Sokoli o kralju Petru II

0
1703

Sokoli su smatrali da su Karađorđevići narodna dinastija. Prilikom svake posete došli bi da ih pozdrave. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. Sokolsko društvo Dubrovnik pozdravilo je kraljicu korporativno 29. 4. 1923. u svečanoj povorci prilikom dana Zrinjsko-Frankopanovog i 6. 5. 1923. u povorci sa Đurđevdanskog uranka. (1) Sokoli su snimili film „Oj letni sivi sokole”. Na filmu je prikazano taborovanje novosadske sokolske župe na Bledu jula 1934. Poselo u taboru posetila je kraljica Marija sa sinovima. (2) Sinovi kralja Aleksandra Petar, Tomislav i Andrija bili su članovi Saveza Sokola.

3
Kralj Petar II

Prestolonaslednik Petar bio je starešina Saveza Sokola. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola. Sokolska župa Cetinje priredila je jednodnevno logorovanje u Budvi za svoje I i II okružje. Pozivu za logorovanje odazvale su se sve sokolske jedinice. Sokoli su stizali brodovima, kamionima, automobilima i kolima uz zvuke sokolskih fanfara i muzika. Sastanak je bio zakazan u manastiru Praskvica, iznad Miločera. Sokolske čete bile su u narodnim nošnjama, svrstane pod svojim sokolskim zastavama. Povorka je išla od kraljevog dvorca do manastira Praskvice, na dužini od 1,5 kilometra. U dvorskom automobilu došli su kraljica Marija, rumunska kraljica, kraljevići Tomislav i Andrej, princ Aleksandar i infantkinja od Španije. Poklici sokola pratili su ih do manastira. Po održanom blagodarenju u manastiru sve su se sokolske jedinice svrstale za marš. Župa Cetinje nastupila je paradnim maršem na čelu sa starešinom i starešinstvom župe i društava uz zvuke 4 muzike, odavajući pozdrav svome starešini, kralju Jugoslavije. Na balkonu kraljevskog dvorca bila je kraljica Marija zajedno sa kraljem Petrom. Prodefilovalo je 2.500 sokola i sokolica neposredno pored balkona. Defile je bio u četvororedu u zbijenim kolonama. Posle defilea sve su se sokolske jedinice prevezle u Budvu, gde je priređeno veselje. Pred veče počele su se sokolska društva i čete razilaziti, praćena rasvetljenjem po brdima, pucanjem prangija, raketa. (3)

Da Vas podsetimo:  Ko je kriv za veliko groblje ćirilice u srcu Beograda, u srcu Srbije?

Krajem jula 1936. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je izlet u Budvu sa brodom „Šipan“ na kome je bilo oko 560 izletnika. Učestvovale su i sokolske čete iz dubrovačke okoline sa svojim barjacima. Po dolasku u Budvu sokoli su se svrstali u povorku, koja je krenula kroz ulice pune oduševljenog naroda do gradske opštine. Pred opštinom ih je pozdravio predsednik i starešina društva zaželevši im dobrodošlicu. U ime dubrovačkih sokola zahvalio se Niko Šutić. Potom je povorka krenula pred hotel „Mogren“, gde ih je pozdravio starešina Sokolske župe Cetinje Milošević. Sokolska povorka se razišla. Slobodno vreme proveli su ili na plaži ili u razgledanju starina. Svi su bili na brodu u 16 sati. Krenuli su prema dvorcu Miločer gde se nalazio na odmoru kralj Petar II. Kraljevska porodica pred dvorcem otpozdravljala je maramicama na spontani pozdrav dubrovačkih sokola. Muzika je svirala pozdrav. Posle su se vratili u Budvu gde je sokolska muzika održala koncert pred hotelom „Mogren“. Oko 20 sati brod „Šipan“ se otisnuo od obale sa koje je sokole kao i u Dubrovniku ispratilo mnoštvo sveta. (4)

