Sokolska četa u Glavini osnovana je 25 septembra 1932. kao deo sokolskog društva Imotski. Kao delegat župe Mostar došao je Čedo Milić. Zajedno sa Mirom Rakom, organizatorom seoskih četa, obišao je ostale čete društva u Imotskom. Posle podne stigla je u Glavinu sokolska muzika sa članstvom. Okupile su se sokolske čete iz Prološca, Poljica, Kamenmosta i Podbablja. Starešina društva Petar Dojmi otvorio je zbor. Pave Radovanović istakao je potrebu organizacije sokolskih četa i veliko značenje sokolstva za napredak sela. Govorio je o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu, o sokolskim načelima i zadacima. Završio je svoj govor naglašavajući da sokolstvo ne služi ni pojedincu ni partijama, već služi jedino kralju i otadžbini. U svom govoru Čeda Milić istakao je da sokolovanje na selu, gde je vladala oskudica, značila borbu protiv svih nedaća. Sokolstvo na selu niklo je u siromašnoj Hercegovini, gde je narodu nedostajalo i najpotrebnijih sredstava za život. Sokoli su svesni svoje dužnosti, neumorno radili na kulturnom i nacionalnom podizanju naroda. Poslednja tačka sokolske svečanosti bile su održane skupne vežbe sokolskih četa pod upravom načelnika društva M. Furlana i igranjem odbojke. Sve vreme sokolska muzika svirala je vesele koračnice. Kasno uveče bilo je završeno zborovanje i Čeda Milić zadovoljan radom Sokolskog društva Imotski napustio je selo i otišao u Mostar. Sokoli su smatrali da je osnivanje seoskih četa od velike kulturnog i nacionalnog značaja za selo. Sokolska ideologija odgajala je seljaka u svim pravcima, učila ga poznavanju samog sebe, ljubavi prema bližnjem, verskoj toleranciji, poznavanju svog naroda, učvršćujući mu karakter. Upoznavajući ga sa mislima, nastojanjima i delima sokolskih ideologa, u prvom redu sa idejama Miroslava Tirša. Tako je seljak bio spreman za rad i službu kralju i otadžbini. (1) Sokoli su reagovali na biskupsku poslanicu uperenu protiv Sokolstva 1933. U listu „Sokolski Glasnik” bilo je objavljeno : „Sa tromesečne sednice Sokola matice Imotski, ogorčeni napadajem Sokolstvo po Kat. Episkopatu, oštro protestvujemo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Čete Podbablje, Proložac, Posušje, Glavina, Krivodol, Nebriževa Župa.” (2) Sokolska četa Glavina II osnovana je 1934. U četi Glavina I priređeno je 1935. guslarsko takmičnjenje za članove čete. Pobedio je Ilija Kadijević. Krajem 1935. u četi je bilo 56 članova (40 muških članova, 5 naraštajaca i 11 muške dece), a u četi Glavina II 74 (41 muški član, 2 članice, 8 naraštajaca i 23 muške dece).(3)
Četa Glavina održala je 4 godišnju skupštinu 16.2.1936. Otvorio ju je starešina Dušan S. Kadijević. Izabrana je nova uprava : starešina Ilija I. Kadijević, zamenik starešine Đuro P. Kadijević, tajnik Jovan S. Kadijević, načelnik Ilija Đ. Kadijević, prosvetar Jovan S. Kadijević, a za revizore Đuro R. Kadijević i Ilija N. Knežević. Skupština je bila završena klicanjem kralju Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. (4) Četa Glavina I održala je sokolsko selo 18 aprila 1936. Selo je otvorio sa sokolskom molitvom Jovan S. Kadijević. Zatim je Lazo Kadijević govorio o značaju i zadacima sokolske organizacije. Deca su recitovala i pevala pesme pod upravom J. Kadijevića. Članovi su izveli dva pozorišna komada : “Putnik” pod upravom Mladenke Paštrović i “Ustanak Srba na dahije” pod upravom Ilije I. Kadijevića. Selo je završeno poklicima kralju Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. (5) Uprava čete Glavina I je sa svim članovima, naraštajem i decom, kao i sa onima koji nisu bili sokoli, priredila 6 maja 1936. đurđevdanski uranak na mestu zvanom “Turića Brista”. Oko 3 i po sata mnoštvo sveta je u povorci krenulo na uranak. Dok su išli pevali su sokolske i nacionalne pesme. Na mestu uranka deca su vežbala proste vežbe, a prosvetar je govorio o značaju đurđevdanskog uranka. Oko 8 sati vratili su se kući i povorci pevajući sokolske pesme i kličući često kralju Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. (6)
