih se okupilo građanstvo, a predsednik opštine Vaso Otašević pozdravio ih je. Odgovorio mu je Čedo Milić. Dogovorili su se sa  Njegušanima  da se sastanu na  Voskresenije  kod kapele na vrhu Lovćena. Na ulazu u Cetinje dočekalo ih je sokolsko društvo Cetinje sa vojnom muzikom. Starešina društva Gavro Milošević ih je pozdravio, a odgovorio mu je Čedo Milić. Čitavo Cetinje je bilo okićeno kao u vreme kraljevog dolaska. Povorka je krenula na čelu sa vojnom muzikom. Ovacijama nije bilo kraja. Iz publike se čula primedba o kršnom barjaktaru  „Još da su mu brci Mandušića Vuka.”  Prošavši glavnim ulicama sokoli su stigli pred gradsku opštinu gde ih je pozdravio predsednik  opštine Tomo Milošević. Sve što je moglo da ide izašlo je na ulicu.  Sledećeg dana hodočasnici za Lovćen krenuli su u 4 sata. U Ivanovim Koritima izašli su iz automobila i krenuli na Lovćen. Stigli su posle 9 sati na vrh Lovćena (Jezerski vrh).   Njegušani  su ih čekali. Barjaktar je razvio župski barjak i ušao u kapelu. Za njim je ušao starešina župe sa lovorovim vencem. Za starešinom su ušli delegati sokolskih društava a od domaćih onoliko koliko je moglo da stane u kapelu. U ime Saveza i Župe govorio je Čedo Milić, za njim predsednik njeguške opštine, pa Ivo  Kolbe  iz Mostara i Mihajlo Zorić sa Cetinja. Posle polaganja venaca prisutni su pevali  „Hristos  voskrese”. Posle toga igralo se crnogorsko Oro i pevale pesme. Na Cetinje su se vratili oko podne.

U dvorani učiteljske škole održana je svečana sednica u spomen Njegoša. Bili su prisutni predstavnici državnih i vojnih vlasti, starešinstvo župe Mostar koje je zastupalo i starešinstvo saveza, delegati sokolskih društava župe, predstavnici prosvetnih i humanih društava i cetinjsko građanstvo. Sednicu je otvorio Čedo Milić prenevši pozdrave starešinstva Sokolskog saveza. Govorio je o Sokolstvu i uspomeni Njegoševoj. Posle njega govorio je veliki župan. Zatim su sledili govori drugog zamenika starešine župe dr. P. Cankia  i starešine sokolskog društva u Podgorici dr. Škerovića  posvećeni životu i radu Njegoševom. Govorio je i Gavro Milošević, starešina sokolskog društva Cetinje.   Na banjalučkom procesu 1916. Čedo Milić bio je osuđen na smrt. Na desetogodišnjicu smrtne presude 1926. hodočastio je sa svojom župom na Cetinje. Čedo Milić je bio burno pozdravljen od svih prisutnih na sednici.  U  „Domu Slobode” održana je u veče akademija uzornih odeljenja sokolskog društva Mostar. Pre početka izvođenja dr. P. Canki  je morao da ponovi svoj govor sa svečane akademije. Govorom je oduševio publiku u velikoj dvorani doma. Posle vežbe bila je igranka. Delegati su otputovali u Podgoricu na okružni slet. Na ulasku u Podgoricu kod Vezirovog mosta pozdravio ih je dr. Škerović. Doček u Podgorici bio je sličan dočeku na Cetinju. Svečana povorka na čelu sa župskom zastavom, zastavama kulturnih društava iz Podgorice, zatim društava iz Cetinja, Mostara, Podgorice, Danilovgrada i Nikšića uz mnogobrojno građanstvo krenula je glavnim, a zatim sporednim ulicama Podgorice pred opštinski dom gde ih je pozdravio predsednik N. Šćepović. (3 )  Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe  6. marta 1927. u Dubrovniku podnelo predlog za formiranje župe. O predlogu za osnivanje župe Njegoš povela se duža debata. Sokolska društva u Herceg Novom,  Đenoviću, Bijeloj,  Zeleniki, Tivtu, Kotor-Lastvi  i Budvi zagovarala su osnivanje župe Njegoš. O tome su trebala da se izjasne sva sokolska društva sa teritorije Zetske Oblasti. U Opštinskoj  Vijećnici  u Herceg Novom 3. marta 1928.  delegati svih društava Zetske Oblasti, doneli su odluku, da predlože župskoj skupštini, osnivanje „Njegoševe“ župe. Na župskoj skupštini 4. marta 1928. uvažen je predlog. Krajem juna 1928. crnogorska društva su zajedno sa društvima iz Boke Kotorske, osnovala rešenjem župske skupštine svoju župu „Njegoš“. (4)  Na Cetinju župa je održala svoj prvi javni čas 10. juna 1928. sa 670  vežbača. (5 )

