Sokolska župa Sarajevo (2)

Posle ubistva kralјa Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kralјevog groba. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralјa Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralјa. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti lјudi iz svih krajeva Kralјevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih želјezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemlјom uzetom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje. Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralјa. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je:

„Kralјu naš! Sarajevo Ti šalјe Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše polјane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlјu plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapalјenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomlјena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marselјskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlјu s grobova naših mučenika i junaka. Nјihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralјu! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao!”.

„Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralјa Aleksandra. Na urni su bile reči:

„Sokoli župe sarajevske prinose zemlјu s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralјa sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (22) Sokolska župa Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.

Sokolski dom u Sarajevu otvoren je 6. novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo 5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i dalјih društava i četa. Na proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom. Priređena je baklјada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu “Imperijal” film „Oj letni sivi sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „… U to doba kada je naš neprijatelј raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu … Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. … Srpski Soko u Sarajevu se … smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovolјci u redovima herojske srpske vojske. …. Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovolјci borili … Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrlјaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „… Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš … narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslablјenosti, da kao plen padne u pandže ptica grablјivica iz tuđih gnezda, da ponovno postane čovek čoveku vuk, …”.U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom. (23)

Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (24) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petolјetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (25)

Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati : smučarski, strelјački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada. Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938. 5 sokola-tečajaca. Tečajci su položili ispite “A” i “B” a preostalo im je da polože ispit “C” da bi mogli pohađati pilotski tečaj. . Župa je pripremala organizovanje jedriličarskog tečaja za članove svoje župe. Pokrenula je akciju za nabavku sopstvenih jedrilica. Nabavila je 100 brošura “Plavi sport” i uputila svim društvima na čitanje. Župa Sarajevo je među svojim jedinicama raspisala konkurs za najbolјi rad o vazdušnom jedriličarstvu, na osnovu studije “Plavi sport”. Nagrade su bile 1. besplatno jednomesečno letovanje u sokolskoj koloniji; 2 i 3 besplatan prijem na kurs za vazdušno jedrenje. U članku u „Sokolskom glasniku“ ističe se nada da će, ako bog da do stupanja na presto kralјa Petra II 1941, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlјe. (26)

Sokolska društva u Sarajevu održala su 30. januara 1939. specijalnu konferenciju, na kojoj je zaklјučeno da se članovi društava moraju osposobiti za pasivnu odbranu grada u slučaju napada iz vazduha. Na specijalnim tečajevima članovi su trebali biti obučeni u odbrani, zatim u vežbama sa maskama u zatvorenom prostoru itd. Tečajeve je trebao da vodi Milutin Glišić. (27) U okviru Narodno-odbrambenog odseka Sokolske župe Sarajevo, osnovan je 1938. pri odseku referat za samarićanstvo i odbranu od napada iz vazduha. Sve sokolske jedinice (društva i čete), naročito one u većim mestima trebale su da održe preko zime za sve svoje članove tečajeve za odbranu od vazdušnih napada. Sve jedinice bez razlike trebale su da održe samarićanske tečajeve za sve članice bez obzira da li su one izvršujuće ili pomažuće. Narodno-odbrambeni odsek Sokolske župe Sarajevo zaklјučio je da sve sokolice na području Župe Sarajevo moraju završiti samarićanske tečajeve. (28) U župi Sarajevo sokolice su se obučavale od 1937. za narodno-odbrambeni rad. Bile su formirane ekipe bolničarki, ekipe za kuvanje, ekipe za krplјenje rublјa, itd. Sarajevska župa je skuplјala novac i namirnice da bi u slučaju potrebe mogla samostalno da vodi bolnicu. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (29)

Svečanost proslave 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo otvorena je posetom grobovima vidovdanskih heroja 9. marta 1940. Posle pomena govorio je dr. Voja Besarović. U govoru je podvukao uspomenu na dva sokola, Miška Jovanovića i Velјka Čubrilovića. U ime Saveza Sokola govorio je Pavao Kovačev, član Savezne Uprave i starešina župe Šibenik. Istakao je u svom govoru da vidovdanski heroji pali za slobodu naroda, i da njehiv amanet, da čuvaju slobodu i jedinstvo. Jubilarnu akademiju otvorio je dr. Voja Besarović. Izneo je istoriju rada župe Sarajevo. Setio se sokolskih mučenika Miška Jovanovića i Velјka Čubrilovića i odao poštu jednom od ponira sokolstva u Bosni i Hercegovini Stevi Žakuli. Besarović je pozdravio predstavnike vlasti i nacionalnih društava, a naročito predstavnike vojske brigadne generale Ž. Božića, A. Pekića, Ž. Pavlovića i Lj. Novakovića. Podvukao je da su sokoli kad su bili pod tuđinom, u srpskoj vojsci gledali najsigurniju zalogu za ostvarenje svoje slobode. Profesor Hajrudin Ćurić govorio je o radu župe, a zatim je govorio dr. Milorad Dragić, koji je u ime Saveza Sokola pozdravio sarajevske sokole i čestitao im na jubileju. Podvukao je žrtve Bosne i Hercegovine za slobodu, i veliku ulogu koju je tamošnje sokolstvo imalo u svim nacionalnim borbama. Na čelu bosansko-hercegovačkih župa bili su sokoli progonjeni u banjalučkom procesu : dr. Voja Besarović, starešina župe Sarajevo; Čedo Milić, starešina župe Mostar; Nikifor Todić, starešina župe Tuzla i dr. Jovan Perenčević, starešina župe Banja Luka. Dr. Milorad Dragić je istakao u vezi tadašnjeg trenutka : „I u dalјem našem nacionalnom i sokolskom radu treba očekivati nove teškoće. Treba biti spreman i na podnošenje žrtava. Možda će još mnogi biti nepravedno napadnuti. Rad na terenu Bosne i Hercegovine možda ima i svojih naročitih teškoća.

