Sokolska štampa o borbi Saveza Sokola protiv tuđih uticaja u Jugoslaviji

Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sokolski pokret shvatao je značaj nacionalne svesti, jer je sam nastao u borbi za očuvanje te svesti. Dr. Laza Popović je istakao : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture”. U časopisu „Srpski Soko” napisano je : „Kultura je moderno ratničko oružje, mnogo ubitačnije od handžara i puške, jer odrađa i zarobljuje duh. Stupnjem kulture meri se veličina svakog naroda. … Srpski Soko prikuplja pod svoja krila sav srpski narod, on stvara jaku vezu između pojedinih delova našega naroda”. (1) Posle oslobođenja i ujedinjenja sokoli su uočili da strani  uticaji u Kraljevini Jugoslaviji nisu nestali, nego su kao kulturni nastavili da deluju kako u javnosti i tako i među članovima samih sokolskih društava. I sokolske fanfare i muzike nastavile su da sviraju stranu muziku. Ivo Muhvić  je u svom članku u „Sokolskoj Prosveti” istakao da je na pokrajiskom sletu u Zagrebu 1934. bio oveći broj sokolskih muzika, koje su „po kakvoći potpuno odgovarale, ali malo ili nikako u narodnom pogledu. One iz primorskih krajeva – ne sve- svirale su pretežno strane koračnice, najviše talijanske, a one iz ostalih delova države – opet ne sve- koračnice austrijskog ili drugih izvora. Stare austrijske koračnice „Worwarts” „Die Bosniaken kommen”, itd. orile su se za sletskih dana bijelim Zagrebom a to ne bi smjelo biti, kada se manifestira kulturna i narodna zajednica sviju Slavena. … Koncertni raspored ima biti sastavljen isključivo od točaka jugoslovenske narodne i umjetne glazbe. Osobito napredne  i jake  glazbe mogu izvoditi i dela ostalih slav. i istaknutih drugih skladatelja, ali ne na štetu naše narodne glazbe i nar. Časti. … Mora se uporno propagirati narodna  i opet samo narodna glazba, jer je naš svijet upravo prezasićen ljubavlju za tuđom glazbom.” Koračnice su mogle biti pored jugoslovenskih i po jedna ruska, čehoslovačka i poljska. (2) Glavni uzor sokolima bila je Čehoslovačka. Glavni organ Saveza Sokola „Sokolski glasnik“  preneo  je vest da je Masarikov institut za narodno prosvećivanje poslao u Slovačku posebnu ekspediciju koja je snimala prirodne lepote Visokih Tatra, običaje i život tamošnjeg naroda. Film je trebalo da se prikaže po celoj Čehoslovačkoj i u inostranstvu. Komentar lista na prilike u zemlji  bio je : „I kod nas imamo više veoma lepih filmova, koji prikazuju prirodne lepote naše zemlje, (U kraljevstvu Zlatoroga, Durmitor, Jadran i t. d.), ali izgleda, da je za njih interes veoma malen, pa naši bioskopi radije prikazuju razne strane, često bezvredne filmove.” (3) Sokolsko društvo Smederevo prikazalo je u svom bioskopu film „Brodvajski banditi”. Prilikom godišnje skupštine društva u Smederevu 17 januara 1932. profesor Ante Tadić prigovorio je upravi društva da takav film nije trebalo prikazati, jer je rđavo delovao na omladinu i nije bio u saglasnosti sa sokolskim radom i načelima. Članovi uprave su odgovorili da je film jedna šala. Tadić nije video film, ali je istakao da sam naslov nije smeo da se pojavi na sokolskim plakatima i na filmu prikazanom u jednom sokolskom domu. Smatrao je da je potrebna cenzura filmova za sokolska društva. Sokolski kinematografi nisu smeli prikazivati nijedan film ako nije bio prethodno odobren od saveznog prosvetnog odbora. (4)

Sokoli su pokušavali da slovenskim filmovima potisnu strane filmove. U knjižici „Sokolsko delovanje u Subotici” Pera Sekulić je o uticaju stranog filma istakao : „Kakav je po pravilu sadržaj tih filmova ? Najčešće razoran po vaspitanje naše omladine, a veoma često štetan za naše nacionalne interese. Život razbojnika i gusara, kako onih po moru i divljim šumama, tako i onih po salonima, budoarima i vrlo otmenim krugovima. Ništa dobrog, ništa plemenitog i lepog ne pokazuje omladini, koja je u dobu kad traži pravce u svom životu i kad treba sebe da izgrađuje na jakim moralnim temeljima. — Husarska uniforma na bioskopskom platnu i zvuk poznatih melodija, kakve sve prohteve ne izaziva i kakve sve uspomene ne oživljava kod nekih naših sugrađana ?” (5)