U Upravi  Cetinjskog  sokolskog  društva 1934. bili su : Starešina dr. Vladimir Piletić, zamenik starešine Dušan Velimirović, sekretar Nikola Tomanović, blagajnik  Milonja Deletić, načelnik Kosta  Ligutić, zamenici Radovan Ivanović,  Blažo  Banović, načelnica Svetlana Ševčik, zamenica Jelena Martinović, prosvetar  Nikola  Doriamedov, statističar  Tripko Vujičić, barjaktar  Matan  Kaluđerović, Referent za sokolske čete Aleksandar  Milović, lekar dr. Vladimir  Gerasimović, ekonom Milan Ivančević. Članovi uprave bili su : Dr. Radoslav Miletić, Vuko Tomanović, Risto Gordić, Marko Vujović, Mitar Lazović, Mihailo  Rajnvajn, dr. Milorad Šoškić, Mihailo Martinović, Mirko Radojičić, Ljubo Knežević, Ivan  Gnjatović  i Ćetko  edić. Zamenici bili su : Mihajlo Bajić,  Milisav Dobričanin, Filip Martinović, Đuro Vukmirović, Đorđe  Mrkobrad, Boško Jakšić, Petar Martinović, Jovo Đurović, Petar Uskoković, Rizo Jahić, Dušan Đurković i Niko  Čalović. Revizori su bili : Dušan Pajević, Niko  Bokan  i Milutin Ivanović. Zamenici su bili : Radovan Mijušković i Đuro Spasić. U Sudu Časti bili su : Milan Buj, Đorđe Mališić, Nikola  Zuber, Nikola Knežević i Šćepan Šćepanović. Zamenici su bili : Gavro Cemović, dr. Milan Gvozdenović i Milan Popović. (6 )

Prvi prosvetni tečaj župe Cetinje priređen je u novembru 1933. Po mišljenju sokola bio je uspešan i na inicijativu predsednika Prosvetnog odbora Mihaila  Rajnvajna  župa je odlučila da održi drugi prosvetni tečaj i pozvala učiteljice i učitelje iz svih društava i četa sa teritorije župe da se prijave. Tečaj se razlikovao od prvog zato što je broj učesnika bio dva puta veći, i što su predavači obuhvatili celokupno sokolsko gradivo, potrebno za društvenog i četnog prosvetara. Na tečaju su učestvovala 35 učitelja i učiteljice sa teritorije župe a 6 sa teritorije župe Mostar. Drugi prosvetni tečaj župe Cetinje priređen je od 26 do 31 decembra 1933. Tečaj je otvorio  Rajnvajn  i istakao značaj i ulogu Sokolstva u državnom i narodnom životu. Učitelji su bili smešteni u kasarni 38 pešadijskog puka  „Njegoševog” ,  a učiteljice u internatu Učiteljske škole. Tečajci su se hranili u menzi Zadružnog doma. Za vreme jutarnjih i večernjih vežbi održavani su govori pred vrstom i to :  „U dobrovoljnoj disciplini je snaga Sokolstva”,  „Za sokolski rad ne tražimo ni hvale ni slave”,  „Zašto sam Soko”,  „Uloga narodnog učitelja u Sokolu”,  „  Sokolsko bratstvo” i „Da li je Sokolstvo  polret  ili organizacija”. Po želji tečajaca Nikola  Doriamedov  održao je predavanje  „Savremena kriza i uloga učitelja na selu”. Posle tečaja župa je  predila  tečajcima sokolsko selo. Tečajce je pozdravio dr. Piletić, a odgovorio je Dušan Živanović-Jadranski. Tečajci su razgledali grad i njegove znamenitosti. Bio je izlet preko Podgorice, Spuža i Danilova-Grada za Nikšić, gde su imali Vanrednu učiteljsku skupštinu. Na skupštini je  Rajnvajn, u svojstvu izaslanika bana, održao predavanje  „Učitelj kao sokolski radnik” pred preko stotine učitelja i tolikog broja profesora, advokata, sudija, … koji su bili prisutni na skupštini. (7 )

