Glavni cilј Sokolstva posle prvog svetskog rata bio je čuvanje državnog jedinstva na načelima bratstva, jednakosti i slobode. (1) Na Vidovdanskom sokolskom saboru u Novom Sadu 28. juna 1919. vojvoda Živojin Mišić obratio se sokolima : “Vrhovni komandant naše vojske ubeđen je da će Sokoli biti pioniri, sa čijom će saradnjom naša lepa i prostrana kralјevina sazidati granitni bedem o kojega će se lomiti svi talasi naših neprijatelјa”. (2) U Pravilima društva „Bratimstvo koje delovalo kao muzika sokolskog društva u Baru ističe se da radi na učvršćivanju zajednice građana Jugoslovenske države. (3) U svojoj polemici list „Dubrovnik” isticao je shvatanja sokola : „kod Sokola ne pita : ko se kako krsti, već je načelo : brat je mio koje vjere bio ? Je li s toga što je sokolski glavni princip : bratska lјubav, jedinstvo i sloga, te upućivanje samo na dobro naroda, naročito među selјacima, koje se odvraća od svih poroka i upućuje ih se putem napretka ?” (4)
Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca, pisao je o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću i istakao da je zadatak sokolskog obrazovanja stvoriti : „… jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilј je ove naše naraštajske škole.” (5) Jovan Ćirilov istakao je o sokolskoj organizaciji : „Usred zemlјe koja je već trajala svoje dane, rastrzana raznim socijalnim i političkim trzavicama, sokolski pokret bio je oaza tolerancije i nestranačkog drugarstva”. (6)
Posle Aprilskog rata 1941. okupatori su zabranili rad Saveza sokola. Sokoli su bili proganjani od svih neprijatelјa kralјevine Jugoslavije, a naročito su ih progonile ustaše. Najgore razdoblјe u istoriji Sokolstva bio je ratni i posleratni period. Po oslobođenju Beograda oktobra 1944. grupa omladinaca spalila je muzejske eksponate Sokolskog muzeja u dvorištu zgrade Krsmanovića. U jesen 1944. jedan američki oficir za vezu u Dubrovniku izveštavao je : „Stav partizana je da svako ko je u vreme okupacije živeo u gradu i nije radio u ilegali automatski kolaboracionista. Tajna policija od koje se svi boje krenula je na posao, i svaki dan lјude odvode iz svojih kuća … i strelјaju”. (7) Posle oslobođenja komunističke vlasti pozvale su uprave predratnih društava da se prijave radi obnove rada društava. Strahujući od mogućnosti da budu ubijeni članovi starešinstava sokolskih društava nisu se prijavili. Dr. Miodrag Stevanović, starešina Sokolskog društva Beograd IV na Čukarici, strelјan je posle oslobođenja.
Za komuniste sokoli su bili klasni neprijatelјi. Rato Dugonjić u svom članku „11 novembar”, objavlјenom u listu „Fiskultura” 1945. optužio je „Soko” zajedno sa „Hrvatskim Orlom”, da je nastojao da omladinu odgoji u šovinističkom i antidemokratskom duhu. (8) Predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljublјani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (9)
Posle rata Predsedništvo ASNOS-a donelo je odluku kojom se ovlašćuje Inicijativni sportski odbor Srbije, da može preuzeti na rukovanje svu pokretnu i nepokretnu imovinu bivših fiskulturnih saveza, koju će upotrebiti za reoganizaciju i unapređenje fiskulture. (10) Sastanak predstavnika fiskulturno-sportskih tela svih federalnih jedinica FNRJ, održan je 7. maja 1945. u Beogradu, na kome je formiran Fiskulturni odbor Jugoslavije (FOJ). Miroslav Kreačić izneo je jedinstven plan za organizovanje sportskih organizacija u Jugoslaviji. Plan je prihvaćen. Fiskulturno-sportski odbor naredio je da se od 16. maja 1945. sva postojeća društva i klubovi usaglase pravno i jedinstveno, jer će u protivnom prestati da postoje. Zbog toga, sokolskim društvima nisu odobravana pravila od strane inicijativnih odbora, odnosno Fiskulturnih odbora, već su izmenjeni u potpuno novi koncept saveza, odbora i društava. Kadrovi i programi preuzeti su od sokola. (11)