Među filmovima koje su u međuratnom periodu snimali sokoli isticao se dugometražni dokumentarni film „Oj  letni  sivi  sokole”. Film je bio prikazan u Sokolskom Domu u Sremskoj Mitrovici. Posetila ga je sva školska i sokolska omladina, dočim ostala publika nije pokazivala dovoljan interes. Izveštač lista „Oko Sokolovo” iz Beograda komentarisao je : „Steklo se uverenje da naša odrasla publika zapostavlja film ovakve vrste filmovima s tuđinskim obeležjima i erotičnom i avanturističkom sadržinom. Već zato što je film na našem jeziku i što se njime manifestuje ljubav prema narodu i otadžbini ne bi trebalo da bude ovakvih pojava, koje bi nam takvo uverenje nametale.” (6)

U članku Milića Majstorovića objavljenog 1940. u „Oku Sokolovom”, glasniku župe Beograd, navodi se da pri gostovanju sokolskog odeljenja jedne škole sa severa zemlje u Beogradu, u okviru sokolske priredbe izvedene su lakrdija „Frajla Kata” i kabaretske tačke „Randevu” i „Zvezda”. Predstava je kod beogradskih sokola izazvala negodovanje, a kod prosvetnih vlasti raspis da se tako nešto ne sme u budućnosti ponoviti. Po piscu članka prosvetari su morali stvarati programe, koji su trebali biti sokolski i nacionalni. Mesto stranih baleta trebalo je prikazivati stilizacije nacionalnih igara. Za muzičku pratnju trebalo je koristiti narodne  melodije. (7)

U članku  „Naša narodna svest” na naslovnoj strani  glavnog organa Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” isticalo se : „Tako se smatra danas našu javnost ne samo podsvesno već čak i svesno još uvek nekim sastavnim delom germanskog kulturnog sistema, … Iz toga ćemo doći do spoznanja, da naše Sokolstvo stoji kao sav naš nacionalno patriotski pokret pred posve istim zadacima kao i pre rata i da sav naš rad ima posve isti značaj i jednaku vrednost kao i tada. Ipak su i borba i rad danas mnogo teži od nekoć, jer se je neprijatelj skrio u dubine našega vlastitog bivstva, naše mlakosti i naših slabih srca i značajeva, i naša zadaća nije samo da neprijatelju pobijamo samo načela, već takođe moramo istodobno da iz sebe iskorenimo sve predrasude i ostatke tuđe tradicije, ako želimo  da se moralno postavimo na svoje vlastite noge i da od sebe izgradimo međaše, koje neće oboriti ni najgori vihor … “. (8)  Kako su sokoli zamišljali narodne umotvorine kao osnovu domaće umetnosti može se videti iz dva primera. U Sokolskom domu u Banjaluci održan je 9 aprila 1932. koncert guslarskog prvaka Tanasija Vučića pred svim kategorijama sokolskog društva Banjaluka. Muški i ženski naraštaj bili su zastupani u velikom broju. Guslar je bio rodom iz Bijele, iz sreza Šavnik iz Crne Gore. Pobedio je na guslarskoj utakmici u Beogradu. Kao prvak išao je na turneju po Nemačkoj i Čehoslovačkoj, pronoseći slavu svojih gusala i pesme. Bio je primljen u Pragu 21 maja 1928. u audijenciju kod predsednika Masarika. Pevao mu je pesmu „Gusle slavne Strahinjića bana”. Masarik ga je odlikovao zlatnom medaljom I stepena Češkoslovačkog ordena Belog Lava. Prosvetar je otvorio priredbu kratkim govorom. Pevač je pevao : „Gusle moje ovamo se malo” … i  „i ako ste od javora suva, vas je narod pet stoljeća čuva”. (9) Prilikom obeležavanja 100-godišnjice rođenja dr. Miroslava Tirša, osnivača Sokolstva, 1932. u Ofirskom domu, u Mostaru pod pokroviteljstvom Ružice Tomić, članice sokola i supruge generala, održano je „Sveslovensko veče narodnih nošnja”, u saradnji sa Češkom besedom i Ruskom kolonijom. U članku u „Sokolskom glasniku” isticalo se da po opštem uverenju ni jedna priredba do tada u Mostaru nije tako uspela ni bila posećena. Bilo je oko 500 posetilaca a od toga u narodnim nošnjama 136. Prostorije Oficirskog doma bile su premalene za takvu posetu. Plesana je precizno Češka beseda, Ruska mazurka, Hrvatsko salonsko kolo, Srbijanka, Crnogorski orao i kola iz svih delova Jugoslavije. Kostimi su bili čisti narodni, neki sa vezivom narodnih motiva, bilo je i jednostavnih narodnih nošnja. Svaki je nosio obeležje svog kraja, svaki nešto specijalno lepo, karakteristično za kraj u kome je rađen. Bile su zastupljene nošnje iz svih krajeva Jugoslavije : hercegovačke, crnogorske, dalmatinske, srbijanske, hrvatske, bosanske, slovenačke i vojvođanske. Ostali kostimi bili su iz drugih slovenskih država : čehoslovački, ruski i ukrajinski. Priredba je imala čisti slovenski karakter. Otvorena je sa „Hej Slaveni” te „Kraljevim kolom” Priredbu je organizovao akcioni odbor sa predsednikom generalom i članom sokola Miroslavom Tomićem. (10) Župa Mostar je nastavila da održava svake godine Sveslovenske večeri narodnih nošnji. U časopisu župe Mostar  „Knjiga za sokolsko selo”  u članku „Veče sveslavenskih narodnih nošnja” istaknuto je da veče priređuje Sokolsko društvo Mostar  4 decembra 1937. Bio je organizovan poseban odbor. U članku se isticalo :  „Ova priredba je svake godine pokazivala odlične rezultate, prikazujući razne kostime iz svih krajeva naše države, kao i ostalih slovenskih zemalja. Pored kostima prikazuju se i razni narodni običaji i narodna kola i igre. Za ovo veče vlada veliko interesovanje, kako kod publike iz samog Mostara, tako i iz ostalih okolnih mesta. (11)