Za društvene i četne prosvetare župe Cetinje priređen je petodnevni  IV  prosvetni tečaj od 30 marta do 3 aprila 1934. Za tečaj prijavilo se 40 braće i 3 sestre. Zahvaljujući zauzimanju Župskog prosvetnog odbora svi tečajci dobili su besplatan stan u kasarni 38 pešadijskog puka  „Njegoševog”. Sestre su bile smeštene u privatnom stanu. Hranu si dobili po jevtinoj ceni u Higijenskom zavodu. Rad je počinjao sa jutarnjim vežbama u sokolani. Posle vežbe tečajci su išli u dvoranu učiteljske škole, gde su slušali predavanja iz istorije sokolstva, ideologije, organizacije, eugenike i tehnike. Predavali su : Mihailo  Rajnvajn, župski prosvetar, Osnovi sokolske ideologije, Sokolska štednja, Socijalno  staranje u Sokolstvu, Učitelj kao sokolski radnik; Milutin Ivanović, župski tajnik, Tirševo sokolstvo i njegove osnovne misli, Administracija; Krsto Grujičić, tajnik Župskog prosvetnog odbora, Istorija Sokolstva, Prosvetne škole i tečajevi, Vaspitanje dece i naraštaja; Aleksandar  Milović, župski statističar, Sokolska organizacija, Prosvetna statistika; Nikola  Doriamedov, izvestilac za sokolsku štampu, Sokolska štampa i njena propaganda; Trifun  Karabaš, član ŽPO i knjižničar župe , Sokolstvo i narodno prosvećivanje; Dušan Velimirović, zamenik predsednika ŽPO, Zadaci prosvetara; dr. Milorad Šoškić, direktor učiteljske škole, Govorništvo; Jovo Đurović, župski blagajnik,  Knjigovoćstvo  i blagajna; Šćepan Milić, župski novinar, Sokolski velikani, Soko u službi domovine; dr. Milan Gvozdenović, Sokolstvo i trezvenost; dr. Ante Marčić, sudski major, Sokolstvo i vojska; Kosta  Ligutić, načelnik Sokolskog društva Cetinje, Sokolski sistem i jutarnje i večernje vežbe i Ćetko Dedić, referent za sokolske čete, Sokolstvo i selo, Debatne večeri; Svaki radni dan završavao se debatnim večerima. Na večerima raspravljalo se o temama „Sokolstvo traži oduševljene borce”, „U misli domovina, u srcu odvažnost, u mišici snaga”, „Šta imamo da učinimo da  sokoliziramo  naše selo i da život našeg seljaka podignemo na veći kulturni nivo” i „Sokolstvo je jedini put k Slovenstvu”. Četvrtog dana održan je zbor društvenih prosvetara , na kome se povela diskusija o godišnjem izveštaju i utvrdile smernice rada za iduću godinu. Izveštaj o prosvetnom radu ŽPO bio je primljen. Petog dana tečaja tečajci su posetili Rijeku Crnojevića, Virpazar, Bar, Petrovac, Sveti Stefan i Budvu. Tečajci su na Rijeci Crnojevića razgledali dvorac kralja Nikole. U Baru tečajci su razgledali razvaline  starodnevnog  grada, uzorno poljsko dobro „Toplica”, gde je bila smeštena Poljoprivredna škola i uljanu braće Marić. Posle razgledanja Bara i okoline spremljen je  za tečajce ručak od strane sokolskog društva Bar. Prosvetar župe Cetinje  Rajnvajn  pozdravio je barske sokole i istakao značaj njihovog sokolskog rada. Redakcioni  odbor Sokolske omladine Sokolskog društva Cetinje izdavao je Zidne sokolske novine. U njima su se u sažetom obliku donosili članci o  opštesokolskim  pitanjima, o pitanjima župe i društava, beleške i upozorenja. Novine su bile otkucane na mašini i umnožene.( 8 ) Sokolsko društvo Cetinje razvilo je 20 maja 1934. šest zastava svojih četa. I to u :  Bajicama,  Buronjina,  Ljubotinju, Rijeci Crnojevića,  Ćeklićima  i  Štitarima. (9 )

