Sokolsko društvo Zenica bilo je član Sokolske župe Sarajevo. Sokolska župa Sarajevo održala je svoj slet 13 i 14 avgusta 1932. u Zenici. Opštinsko načelništvo sa načelnikom dr. Askom Borićem, učinilo je sve što je moglo da slet uspe. Grad je bio okićen, a sokolska povorka oduševljeno pozdravljena. Predveče je bio svečani doček župskog starešinstva. Na plenarnoj sednici župe bili su prisutni delegati gotovo svih društava. Na osnovu izveštaja delegata iz više društava utvrđeno je da rad društava koja se nalaze u rudarskim centrima, zapinje jer se istaknuti sokolski radnici bez potrebe premeštaju. Sa sednice je izdato saopštenje : „Starešinstvo Sokolske župe i delegati sokolskih društava okupljeni na plenarnoj sednici 13 avgusta o.g. Sa ogorčenjem su ustanovili, da se u pojedinim rudarskim upravama progone službenici koji su istaknuti u sokolskom radu na području tih uprava. Sokolska župa će u interesu ugleda Sokolstva najenergičnije preduzeti sve mere, koje su potrebne, da se učini kraj tim progonima.” Drugog dana sleta u Zenicu su došli kao sletski gosti ban Drinske banovine Velimir Popović, general Emilo Belić, podban i član Saveza dr. Hadžomerović i načelnik Sarajeva Asimbeg Muteveli. Dve sokolske delegacije posetile su grobove sokola, koji su umrli u zeničkom zatvoru, progonjeni kao nacionalni borci za vreme Prvog svetskog rata i grobove grobove srpskih zarobljenika. Položeni su venci na grobove žrtava oslobođenja i ujedinjenja. Sa sletišta je krenula povorka sokola sa starešinom župe dr. Besarovićem i starešinom društva društva Novo Sarajevo Spasojevićem na čelu. Povorka je, uz dve sokolske muzike, prošla glavnim ulicama Zenice. U povorci je bilo 839 sokola svih kategorija sa jednom župskom, 3 društvene, jednom naraštajskom i 8 četnih zastava. Povorka se svrstala pred građanskom školom Starešina društva Radomir Pašić govorio je prvi. Zahvalio se banu Popoviću na velikoj pažnji koju je on ukazivao sokolima. Dr. Besarović istakao je značaj sleta i podvukao razloge zbog kojih Zenica, kao mesto stradanja, zaslužuje da bude mesto sokolskih manifestacija. Na javnom času bili su brojni građani. Na tribini bili su ban Popović, general Belić, podban dr. Hadžomerović, načelnik Sarajeva Asimbeg Mutevelić i narodni poslanici Frano Markić i Risto Đokić. Pobednička vrpca privezana je na zastavu čete Kasindol. Svirale su muzike sokolskih društava Zenica i Sarajevo. Posle programa bilo je narodno veselje. (1)
U upravi društva Zenica 1934. bili su : starešina Radomir Najd. Pašić, I zamenik starešine Bogoljub Jajčanin, II zamenik dr. Bruno Novak, III zamenik Husein Kulenović, tajnik Džemal Serdarević, prosvetar Jovan Rajković, blagajnik Milenko Čolić, načelnik Milan Lubura, I zamenik Ljubo Petronić, II zamenik Ilija Mlađenović, referent za za sokolske čete Rade Mrđa, društveni lekari : dr. Asko Borić, dr. Adolf Zamolo, dr. Adolf Goldberger. Članovi uprave su bili : Franjo Švab, inž. Ferdinand Šinkovec, Mladen Dunđerović, Mihajlo Marinović, Milan Jovičić, inž. Marko Vasiljević, inž. Milan Marušić, Jaroslav Skritek, Mehmedalija Tarabar, Ilija Jovanović. Zamenici su bili : Petar Stajić, Ferdo Štorh, Mirko Benčić, Matko Marić, Matija Kulundžić, Marko Savić, Marko Radić, Ivan Narančić, Andrija Mijatović i Milan Milošević. Revizori su bili : Stjepan Malić, Milorad nikolić, Asim Šestić, Kosta Čelić i Nikola Lončarić. Zamenici su bili : Ferdo Primožić, Šandor Trinki, Rude Maršanić, Mario Atias i Stanko Stojanović. U Sudu časti bili su : dr. Ivo Gej, inž. Radovan Marković, Oto Vajs, Ilija Kalinić i Muhamed Kundalić. (2)
Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzetom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje. Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao!”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (3)
Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (4)