Sokoli su se trudili da u Kraljevini Jugoslaviji potisnu uticaje stranih kultura i da neguju narodnu umetnost kao osnov nacionalne kulture. Zapažali su da je u javnosti malo interesa za domaću kulturu i da takve stavove deli i  veliki broj članova sokolske organizacije. Uporno su se borili protiv toga. Uzor im je bila Čehoslovačka. Sa filmovima iz slovenskih zemalja i filmom  „Oj letni sivi Sokole!” sokoli su želeli da se suprostave prevlasti stranih (američkih i nemačkih) filmova u Jugoslaviji. Oborio ih je vihor Aprilskog rata 1941. Posle rata nisu obnovljeni jer su vladajući komunisti imali svoja shvatanja kulture u koje se ni sokoli ni Tirševa ideologija nisu uklapali. Bivši članovi sokola delovali su kao pojedinci u okviru toga koliko im su im komunisti dopuštali da deluju. Savez sokola je obnovio rad 1992. i nastavio svoj kulturni rad priređujući plesne revije, sletove, …

Saša Nedeljković
član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene :

1. P., „Nacionalni i socijalni zadatak Srpskog Sokola”, „Srpski Soko”, Sremski Karlovci, 17.(30.) dekembra 1909, br. 5, str. 91; „Oko Sokolovo“, Beograd,april-maj 2005, br. 21-22, str. 17;
2. Ivo Muhvić, (Zagreb), „Sokolsko pozorište i sokolska muzika”, „Sokolska Prosveta”, Novi Sad, sepembar 1935, br. 7, str. 368;
3. „Film o Visokim Tatrama”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 aprila 1932, br. 17, str. 5;
4. Ante Tadić – Smederevo, „Cenzura filmova za sokolske kinematografe”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 3 marta 1932, br. 10, str. 3;
5. Pera Sekulić,„Subotici pozorište!”, „Sokolsko delovanje u Subotici”, Subotica 1936, str. 71;
6. Film „Oj letni, sivi Sokole ! ”, Sokolski život, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 Oktobar 1938, br. 8;
7. Milića R. Majstorović, „Nešto o sokolskim priredbama”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1940, br. 1, str. 21;
8. K. – Lj., „Naša narodna svest”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 3 novembra 1932, br. 44, str. 1;
9. „Guslarski koncerat.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21 aprila 1932, br. 17, str. 6;
10. „Sokolsko društvo Mostar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 marta 1932, br. 12, str. 6;
11. , „Veče sveslavenskih narodnih nošnja”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar,  oktobar 1937, br. 10, str. 211;