Sokolska župa Cetinje priredila je logorovanje sokolskih jedinica na Lovćenu 1935. Župa je time htela da održi prvi godišnji pomen kralju Aleksandru a isto tako uspomena na desetogodišnjicu njegove posete Lovćenu. Tom prilikom održan je pomen i gospodarima Crne Gore vladici Radu i vladici Danilu. Rano ujutru su pristizale čete i društva Boke, Primorja i Crne Gore. Mnoge jedinice stigle su uveče. Na slavlju su učestvovale i druge kulturne ustanove,  cetinjsko pevačko društvo “Njegoš” kao i društvo “Knjeginje Zorke”, …. Zbor je bio na Ivanovim Koritima, odakle su uz sviranje dve muzike otišli ka manastiru, gde je bila služba božja. Osim sokola okupila se masa naroda iz Njeguša na čelu sa predsednikom opštine i viđenijim prvacima plemena. Na službi i pomenu odgovaralo je muzičko društvo „Njegoš”. Posle parastosa u prisustvu dve hiljade ljudi govorio je Gavro Milošević , starešina župe Cetinje. Posle govora Miloševića svirana je narodna  himna, pa je predsednik njeguške opštine Bovo Đurović pozdravio sokole. Posle ručka nastalo je narodno veselje uz zvuke gusala, vojne muzike i orkestra Sokolskog društva Bijela. Sokoli i sokolice su na Ivanovim Koritima, ruševinama Ivanovog manastira i guvnima koje je Njegoš opevao u „Gorskom Vijencu”, pevali narodne pesme, vodili narodna kola, nadmetali se u viteškim narodnim igrama i u lakoj atletici. Bili su prisutni sokoli sa sela iz četa Srednje Maine,  Podostrog,  Sitvara,  Kavač, Krtoli,  Mirac,  Ćeklići,  Grbalj  i  Bajice. U velikom broju  bila su zastupljena društva Tivat, Bijela, Budva i Kotor. Jednodnevno sokolsko taborovanje učinilo je da se jače i bolje zbliže i uzajamno upoznaju braća iz Crne Gore, Boke i Primorja. (10 ) Sokolsko društvo Cetinje priredilo je Masarikovu proslavu 8. marta 1936. O životu i radu Masarika govorio je profesor Simeun Nikčević, koji je izložio Masarikove napore za stvaranje čehoslovačke države i njegove veze sa južnim slovenima. Na kraju je govorio o Masariku kao sokolu. Posle predavanja prikazan je film „Sastanak Kralja Aleksandra i Kralja Borisa u Beogradu“, i slike iz čehoslovačkog sokolstva i sporta. Na kraju prikazan je film :  „Borba protiv tuberkuloze”. (11)