1Sokolska društva u Osijeku (Matica, Donji grad i Retfala) i Jadranska straža zajednički su proslavili rođendan kralja Petra 6. septembar 1937. Brojno članstvo sokolskih društava u Osijeku okupilo se na letnjem vežbalištu Matice i odatle pod razvijenim zastavama prošlo kroz grad u crkvu sv. Petra i Pavla da prisustvuje Te deumu. Posle togačlanstvo, naraštaj i deca vratili su se u sokolski dom. U punoj sokolani Jugoslovensko muzičko društvo „Štrosmajer” pevalo je „Sokolski pozdrav”, a posle svečanog unošenja sokolskih zastava državnu himnu. Dušan Krulj je otvorio svečanu sednicu, posle čega je dr. I. Mamuzić pročitao poslanicu Saveza Sokola „Naš Mladi Kralj”, a Gruber pročitao pozdrav kralju u ime Jadranske straže. Radmila Perić recitovala je pesmu Bogumila Tonija „Na rođendan Kralja Petra II”, a posle nje Šimić Šantićevu pesmu „Stari sejač”. Na ruskom deklamovao je Vladimir Zaharovski „Pozdrav Kralju Petru na dan rođenja”. Kada je prihvaćen i telegrafski pozdrav upućen Savezu Sokola kao čestitka osječkih sokola i Jadranske straže onda je društvo „Štrosmajer” pevalo sokolsku himnu „Hej Sloveni”. (5)

Da Vas podsetimo:  Fragment F-117A koji je ustupljen Ruskom domu-ukraden je ratnoj jedinici (2)

Kraljica Marija je zajedno sa svojom sestrom rumunskom princezom Jelisavetom boravila na Korčuli 10 juna 1938. Kraljica je pregledala sve socijalne i kultrurne ustanove u mestu i primila njihove predstavnike. Sokoli sa ostrva, društva Korčula, Blato, Velaluka i Žrnovo kao i čete Račišće, Pupnat, Smokvica i Čara sačekali su i pozdravili kraljicu Mariju. Zatim su na priredbi održali špalir. Bilo je 488 sokola sa muzikom društva Korčula. Uveče je u počast kraljici Sokolsko društvo Korčula priredilo vitešku igru „Moreška”. Kraljica je sa živim interesom pratila svaki detalj igre. Posle priredbi „Moreške” kraljica Marija je pozvala k sebi oba kralja, kraljicu i starešinu Sokolskog društva Korčula i izjavila da je sretna što je mogla da vidi ovu starinsku igru. Građanstvo je pristupilo u velikom broju oduševljeno pozdravljajući kraljicu Mariju. (6)

Redakcija „Sokolskog glasnika“ govoreći o kraljici Mariji istakla je : „Kraljica prati i rad našega sokolstva prema kojemu je, pored ostaloga, pokazala Svoju ljubav i poklanjanjem zastave našim članicama.” (7)

2Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je za rođendan kraljice Marije 9. januara 1940, u svom domu, svečano poselo. Dr. Paja Šumanovac održao je govor, u kome je izneo sve vrlinekraljice, kao žene i majke, sa osobitim obzirom na vaspitanje kralja Petra II, sokolskog starešine. Bogdanka sedlan recitovala je pesmu od Stjepana Roce : „Kraljici Majci“, a Branko D. Filipović, dipl phil i dramski tenor iz Beograda, pevao je nekoliko operskih arija. Arije su imale uspeh kod publike pa ih je morao ponoviti. Muška i ženska deca su vežbala proste vežbe. Program je zaključen himnom „Oj Sloveni”, koju je svirala društvena fanfara. Dvorana je bila puna, a posle programa nastavljeno je sa plesom. Ples je otvoren kraljevim kolom. (8)

Da Vas podsetimo:  Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije

Sokoli su smatrali da su Karađorđevići narodna dinastija. Prikom poseta kraljice Marije sokolska društva učestvovala su u dočeku. Sokoli su slavili rođendan kraljice Marije. Župe i društva priređivali su manifestacije svom starešini kralju Petru u Miločeru. Kraljica Marija snimljena je zajedno sa decom u sokolskom dokumentarnom filmu „Oj letni sivi sokole”. Prvi rođendan kralja Petra kao vladaoca Jugoslavije proslavljen je 1935. na Miločeru manifestacijama sokola.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

_________________________

Napomene:

1. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 60;
2. „Sokolski film”, Vesti, „Oko Sokolovo” , Beograd, 1 marta 1937, br.4, str.84;
3. K.G., „Sokolsko slavlje u Miločeru”, „Sokolski glasnik“, LJubljana, 20 septembra 1935, br. 35, str. 1;
4. „Dubrovački Sokoli pozdravljaju svoga Kralja“, „Sokolski glasnik“, LJubljana, 15 augusta 1936, br. 32, str. 3;
5. Dr. I.M, „Proslava Kraljevog rođendana u osječkom Sokolstvu”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1937, br. 7, str. 75,76;
6. „Sokolsko društvo Korčula “,„Sokolski glasnik“, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30, str. 10;
7. „Rođendan Nj. V. Kraljice Marije”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;
8. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime