U okviru sokolskih društava radili su velosipedski odseci. Bicikli su korišćeni kod nekih jedinica, naročito u severnim krajevima Jugoslavije. Pročelnik i izvestilac Velosipedskog odseka Saveza Sokola, pukovnik Dimitrije Pavlović istakao je u svom referatu podnetom na sednici Izvršnog odbora SSKJ da je osnovan 61 velosipedski odsek u Savezu Sokola. Najviše ih je bilo u župi Maribor (16). Župa Beograd imala je 12 odseka. Župa Novo Mesto 5; župe Niš i Sarajevo imale su po 4; župa Skoplјe 3; župe Cetinje, Kragujevac, Novi Sad i Osjek po 2; a župe Celјe, Karlovac, Ljublјana, Mostar, Petrovgrad, Sušak-Rijeka, Šibenik-Zadar, Tuzla i Varaždin po jedan odsek. U župama Banja Luka, Bjelovar, Kranj, Split, Užice i Zagreb ni jedna jedinica nije imala velosipedski odsek. U velosipedskom odseku Saveza Sokola pripremala su se pravilnici i upustva za sokolske jedinice. Trebalo je da velosipedski odseci rade po sistemu koji je postojao u vojsci. Plan rada Velosipedskog odseka Saveza Sokola bio je da se kod svih sokolskih jedinica (društava i četa) organizuju velosipedski odseci; sprovođenje nastave kao kod vojske; organizovanje utakmica, društvenih, četnih, župskih i saveznih. Utakmice su trebale biti podelјene na utakmice u vožnji (na kraće i duže staze i strojevne radnje) i utakmice u vožnji sa gađanjem iz pušaka i pištolјa. Želјa odseka bila je da sokoli na Svesokolskom sletu u Beogradu 1941, učestvuju na biciklima i da sa njima prikažu radnje koje su trebale biti naknadno propisane. (1)
Planove Saveza Sokola sprovodile su župe. U svom godišnjem izveštaju o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu održanu 26 marta 1939. istaknuto je da je u okviru župe radilo 7 velosipedskih odseka u društvima sa 112 članova i 2 odseka po četama sa 15 članova. U Izveštaju se konstatovalo : „Izvesna beogradska društva imaju mogućnosti da osnuju ovaj otsek, ali do danas to nisu učinila, i iz toga se jasno da zaklјučiti, da se o ovom otseku ne vodi dovolјno računa, iako je to jedan vrlo koristan i važan otsek. Načelništvo Saveza putem načelništva župe u nekoliko je mahova pozivalo jedinice na aktivan rad u tom pravcu, ali, … sa rezultatima ne možemo biti zadovolјni. Koliko nam je poznato, neke su jedinice sa svojim otsecima uzimale učešća na javnim nastupima i izletima. … Velosipedski otseci su od velike važnosti u svim jedinicama, a naročito u beogradskim društvima i bližoj okolini, jer će korisno poslužiti prilikom jubilarnog sleta, koji će se održati 1941 godine. S toga pozivamo sva načelništva, da u svojim jedinicama što pre osnuju ovaj otsek, i o tome izveste načelništvo župe.” (2) Velosipedski odsek u Novom Sadu osnovan je 1938. pod vođstvom Arkadija Petrovića. (3)
Sokolsko društvo u Rumi bilo je svesno veličine i značaja istorijske 1918. kada je prestala Golgota i nastao Vaskrs srpskog naroda. Odlučilo je da dvadesetogodišnjicu oslobođenja i ujedinjenja proslavi na najsvečaniji način. Društvo je htelo da među svojim pripadnicima ukaže svu lepotu borbe za oslobođenje i ujedinjenje. Kao početak i uvod u proslavu jubilarne godine društvo je sa svim kategorijama i sa biciklističkom sekcijom i mnogobrojnim građanima posetilo Oplenac, zadužbinu kralјa Petra, i u njoj pripalilo voštanicu, a nakon održanog pomena, na kome je pevao sokolski hor, položilo venac na grob kralјa Petra. Govorio je starešina društva Lovasić. Sokoli su razgledali zadužbinu i njene mozaike. Sokolima su se pridružili siromašniji građani, kojima je ispunjena želјa da vide Oplenac. (4)
Dvadeset sokola-biciklista iz Vršca otišli su 1939. na Oplenac na grob kralјa Aleksandra. Svratili su i u Beograd, gde su konačili u prostorijama Saveza Sokola. Put od Vršca do Oplenca i natrag prošli su sa biciklima. (5) Članovi sokolskog društva Vršac po povratku sa Oplenca slikali su se 14.8.1939. kod banatskih Karlovaca. Biciklistički odsek društva Vršac marlјivo je vežbao 1940. Članovi su nastupili na dan sokolske smotre, vozeći duže pruge do okolnih jedinica. (6)