Sokolska župa Sarajevo održala je slet 5 i 6 juna 1937. u Zenici. Zajedno sa sletom održan je prvi župski sabor Sokolske Petrove petoljetke. U Zenici je bio podignut slavoluk na čijem vrhu je bio veliki soko raširenih krila. Na slavoluku je bio natpis „Sokolska Petrova petoletka”. Pre početka sleta održana je akademija u Sokolskom domu. Na akademiji prisustvovalo je 3.000 sokola. Održano je saborovanje u Sokolskom domu. Bile su zastupane civilne i vojne vlasti, a Savez Sokola zastupao je dr. I. Jelavić, starešina župe Osijek. Izaslanik komandanta Druge armijska oblasti komandant Bosanske divizije bio je pukovnik Ljubomir Novaković, član sokola. Pozadi su stajali društveni i četni barjaktari sa zastavama. Na zidu bine bile su slika kralja Aleksandra uvijena u crni flor i venac, sa upaljenim kandilima i slika kralja Petra II, okićena zelenilom i trobojkom. Slike je spajala traka sa natpisom „Sokolska Petrova petoljetka 1936-1941”. Sabor je otvorio starešina župe Sarajevo Besarović, a u ime Savez Sokola pozdravio je prisutne dr. I. Jelavić. U svom govoru starešina sokolskog društva u Zenici Milorad Nikolić pozdravio je goste a onda govorio o velikim saborima u istoriji našeg naroda. Izaslanik župe Mostar Vedenski je u ime hercegovačkih sokola pozdravio rad sabora. Starešina župe Mostar Čedo Milić pozdravio je sabor pismom koje je pročitao Radmilo Grđić. Guslar Perko Mrkajić pozdravio je sabor u ime hercegovačkih seljaka a zatim odguslao jednu narodnu pesmu. Pukovnik Novaković je pozdravio sokole kao drugu narodnu vojsku. U ime seoskih sokola govorio je Milan Kešelj iz Rakovice i Dušan Ćulun iz Kraljevca, a Vasko Bojović govorio je Jevđevićevu „Zakletvu težaka”. Hajrudin Ćurić podneo jereferat o radu na provođenju SPP u župi Sarajevo i pročitao spisak zavetovanih radova svih društava i četa župe Sarajevo. Tema sabora bila je Petrova petoljetka, o kojoj je govorio njen osnivač Radmilo Grđić. Sabor je doneo svečanu izjavu : „… Sokolska župa Sarajevo sa svim društvima i četama ispuniće zavet.” Povorka je krenula gradom, burno pozdravljena od građana. Muzike Sokolskog društva, Jugoslovenskog muslimanskog dobrotvornog društva „Zajednice” i rudarska muzika svirale su sokolske koračnice i narodne davorije. Povorka je stala pred Sokolskim domom gde je u ime Savez Sokola pozdravio dr. I. Jelavić i pukovnik Ljuba Novaković. Prvog dana sleta održana su župska takmičenja svih kategorija članstva. Ujutro je održano župsko takmičenje za prelaznu zastavu koju je kralj Petar darovao za sokolske čete. Posle je održan javni čas, na kome su nastupile sve kategorije članova. Posle javnog časa predana je pobednicima zastava. Pobednike pozdravio je dr. I. Jelavić. (5) Sem „Sokolskog glasnika“ o Saboru je izveštavalo „Bratstvo” glasnik Sokolske župe Osijek.
Na sletu u Pragu 1938. učestvovalo je 235 pripadnika župe Sarajevo, vežbalo je 100 pripadnika, od kojih 22 člana četa, a sokoli župe bili su sa 10 članskih zastava, jednom naraštajskom i jednom muzikom. (6)
Film “Oj letni sivi sokole” prikazivan je širom Jugoslavije. Film je 1937. prikazan u Beogradu, Prilepu, Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Bitolju, Prištini, Prizrenu, Šabcu, Valjevu, Crvenki, Čačku, Pančevu, Zemunu, Zenici, Starom Bečeju, Mostaru, Tesliću, Kovinu, Kragujevcu i Sarajevu. (7) Župa Sarajevo, zajedno sa župama Banja Luka, Mostar i Tuzla, bila je Drinski zbor Saveza Sokola. (8) U NDH 1941. rad svih sokolskih župa, društava i četa bio je zabranjen a članovi i članice sokola bili su progonjeni od ustaša. Starešina župe Sarajevo Besarović stradao je od ustaša.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
Napomene :
1. „Župski slet u Zenici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. septembra 1932, br. 35, str. 5,6;
2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd, 1934, str. CVII;
3. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
4. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja Petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
5. „Slet župe Sarajevo u Zenici”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 26; „Slet Sokolske župe Sarajevo i prvi sabor Sokolske Petrove petoletnice”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 12 juni 1937, br. 18, str. 2;
6. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 17;
7. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 73;
8. „Izveštaj o radu Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije 23.aprila 1939 godine”, str. 129;
