U okviru sokolskih društava radili su velosipedski odseci. Pročelnik i izvestilac Velosipedskog odseka Saveza Sokola, pukovnik Dimitrije Pavlović istakao je u svom referatu podnetom na sednici Izvršnog odbora SSKJ da je osnovan 61 velosipedski odsek u Savezu Sokola. Najviše ih je bilo u župi Maribor (16). Župa Beograd imala je 12 odseka. Župa Novo Mesto 5; župe Niš i Sarajevo imale su po 4; župa Skoplje 3; župe Cetinje, Kragujevac, Novi Sad i Osjek po 2; a župe Celje, Karlovac, Ljubljana, Mostar, Petrovgrad, Sušak-Rijeka, Šibenik-Zadar, Tuzla i Varaždin po jedan odsek. U župama Banja Luka, Bjelovar, Kranj, Split, Užice i Zagreb ni jedna jedinica nije imala velosipedski odsek. U velosipedskom odseku Saveza Sokola pripremala su se pravilnici i upustva za sokolske jedinice. Trebalo je da velosipedski odseci rade po sistemu koji je postojao u vojsci. Plan rada Velosipedskog odseka Saveza Sokola bio je da se kod svih sokolskih jedinica (društava i četa) organizuju velosipedski odseci; sprovođenje nastave kao kod vojske; organizovanje utakmica, društvenih, četnih, župskih i saveznih. Utakmice su trebale biti podeljene na utakmice u vožnji (na kraće i duže staze i strojevne radnje) i utakmice u vožnji sa gađanjem iz pušaka i pištolja. Želja odseka bila je da sokoli na Svesokolskom sletu u Beogradu 1941, učestvuju na biciklima i da sa njima prikažu radnje koje su trebale biti naknadno propisane. (1)
Planove Saveza Sokola sprovodile su župe. U svom godišnjem izveštaju o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu održanu 26 marta 1939. istaknuto je da je u okviru župe radilo 7 velosipedskih odseka u društvima sa 112 članova i 2 odseka po četama sa 15 članova. U Izveštaju se konstatovalo : „Izvesna beogradska društva imaju mogućnosti da osnuju ovaj otsek, ali do danas to nisu učinila, i iz toga se jasno da zaključiti, da se o ovom otseku ne vodi dovoljno računa, iako je to jedan vrlo koristan i važan otsek. Načelništvo Saveza putem načelništva župe u nekoliko je mahova pozivalo jedinice na aktivan rad u tom pravcu, ali, … sa rezultatima ne možemo biti zadovoljni. Koliko nam je poznato, neke su jedinice sa svojim otsecima uzimale učešća na javnim nastupima i izletima. …
Velosipedski otseci su od velike važnosti u svim jedinicama, a naročito u beogradskim društvima i bližoj okolini, jer će korisno poslužiti prilikom jubilarnog sleta, koji će se održati 1941 godine. S toga pozivamo sva načelništva, da u svojim jedinicama što pre osnuju ovaj otsek, i o tome izveste načelništvo župe.” (2)
Dvadeset sokola-biciklista iz Vršca otišli su 1939. na Oplenac na grob kralja Aleksandra. Svratili su i u Beograd, gde su konačili u prostorijama Saveza Sokola. Put od Vršca do Oplenca i natrag prošli su sa biciklima. (3)
Članovi sokolskog društva Vršac po povratku sa Oplenca slikali su se 14.8.1939. kod banatskih Karlovaca.
Sokolska župa Beograd uvela je 1939. Odbrambeno vaspitanje. U Odbrambeno vaspitanje ušli su: Streljački otsek, Konjički, Velosipedski, Jedriličarski, predsprema za vojnu obuku i odbrambeno vaspitanje žena (dobrovoljne bolničarke). (4)
U okviru predvojničke obuke sem udžbenika za streljačke i velosipedske odseke štampan je 1940. udžbenik „Borbena obuka u Sokolstvu”. (5)
Savez Sokola priredio je Prve savezne streljačke i biciklističke utakmice u Beogradu 20. oktobra 1940. Utakmice su priređene na vojnom strelištu u Jajincima. (6)
Narodnodbranbeni odsek Sokolskog društva Beograd – „Matica” 1940. vršio je obuku na biciklima. Održano je nekoliko smotri. Društvo je nabavilo 3 bicikla. Pošto su članovi imali svoje bicikle, sve zajedno bilo je u društvu 50 bicikala.(7)
U okviru sokolskih društava radili su velosipedski odseci. Sokolske jedinice sa svojim otsecima uzimale su učešća na javnim nastupima i izletima. Pročelnik i izvestilac Velosipedskog odseka Saveza Sokola, pukovnik Dimitrije Pavlović radio je širenju velosipedskih odseka u saradnji sa vojskom. Savez Sokola priredio je Prve savezne streljačke i biciklističke utakmice u Beogradu 20. oktobra 1940. Planirali su da sa biciklima učestvuju na sletu u Beogradu 1941. Aprilski rat 1941. prekinuo je njihove pripreme za slet.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
_______________
Napomene:
1. „Rad velosipedskog otseka Saveza Sokola K.J.”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 mart 1939, br. 10, str. 3;
2. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939.” , str. 21, „Oko Sokolovo“, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
3. „Sokoli-biciklisti iz Vršca”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 septembra 1939, br. 35 i 36, str. 5;
4. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, str. 15, „Oko Sokolovo”, Beograd, br. 4;
5. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941“,Čačak,2006, str.42-43;
6.Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251; Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
6. Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
7. „Vesti iz Sokolskog društva Beograd – „Matica”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 marta 1941, br. 2 i 3, str. 33;