Sokolska župa Beograd uvela je 1939. Odbrambeno vaspitanje. U Odbrambeno vaspitanje ušli su: Strelјački otsek, Konjički, Velosipedski, Jedriličarski, predsprema za vojnu obuku i odbrambeno vaspitanje žena (dobrovolјne bolničarke). (7) U okviru predvojničke obuke sem udžbenika za strelјačke i velosipedske odseke štampan je 1940. udžbenik „Borbena obuka u Sokolstvu”. (8) Savez Sokola priredio je Prve savezne strelјačke i biciklističke utakmice u Beogradu 19. i 20. oktobra 1940. Biciklističke utakmice u brzini održane su za članove i muški naraštaj. Muški naraštaj takmičio se na pruzi od 10 kilometara. Prijavilo se 19 takmičara a krenulo je 17. Znak za start su dali Ban i Pavić. Cilј je bio na Banjici. Takmičare su pratili Maksimović i Nišavić na motorciklu. U drugoj vožnji članovi su vozili 25 kilometara. Cilј je bio na Banjici kod Glavne tribine. Tu je bilo vođstvo utakmice na čelu sa saveznim načelnikom Ivanom Kovačem. Biciklističke utakmice članova i naraštaja u brzini i gađanju, nisu održane zbog malog broja prijava. Delegati takmičara i sokolskog starešinstva posetili su Oplenac, gde su položili venac na grob kralјa Aleksandra. (9)
U okviru Sokolske Petrove petoletke, Sokolsko društvo Banja Luka osnovalo je biciklistički odsek. Pročelnik odseka bio Franjo Šerbar, a odsek je imao 35 članova. Vršena je patrolna i vodna obuka. Održano je 11 grupnih izleta i vežbi na terenu. Vršena su gađanja sa bojevnom municijom, patrolna izviđanja, sa slanjem izveštaja, i ostale radnje iz plana narodno-obrambenog. Izleti i vežbe vršeni su u raznim pravcima na dalјini od 18 do 73 kilometra. Posetili su četu u Opsječkom, koja je isto osnovala biciklistički odsek. Na poslednjem izletu posetili su Jajce. Na tom izletu učestvovao je veći broj naraštaja i dece. Za rođendan kralјa Petra izvedena je probna štafeta na 58 kilometara. Štafeta je prevalјena rekordnom brzinom. Biciklistički odsek vršio je kurirsku službu između matičnog društva i pripadnih četa, čime je među sokolima na selu pobuđen interes za biciklizam. (10)
Narodnodbranbeni odsek Sokolskog društva Beograd – „Matica” 1940. vršio je obuku na biciklima. Održano je nekoliko smotri. Društvo je nabavilo 3 bicikla. Pošto su članovi imali svoje bicikle, sve zajedno bilo je u društvu 50 bicikala.(11)
Biciklizam u sokolskim društvima se 1941. razvijao već treću godinu. Sokoli su osnovali preko 100 velosipedskih odseka. U Sokolskom glasniku su se pohvalno izražavali o župama koje su imalo po dvadeset biciklističkih odseka. Nisu imali opravdanja za župe koje su imale po jedan ili ni jedan biciklistički odsek. Župski prednjaci iz tih župa svršili su tečaj biciklističke obuke, kojeg je 1940. održalo načelništvo Saveza Sokola. (12)
U okviru sokolskih društava osnivani su velosipedski odseci. Velosipedski odseci su napredovali u 1938. Sokolske jedinice sa svojim otsecima uzimale su učešća na javnim nastupima i izletima. Pročelnik i izvestilac Velosipedskog odseka Saveza Sokola, pukovnik Dimitrije Pavlović radio je na širenju velosipedskih odseka u saradnji sa vojskom. Savez Sokola priredio je Prve savezne strelјačke i biciklističke utakmice u Beogradu 20. oktobra 1940. Planirali su da sa biciklima učestvuju na sletu u Beogradu 1941. Aprilski rat 1941. prekinuo je njihove pripreme za slet.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
______________
Napomene:
1. „Rad velosipedskog otseka Saveza Sokola K.J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 3;
2. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939.” , str. 21, „Oko Sokolovo“, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
3. „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 65;
4. „Sokolsko društvo Ruma na Oplencu”, Sokolski život, „Oko Sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8;
5. „Sokoli-biciklisti iz Vršca”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 septembra 1939, br. 35 i 36, str. 5;
6. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 4;
7. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, str. 15, „Oko Sokolovo”, Beograd, br. 4;
8. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941“,Čačak,2006, str.42-43;
Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251; Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
9. Ivan Sedlaček, „Prve Savezne strelјačke i biciklističke utakmice u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 25 oktobar 1940, br. 43, str. 4;
10. „Biciklistički otsjek sok. Društva Banjaluka”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 3;
11. „Vesti iz Sokolskog društva Beograd – „Matica”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 marta 1941, br. 2 i 3, str. 33;
12. „Sokoli velosipediste”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 14 februar 1941, br. 7, str. 2