Na III godišnjoj skupštini Gimnastičkog saveza Jugoslavije održanoj 10 i 11. novembra 1951. u Ljublјani delegat SUBNOR-a Neda Božinović predložila je da se GSJ ubuduće zove Savez za telesno vaspitanje „Partizan” Jugoslavije. Predlog je i pored protivlјenja nekih delegata, prvi podržao Gimnastički savez Bosne i Hercegovine, jer naziv „Soko” kako je predlagano da se zove nije bio adekvatan za ime organizacije, ali i zbog načelnog stava da se ime Sokolska organizacija više ne pominje jer je smatrana „buržuaskom tvorevinom”. Tako je 11.novembra 1951, usvojen novi naziv za organizaciju i nova pravila. Usvojen je novi program rada gde su dodate štafeta, okružni sletovi, prvomajske parade, majski izleti, … . „Partizan” je nakon pisma CK KPJ dobio značajnu ulogu u pogledu fizičkog vaspitanja omladine i odraslih.(12)
Sokolski domovi bili su oduzeti sokolima, i korišćeni od novosnovanih društava. Neki domovi su bili drugačije sudbine. Sokolski dom koji je bio podignut iznad škole u Lastvi tridesetih godina 20 veka uz pomoć pomoć države i narodnih odbornika, komunisti su srušili posle Drugog svetskog rata i od tog kamena napravili omladinski dom u Lastvi. (13) Uprkos svemu što se dešavalo deo stručnih sokolskih kadrova nastavio je svoju aktivnost u organizacijama koju je stvorila nova vlast. Smatrali su da daju svoj doprinos napretku naroda Jugoslavije. Početkom pedesetih godina Zvonko Šaban se zbog zdravlјa kao dete učlanio u Partizan Beograd III. Od starešine društva slušao je da je to društvo nastavak Sokolskog društva Beograd III.
Deo sokola povukao se iz javnog života čuvajući sokolske tradicije. Dr. Slobodan Đorđević smatrao je da su sokoli i ako onemogućeni od vlasti nastavili svoj rad u ilegali. Mogli su samo da održavaju veze sa jugoslovenskim sokolom u slobodnom svetu. Sokolske zastave su čuvane zakopane u zemlјu na Banovom Brdu u Beogradu, … čekajući obnovu sokolskih društava. Članovi nekadašnjeg Sokolskog društva Beograd III na Zvezdari sastajali su se bar jednom godišnje u salama restorana da bi obnavlјali uspomene iz mladosti provedene u sokolani. Verovali su da sokolstvo kad-tad opet zaživeti. (14)
Dr. Gordana Rajnović, starešina Soko Srbije, istakla je u svom govoru značaj rada bivših sokola za razvoj masovne fiskulture posle 1945. Za vreme Drugog svetskog rata i posle oslobođenja vlasti slamaju sokolima krila. Sokolstvo je proglašeno monarhističkom organizacijom, te im se sva imovina (domovi, vežbališta i sprave) oduzima. Organizuju se nove organizacije koje se bave telesnim vežbanjem i razvojem sporta. Ali taj masovni rad i nastavu telesnog vežbanja u školama obavlјaju bivši sokoli koji su bili vrhunski osposoblјeni za taj rad. Bivši sokoli su pripremali i organizovali najveće sletove u državi. Tako da je razvoj masovne fiskulture posle rata nadograđivan na prethodnim sokolskim osnovama. Može se reči da je Sokolstvo posle Drugog svetskog rata bilo potpuno onemogućeno, ali sokolske ideje nisu nestale. Posle pet decenija Sokolski pokret obnovio je svoj rad. Milorad Jevtić, nosilac Albanske spomenice, Ordena Sv. Save i Jugoslovenske krune, i član najvišeg sokolskog rukovodstva pre Drugog svetskog rata, 8. avgusta 1991. uputio je poziv starim članovima sokola na okuplјanje i obnavlјanje sokolskih društava. Stari članovi sokola su na skupštini u Beogradu 23.jula 1992. obnovili Savez sokola Jugoslavije. (15)