Na Cetinju je marta 1937. održana zajednička sednica predstavnika sokolskih Župa iz Sarajeva, Splita, Mostara i Cetinja. Na sednici je konstatovano da sokolstvo, pored telesnog vaspitanja, vrši veliku misiju na selu. Za to je bio dokaz stalan prirast broja seoskih sokolskih četa. Na sednici stvoren je program rada ovih župa u sokolskoj Petrovoj petoljetki. (12 )

Sokolsko društvo na Cetinju održalo je redovnu glavnu skupštinu 28 februara 1937. u sokolani „Dom Slobode”. Skupštini je predsedavao starešina Gavro Milošević, a Župu Cetinje je zastupao general  Miljenko  Varjačić, pomoćnik komandanta divizije. Starešina društva  je pročitao pozdravne telegrame Savezu Sokola, Banu Zetske banovine i Mitropolitu Crnogorsko-Primorskom. Imovina društva bila je 182.253,73 dinara, od čega u gotovini preko 100.000 dinara. Ta gotovina je bila Fond za gradnju doma. Naročita pažnja bila je posvećena izvršavanju zaveta za Sokolsku Petrovu petoljetku. Gavro Milošević predložio je listu za sastav nove uprave : Starešina Krsto Pejović, prvi zamenik starešine Risto Gordić, drugi zamenik starešine Milutin Ivanović, sekretar Nikola Martinović, prosvetar  Petar Uskoković, blagajnik Ljubo Knežević, načelnik Krsto Grujičić, prvi zamenik načelnika Dušan Đurković, drugi zamenik načelnika Dušan  Bokan  , načelnica Vukica  Tiodorović, zamenica Marija  Tomat, statističar  Kosto  Rajnvajn, Referent za sokolske čete Vaso Radovanović,  ljekar  dr. Vladim.  Gerasimović, barjaktar  Matan  Kaluđerović. Članovi uprave :  Jokica  Grujičić, Jovan  Trišić, Milisav Dobričanin, Simo Vesković,  Vido  Đakonović, Milorad Šoškić, Rizo  Jahić, Bogdan Stajić,  Fehim  Musakadić, Petar K. Martinović, Branko Popović i Vuko Mitrović. Zamenici : Danilo Pajević, Đuro  Špadijer, Savo Vukčević, Petar  Banašević, Radomir Nikolić, Vaso Knežević, Nikola  Stojanov, Marko Mijač,  Blažo  Janković, Momčilo Matić i Milutin Dapčević. Revizori : članovi Niko  Bokan, Jovan Kaluđerović i Milivoje Đurić; zamenici Miro Radoičić i Risto Milošević. U Sudu Časti : članovi dr. Niko Martinović, Milutin  Đuričković, dr. Radosav Miletić, Nikola Knežević i Mihailo Vujisić; zamenici Đuro Vukmirović, Luka Vukmirović i Nikola Marković. (13 ) Na Cetinju je 16. maja 1937. održan jedan od najvećih sletova Zetske  banovine uz učešće svih društava i članova sokolskih četa. Učestvovalo je do 5.000 sokola. Sa sokolskim uniformama mešale su se raznolike narodne nošnje seoskih sokolskih četa. Na sletu je  osvećena i razvijena sokolska zastava župe Cetinje. Zastava je bila dar kralja Petra II, a ujedno je bila prva zastava koju je kralj Petar podario jednoj sokolskoj jedinici. (14 )