U selu Glavini su presušila sva vrela početkom leta, a ponovo potekla kasno u jesen, posle kiša. Narod je bio prisiljen da ide satima do reke. Uprava čete smatrala je da je najvažnija izgradnja bunara. Župa Mostar je odobrila 3.000 dinara, te je uprava čete organizovala selo da besplatno iskopa bunar. Veliki deo članova čete i onih koji to nisu bili, svojim besplatnim radom iskopali su pitku vodu, a novac je potrošen na željezo i ostali materijal, Bunar je iskopan u Sokolskoj Petrovoj Petoletki. Opština je dvaput počela kopati bunar, ali nikad nije dovršila. (7) Četa Glavina je 1936. priredila javnu vežbu. Prisustvovalo je oko 350 gledalaca. Laza Kadijević je otvorio priredbu. Deca su govorila deklamaciju „Mladom Kralju”i izvela proste vežbe. Takođe pevali su pesmu „Jugoslovenski sokoli”. Deklamovano je „Jugoslavenskom selu”. Članice čete izvele su vežbu „Vrbniče nad morem”. Narodno kolo „Putnik” alegoriju Preradovića, izvele su članice čete. Izvedena je komedija u jednom činu „Muva” od Nušića. Seljanke-članice su na priredbi javno istipile i bile srdačno pozdravljene od svih prisutnih. (8) Župski guslari Perko Mrkajić i Todor Glogovac održali su 8, 13 i 16 februara 1937. guslarske večeri u četi Glavina. Pevali su istorijske, poučne i šaljive pesme. Glogovac je govorio o radu članova i seoskih četa u Sokolskoj Petrovoj Petoletci. Deca su pevala sokolske i nacionalne pesme. Veljko Kadijević, Đuro Knežević i drugi recitovali su pesme.(9)
Sokolska četa Glavina je zajedno sa četom Proložac održala 5 septembra 1937. svoju prvu javnu vežbu, tom prilikom je svečano otvoren novi bunar. Povorka je formirana u 15 i po sati. Krenula je od vežbališta do bunara, gde je lokalni sveštenik i član sokola, Nikola Dragičević blagoslovio bunar i govorio o radu sokola na selu. Istakao je : „Podignućem ovoga bunara Sokoli iz Glavine izvršili su prvu tačku iz šeste grupe zavjetnog ognja, pa se nadam da neće na tome ostati, već da će i dalje nastaviti sa radom za dobro svoga sela i time izvršiti i ostale tačke pomenutog zavetnog ognja”. Sokoli se nisu dali zavesti obećanjima političara, da će im se podići vodovod. Dragičević je pozvao pravoslavne kao svoje parohijane i katolike kao braću po krvi i jeziku, kao komšije, da uvek budu složni i da rade za svoje dobro. Bunar su sokoli sagradili uz novčanu pomoć lista „Politika” iz Beograda. Na vežbalištu je govorio vođa čete Dušan Kuzman o zadacima sokolstva za SPP. Nakon govora održane su brojne tačke programa, od naraštajki i dece Sokolskog društva Imotski, članova, naraštajki i dece čete kao i jedna posebna tačka čete Proložac. Između ostalog istupile su članice u narodnoj nošnji i odvežbale proste vežbe sa pesmom „Oj Sloveni”. Posle svršetka javne vežbe pozdravljena je zastava čete Proložac. Svečanosti je bilo prisutno oko 600 osoba iz Glavine, Imotskog, Prološca, Kamenmosta i Nebriževca. Vežbalište je bilo,okičeno zelenilom, a na tribini je bila slika kralja Petra i državni grb. (10) U sokolskoj četi Glavina bilo je dana 31.12.1937. 23 članova, 3 ženska člana, 9 muškog naraštaja, 14 muške dece dece, sve zajedno 49. (11)
U sokolskoj četi Glavina bilo je dana 31.12.1938, 30 članova, 9 naraštaja, 17 dece i sve zajedno 56. (12) U Sokolskom domu čete Glavina održano je 16 februara 1939. sijelo. Na sijelu su se pevale sokolske pesme, recitovalo nekoliko pesama iz sokolskog života, … . Ilija Đ. Kadijević, tečajac Škole za obuku vojnika za vođe sokolskih četa, pevao je nekoliko pesama uz gusle. Naraštajci su čitali pisma četama, savetovanja, poučne članke iz „Mladog zadrugara”. Bilo je prisutno oko 90 lica. (13)
Četa Glavina je priredila sijelo 26 februara 1939. u prostorijama sokolskog doma. Dvorana je bila puna sveta, tako da se računalo da je bilo prisutno oko 200 lica. Sijelo su organizovali naraštajci, koji su bili vrlo aktivni u četi. Čitali su savetovanja, poučne članke iz „Mladog zadrugara” i pisma četama. Prikazali su dva smešna i poučna komada. Sijelo je trajalo do kasno u noć. Sokoli su se nadali da će održavanjem ovakvih priredbi povećati broj članstva jer su opažali veći interes za sokolski rad u selu. (14)
U okviru Sokolskog društva u Imotskom 1940. radile su sokolske čete u selima Glavina, Kamenmost, Nebriževac, Proložac i Krivodol. Sokolska četa u selu Nebriževac podigla je most preko reke Vrlike, koji ni država, ni banovina, ni opština nisu uspele da podignu i ako je za gradnju nekoliko puta pripreman kamen, pesak, kreč, … . Drugi most, na istoj reci, na mestu zvanom „Bililo”, podigla je sokolska četa u Glavini. Most je preuzela i dovršila Banska uprava u Splitu, ali most ne bi bio sagrađen da ga sokoli nisu započeli. Četa u Glavini je dobrovoljnim radom svojih članova, a i mnogih seljana iz Glavine koji nisu bili članovi čete, iskopala bunar sa pitkom vodom, kojom se u leto oskudevalo. Seljaci su preko leta morali pešačiti preko 3 kilometra dok su došli do pijače vode. Kopanje bunara pokušavano je od raznih opštinskih uprava, ali bez uspeha. Sokolske čete Kamenmost, Glavina i Proložac sagradili su svoje sokolske domove. (15)