Posle rata u javnosti se nije pisalo o sokolima. Bilo je izuzetaka. Ivo Andrić je na kraju romana “Na Drini ćuprija” govoreći o svom vremenu pred rat, pisao o omladini koja je nosila značku sokola. Bora Jovanović izdao je “Fizička kultura kroz istoriju” 1955. Obeleženo je 1957. stogodišnjica osnivanja prvog gimnastičkog društva. U Zborniku “Ustanak naroda Jugoslavije” knjiga IV, Beograd 1964. Gojko Jakovčev je pisao o svojoj pripadnosti sokolstvu u članku “Omladina sela Betine 1941”. U inostranstvu Janko Jazbec je zajedno sa Središnjim odborom za obnovu jugoslavenskog sokolstva u slobodnom svetu izdao 1963. “Sokolski zbornik 1863-1963” u Buenos Ajresu. Knjiga nije mogla da se nabavi u SFRJ. Za vreme praksisa i crnog talasa u kulturi Savezna komisija za istoriju fizičke kulture 20 i 21. novembra 1969. organizovala je Savetovanje o Sokolstvu, na kome je data ocena razvoja i značaja sokolskog pokreta u Jugoslaviji kao najmasovnijeg predratnog pokreta fizičke kulture. (16)
Povodom Savetovanja Gojko Jakovčev napisao je 1970. knjigu “Sokolska organizacija u borbi za za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918 godine: progon sokolske organizacije u Hrvatskoj”. O sokolima je pisano u “Enciklopediji fizičke kulture” Zagreb 1977. Za vreme SFRJ i kasnije o sokolima su znali samo uži krugovi, dok je šira javnost znala malo, što joj je onemogučavalo da shvati značaj sokolske organizacije. Uprkos knjizi Nikole Žutića “Sokoli : Ideologija u fizičkoj kulturi Kralјevine Jugoslavije” iz 1991. i Dušana Cvetkovića “Sokoli i sokolski sletovi” iz 1998 i 2007, šira javnost još uvek malo zna o tome ko su bili sokoli i šta su bili njihovi cilјevi. Ni rad obnovlјenih sokolskih društava nije mnogo promenio stvari. Izdaju se knjige o pojedinim sokolskim društvima (Novi Sad, Sremski Karlovci, …). U okviru “Rastko srpska kultura na internetu” postoji “Sokolska knjižnica”.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
________________
Napomene:
1. Dr. M.Glavinić, „Značaj 1. decembra”, „Oko sokolovo”, decembar 1936, br. 1, str. 3;
2. Dr. Vladan Vukašinović, “Od društva za gimnastiku i borenje do Sokola kralјevine Jugoslavije”, “Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 26;
3. „Pravila omladinskog društva „Bratimstvo” u St. Baru”, Jasmina Rastoder, „Od Bratimstva do Jedinstva”, Bar, 1998, str. 97;
4. U tom grmu zec leži”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 30 septembar 1939, br. 39, str. 3;
5. Antun Gauder, „U sokolskoj naraštajskoj školi”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
6. „Sećanje na Jovana Ćirilova”, „Oko sokolovo”, Beograd, decembar 2014, br. 53-54, str. 29;
7. Mari-Žanin Čalić, „Istorija Jugoslavije u 20. veku”, Beograd, 2013, str.214;
8. Rato Dugonjić, „11 novembar”, „Fiskultura”, Beograd, 1 novembar 1945, br. 8, str. 1;
9. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;
10. „Fiskultura i sport federalne Srbije”, „Fiskultura”, Beograd, 5 maja 1945, br. 1, str. 1;
11. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89;
12. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 103;
13. Zdravko Šakotić, „Orovačka sokolska četa”, Nebojša Rašo, „Srpski Soko prilozi za istoriju sokolstva”, knjiga druga, Herceg Novi, 2015, str. 54;
14. Zoran Andrejević, „Sokolsko društvo Beograd III Zvetdara”, „Oko sokolovo“, Izdavač Sokolska župa Beograd, januar 1997, br. 7, str. 8;
15. „Govor dr Gordane Rajnović“, „Oko Sokolovo“, Vanredni broj, Beograd januar-april 2008, str.11,12;
16. Dr. Dragutin Knežević, „Između predratnog i današnjeg Sokola – lični pogled“ „Sa savetovanja u Aranđelovcu (1999. i 2000.) i Beogradu (2003) “, Zbornik radova Beograd, 2003, str. 74;