Prilikom polaganja kamena temeljca za Sokolski dom na Cetinju patrijarh Gavrilo istakao je :  „Pored naše slavne vojske, koja je naše ime raznela po celom svetu, samo je još Sokolstvo bez razlike vere i  i  plemena složno i s dobrom voljom služi Kralju i domovini. Zbog takvog rodoljubnog delovanja našega sokolstva naša crkva pozdravlja ovaj rad i  blagosivlje  ga”.  (15 ) U  „Izveštaju o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939. istaknuto je :  „Sokolsko društvo Cetinje izvršilo je već uz znatnu potporu naših humanih društava i Udruženja svoje zadatke. Ali je ostao nedovršen najznačajniji posao : dovršenje sokolskog doma. I pored snažne potpore koju su nam ukazali i Banska uprava i naša vojska i Opština cetinjska i drugi priložnici mi ga još nijesmo dovršili. A mi ga ne podižemo samo za sebe. U njegovim prostorijama naći će  mjesta  sva naša humana i kulturna udruženja. Naša mladež dobiće higijenske  vježbaonice. On će biti zborište svih rodoljuba i nacionalnih organizacija i ustanova.“ (16 ) Sokolsko društvo Cetinje dobilo je od Saveza Sokola 200.000 dinara za svoj dom iz sanacionog zajma za izgradnju i sanaciju sokolskih domova u zemlji. (17 ) Prvog dana Uskrsa posetilo je Sokolsko društvo Cetinje Podgoricu gde su zajedno sa tamošnjim sokolskim društvima priredili zabavu u Sokolskom domu. Posle zabave bila je igranka uz sviranje džez orkestra  Sokolskog društva Cetinje. Drugog dana  podgorički  sokoli vratili su posetu Cetinju, gde je takođe održana priredba. M. Dedić je u svom članku u „Sokolskom glasniku“ istakao uspeh tačke „Valcer” članica i „Poleti, sivi sokole”  podmladka. (18 )

Sokolska župa Cetinje je 1940. nizom svečanosti duhovno pripremala narod za odbranu otadžbine. Na Cetinju je juna 1940. otkriven spomenik dobrovoljcima iz Amerike, potopljenim pod  Meduom  24 decembra 1915. Spomenik je izradio vajar Risto Stijović, i na njemu prikazao lovćensku  vilu, sa handžarom u desnici, i  vijencem  u levici, nad lađom koja tone. Sokolska župa Cetinje zakazala je svoju Godišnju skupštinu na Spasovdan, 6 juna 1940, kada se spomenik otkrivao. U svom govoru prilikom otkrivanja spomenika  Gavro Milošević,  starešina  Sokolske župe Cetinje, istakao je u ime Saveza Sokola :  „Sokolstvo u ovoj godini održava svoju svečanu skupštinu baš na Spasov-dan, kao  sjećanje  na istorijski dan, kada su na Grahovu malobrojni Crnogorci do nogu potukli mnogobrojniju tursku vojsku, kao  sjećanje  na dan, kada je duh nadvladao materiju, i kad je  je  bio jači soj nego broj ! A drugo, da se poklonimo sjenima onih, te padoše pod  Meduom, dostojnih sledbenika  Grahovskih  junaka ! Mi Sokoli u ovom spomeniku vidimo najljepše prikazanu dobrovoljnu mučeničku prošlost Crne Gore, kao i  potstrek  za njene napore u budućnosti ! U dobrovoljcima okarakterisan je  zbijeg  svih onih, što se ne  htješe  u lance vezati, već se dobrovoljno  zbježaše  u naše planine ! … Mi Sokoli  svjesni  smo tih poruka, kako u ratu tako i u miru ! Nije samo junak onaj koji u danom momentu svojim životom  spriječi  nasrtaj neprijatelja, već je junak svaki onaj, koji dug odužuje prema majci otadžbini, svakog časa i na svakom  mjestu  ! Junak je onaj koji se nesebično žrtvuje i suzbija svaku neprijateljsku akciju, ma kojeg oblika ! … Neka je  slava svima palim pod  Medue, neka je slava palim na današnji dan na Grahovcu, neka je slava svim palim za svoju naciju, do sada i u budućnosti !” (19 ) Skupština župe je korporativno učestvovala na svečanosti pri otkrivanju spomenika potopljenim dobrovoljcima pod  Meduom. Župa Cetinje vezala je dva istorijska datuma, Kosovo i Grahovo, u svojim naporima za moralno uzdignuće naroda. Izdala je knjigu  „Duhom kosovskog sokolstva”, u kojoj su pisali članke starešina Milošević, advokat sa Cetinja, đeneral  Varjačić  i prosvetar Uskoković. Na skupštini je u predavanju đeneral  Varjačić  prikazao borbu iz vazduha kao i ulogu padobranaca i vazdušne pešadije. Mnogim primerima pokazao je kako treba u danom slučaju izvršiti svoju sokolsku misiju. (20)