Sokoli u Imotskom bili su izloženi napadima hrvatskih separatista. Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. HSS je koristio vlast za obračun sa sokolima. Usledio je napad na Čedu Milića, starešinu Župe Mostar, jednog od najistaknutijih sokolskih i nacionalnih prvoboraca. Napad je izvršen u više navrata posle završene skupštine društva Imotski 11.2.1940. Kao delegat župe Čeda Milić je išao je na skupštinu sokolske jedinice u selu Glavini kod Imotskog. Bio je u pratnji sokola iz Imotskog dr. Pave Radovanovića, načelnika Živka Rake, Novaka Vukićevića, Miha Tadića i načelnice Anđe Ivanišević. Na putu između Imotskog i Glavine sokoli su naišli na grupu članova Hrvatske seljačke zaštite. Oko stotinjak članova zaštite su u prolazu demonstrirali povicima, zviždanjem i dovikivanjem a kasnije su bacali kamenje u pravcu sokola. Za vreme rada skupštine u Glavini prošla je pored sokolskog doma četa Hrvatske seljačke zaštite. Ponovo su se vratili ispred doma uz pesmu i pogrdne psovke.(16)
Iz Imotskog su pisali u Sokolskom glasniku o otpuštanjima sokola. Jovan Kadijević, zvaničnik-dnevničar kod sreskog suda u Imotskom otpušten je iz službe zato što je bio tajnik sokolske čete u Glavini. Da je to tačno svedoči i činjenica, da je uvek bio ocenjen kao odličan. Bio je bačen na ulicu da učini mesto čoveku koji je nekada bio sokolski prednjak, a 1940. najgrlatiji u Hrvatskoj Zaštiti. Kadijević je bio Srbin i ponos čete u Glavini. (17) Dušan Kuzman se u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” vodio kao nezaposleni član sokola iz Glavine 1940. (18)
Sokolska četa Glavina osnovana 1932. bila je deo Sokolskog društva Imotski. Četa je bila veoma aktivna. Bunar je četa iskopala u okviru Sokolske Petrove Petoletke. U pismima Sokolskom glasniku ističu se problemi sa kojima su se suočavali. Sokoli u Zapadnoj Hercegovini bili su izloženi napadima hrvatskih separatista i rimokatoličkih sveštenika. Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. HSS je koristio vlast za obračun sa sokolima. Uprkos napadima na sokole i otpuštanjima, sokoli su nastavili svoj rad. Bio je napadnut Čeda Milić, starešina Župe Mostar, 11.2.1940. prilikom povratka sa skupštine čete Glavina. Sokoli u Imotskom ostali su verni sokolskim idealima i Jugoslaviji. Posle Aprilskog rata 1941. na teritoriji NDH. nastavljen je obračun sa sokolima župe Mostar.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
1. „Osnivanje sokolske čete u Glavini kraj Imotskog”, „Sokolski Glasnik” Ljubljana, 13 oktobra 1932, br. 41, str. 3, 4;
2. „Protestni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1933, br. 11, str. 3;
3. Mr Kristina Pantelić, „Sokolski pokret u Hercegovini od 1893. do 6. aprila 1941. godine”, Banja Luka, 2018, str. 374;
4. „Glavna skupština”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 4;
5. „Glavina I – Sokolsko selo”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, aprila 1936, br. 17, str. 4;
6. „Glavina I – Đurđevdanski uranak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
7. J. Kadijević, „Kad se bratska srca slože”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, januar 1937, br. 1, str. 10;
8. K, „Istup seoskih sokolica”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, novembar 1936, br. 9, str. 15;
9. I. Kadijević, tajnik čete Glavina, „Održanje guslarskih večeri”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, april 1937, br. 3, str. 51;
10. Mladenka Paštrović, „Svečanosti u Glavini”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, oktobar 1937, br. 10, str. 211;
11. Izvještaj statističara”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, april 1938, br. 4, str. 64;
12. „Izvještaj statističara”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, 5 1939, br. 1-2, str. 44;
13. Pujić Jovo, „Iz čete Glavina”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, mart 1939, br. 5, str. 69, 70;
14. Veljko Kadijević, „Naraštajsko sijelo”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, str. 72;
15. J. Kadijević, „Rad Sokolstva u Imotskoj Krajini”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 2;
16. M.G.S. „Više se ne može ćutati ni trpiti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4, str.57-59;
17. „Otpuštanje sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 6;
18. „Socijalno-politička pitanja”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, februar-mart 1940, br. 2-3, str. 43;