…. Ali, mora se ići napred, držeć se naše nacionalne etike i naših životnih nacionalnih i državnih interesa”. Zatim je govorio predstavnik čehoslovačkog sokolstva, Jindrih Čihak, koji je izrazio svoju veru u lepšu budućnost čitavog slovenskog sokolstva. Dvorana mu je priredila dugotrajne ovacije. Sledili su pozdravi predstavnika sokolskih župa. Starešina župe Cetinje, Gavra Milošević istakao je da su sokoli dužni da čuvaju kosovsku liniju, duh Principa, Obilića, Jugovića, … . U svojim govorima starešine župa Banja Luke i Tuzle istakli su oslobodilački rad bosanskog sokolstva. Predstavnik ruskog sokolstva u Sarajevu Pokrovski predao je Besaroviću prsten sa posvetom „Pamti Rusiju”, a župi Sarajevo kutijicu sa ruskom zemlјom, istakavši veliku ulogu nacionalne Rusije. Poslednji je govorio Čedo Milić, starešina župe Mostar, podvukavši veliku ulogu sokolstva u nacionalnom i prosvetnom buđenju širokih slojeva. Nјegov govor bio je prekidan aklamacijama. Posle govora održana je telovežbena i umetnička akademija. U prisustvu svih delegata, mnogobrojnih članova sokola iz Sarajeva i okoline, predstavnika vlasti i sarajevskih nacionalnih društava održana je jubilarna redovna godišnja skupština župe Sarajevo. Sekretar Saveza Radmilo Grđić izložio je program rada Saveza u vojno-odbambenom, radu na selu i radu među omladinom. Na skupštini je ponovo bio izabran dr. Voja Besarović. U okviru proslave priređen je svečani banket i konferencija predstavnika sokolstva. (30) Na sastanku sokolskih radnika na selu iz župe Sarajevo u donetoj rezoluciji istaknuto je teško stanje ishrane na selu. Radmilo Grđić govorio je o akciji Saveza Sokola na stvaranju Saveta za nacionalnu kulturu sela. Prilikom 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo odlikovana je zastava župe ordenom Sv. Save III stepena. (31)

Prvo srpsko sokolsko društvo na teritoriji Bosne i Hercegovine osnovano je 1893. u Foči. Vlast ga je odmah zabranila. Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Iste 1903. osnovana su gimnastička društva „Obilić” u Mostaru i Srpski soko u Sremskim Karlovcima. Stevan Žakula je bio vođa „Obilića” u Mostaru. Kasnije u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima osnovao je Srpski soko 1905. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Velјko Čubrilović tajnik. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i Velјko Čubrilović osuđeni su na smrt. Srpski sokoli nastojali su da prebegnu saveznicima i stupe u redove srpske vojske. Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva, i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kralјevini Srbiji. Na suđenju sokolski radnici branili su ideju sokolstva a to je bila sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva. Posle Prvog svetskog rata sokoli i pobratimi vratili su se svome radu. Sokolska župa Sarajevo nastavila je svoj rad na prosvećivanju najširih slojeva naroda. Na proslavi 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo 1940. istaknuto je da sokoli trebaju biti spremni i na podnošenje žrtava.

Saša Nedelјković , član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

___________________

Napomene:

22. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, „Sokolski Glasnik”, LJubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
23. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1, 2, 3,4;
24. „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
25. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2;
26. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu Sokolstvo na odbrani zemlje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
27. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 februar 1939, br. 5, str. 3;
28. „Naša sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
29. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
30. „Veličanstvene sokolske manifestacije narodnog jedinstva i odlučnosti u Sarajevu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 3;
31. „Župa Sarajevo za rad na selu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 1;