Nacionalna , viteška i kulturno-prosvetna društva i organizacije na teritoriji Crne Gore, uputile su na Spasovdan, 6 juna 1940, apel na narod u Crnoj Gori. U apelu su pozvali da se u sudbonosnim trenucima zaboravi sve što je delilo, i da se skupa svi kao jedan čovek, budu spremni da brane otadžbinu. Među prvima su potpisali predstavnici sokola dr. Nikola  Škerović, đeneral Đukanović, Gavro Milošević, …. U proglasu se isticalo : „SINOVI SRPSKE SPARTE … Neka sveti crnogorski krš ne okalja ni jedno pogano ime izdajnika! Neka Njegoševu otadžbinu ne osramoti ni jedan zlosrećnik zaveden tuđinskim došaptavanjima! … U sudbonosnom sukobu, ako nam bude nametnut, moraju biti … povezane sve duhovne i fizičke moći cijelog naroda. U očekivanju velikih, neželjenih časova,  u danima opasnosti za sigurnost otadžbine, narod,  cio  narod, mora prestavljati  nedjeljiv, neprobojan front, … čelični štit naše zajedničke kuće – otadžbine naše”. (21)

Društva Sokolske župe Cetinje proslavila su 1940. godišnjicu ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom. Naročito je svečana proslava bila na Cetinju, gde je posle blagodarenja, održana svečana sokolska akademija u dvorani Narodnog pozorišta.  Akademiju je otvorio starešina župe Gavro Milošević, a Jovan Kontić predavao je o značaju ujedinjenja. Sa akademije su  upućeni pozdravni telegrami kralju, Savezu sokola i predsedniku Izvršnog odbora  Podgoričke  narodne skupštine. (22 ) Sokolsko društvo Cetinje priredilo je 2. decembra 1940. akademiju za srednjoškolsku omladinu i za vežbaće kategorije. Akademiju je otvorio prosvetar društva S. Bokan  predavanjem  „Jugoslovenska ideologija i dužnost današnje omladine”. Izvedene su vežbe i recitacije, a pozorišna sekcija prikazala je jednu scenu iz  „Odbrane Beograda”. (23 )  Na predlog Sokolske župe Cetinje Starešinstvo Saveza Sokola organizovalo je proslavu 25-godišnjice boja na Mojkovcu. Proslava je održana 31. avgusta 1940. na Cetinju. U Zetskom domu održana je svečana sednica Saveza sokola i Sokolske župe Cetinje. U ime vojske govorio je general  Varjačić. Svečanost je nastavljena 1.septembra 1940. na Mojkovcu. Priređen je pomen palim žrtvama u borbama koje su završene na Badnji dan i Božić  Mojkovačkim  bojem. Posle pomena održana je parada vojske i svih prisutnih živih ratnika. (24 ) U izdanju Saveza Sokola i Narodnog odbora za proslavu izašla  je 1941. Spomenica proslave 25-godišnjice na Mojkovcu. U Spomenici je istaknuto : „Naše sokolstvo odalo je na dostojan način dužnu počast senima  mojkovačkih  heroja. Pored inicijative i aktivnog učešća u proslavi, Savez Sokola je pomogao izdati ovu knjigu, od  čije je prodaje čist prihod namenjen podizanju spomenika palim  mojkovačkim  junacima. (24)

Sokolsko društvo „Cetinjski soko” osnovano je 1906. Posle Prvog svetskog rata obnovljeno je delovanje sokolskog društva na Cetinju. Delegaciju Sokolske župe Mostar koja je 1926. posetila Lovćen na ulazu u Cetinje dočekalo ih je sokolsko društvo Cetinje sa vojnom muzikom. Cetinjsko sokolsko društvo je na glavnoj skupštini župe  Mostar  u Dubrovniku  6. marta 1927. podnelo predlog za formiranje župe  Njegoš. Župa  Njegoš  je na Cetinju održala svoj prvi javni čas 10. juna 1928. sa 670 vežbača. Na Cetinju je društvo delovalo uporedo sa župom. Društvo je koristilo  „Dom Slobode”, ali je  radilo na izgradnji svog doma. Sokolska župa Cetinje je 1940. nizom svečanosti duhovno pripremala narod za odbranu otadžbine. Na Cetinju je juna 1940. otkriven spomenik dobrovoljcima iz Amerike, potopljenim pod  Meduom  24 decembra 1915. Posle Aprilskog rata 1941.  okupator je zabranio rad Sokolskog društva Cetinje.                                                                                   

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture  Srbije

Napomene :

1. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 47; Dragan Klarić, “Sokolstvo u Budvi i  Paštrovićima”,  Paštrovski  Almanah  I”, Sveti Stefan-Petrovac, 2014, str. 385 ;

2. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 47;
3. P . Mandić, „Iz Sokolske župe Alekse Šantića – Mostar”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. septembar 1926, br. 15-16, str. 157-160;

1. „Župa  Cetinje”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana 1. jula 1929, br.13,  God. XI,  str. 11; „Iz Sokolske župe Alekse Šantića-Mostar”,  „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 15 aprila 1927, br. 7, str. 154, 155;

5. „Župa Cetinje“, „Sokolskiglasnik“,   XI, Ljubljana 1. jula 1929, br.13, str.11; Br. Gavro Milošević, starešina Cetinjske župe, „Sokolska župa Cetinje”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 98, 99;

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“,  Godina  I,  Beograd 1934, str. XXVI  – XXVII;
2. N .D . i K.G, „Drugi prosvetni tečaj sokolske župe Cetinje”,  „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, februar 1934, br. 2, str. 89, 90, 91;
3. „IV  Prosvetni tečaj Sokolske župe Cetinje”,  „Zidne sokolske novine”  „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, maj 1934, br. 5, str. 226;
4. „Sokolske vesti”,  „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, juni 1934, br. 6, str. 266;
5. K .G , „Sokolsko slavlje na Lovćenu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 3;

11. „Masarikova proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 4;

1. „Sokolska  sjednica  na Cetinju”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str. 2;
2. „Godišnja  skupština Sokolskog društva Cetinje”, „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 marta 1937 god, br. 3,  str. 47, 48;

14. „Sokolsko slavlje na Cetinju”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22 maj 1937, br. 16, str. 3;
15. „Iz života našeg naroda”, „Bratstvo”, Osijek,  15 decembra 1938, br. 12,   251;
16. „Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1939, podnet X  redovnoj godišnjoj skupštini 26 oktobra 1940”, str. 102;

1. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23. aprila 1939 godine”,  str. 111;

18. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 maj 1940, br. 19, str. 6;
19. „Sokolstvo pri otkrivanju spomenika Meduanskim mučenicima”,  „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 4;
20. Soko , „Godišnja skupština Sokolske župe Cetinje”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;
21. „Rodoljubiva reč Crne Gore”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;
22. „Sokolske svečanosti na Cetinju”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 8;

1. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13. decembar 1940, br. 50, str. 4;

24. „Proslava boja na Mojkovcu”, „Ratni Pomenik”, Beograd, septembar 1940, br. 6, str. 5;
25. „Spomen-knjigu slave na Mojkovcu izdao je Savez Sokola KJ”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 4;