Na inicijativu Vladimira Matijevića i najuglednijih Srba trgovaca iz Austro-Ugarske Monarhije u Zagrebu osnovana je 1895. Srpska banka a 1897. Srpsko privredno društvo „Privrednik” i Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga. Aktivnost Privrednika rasprostirale na sve srpske zemlјe. Do 1923. sedište Privrednika bilo je u Zagrebu, a tada je preneseno u Beograd. Privrednik je imao u zemlјi oko 20 podobora, a u svakom znatnijem mestu svoje poverenike. Privrednik je osnivao zemlјoradničke zadruge kojima je davan jeftin kredit od Srpske banke u Zagrebu. Geslo Privrednika bilo je : „Prilike srpskog naroda mogu se popraviti samo neprekidnim i istrajnim radom. Zato se ne uzdamo ni u koga drugog, nego smo gotovi i odlučni da sve svoje poslove sami svršavamo.”(1) U svom radu „Privrednik” je sarađivao sa ostalim srpskim društvima. Uprava „Srpskog privrednog društva Privrednik” iz Zagreba radila je na tome da svoje pitomce (šegrte) oženi. Članice Dobrotvornih Zadruga Srpkinja preporučivale su te šegrte i pomagale im da se ožene. Uprava „Privrednika” zauzmala se i za siromašne i bez roditelјa Srpkinje i nameštala ih u srpske porodice uz pomoć i pod okrilјem Srpskih ženskih dobrotvornih zadruga. (2) Srpska zora je preko „Srpskog privrednog društva Privrednik“ iz Zagreba poslala 500 siromašnih a vrednih učenika od 12 do 15 godina na učenje zanata. Srpska zora davala je šegrtima pripomoć za odelo i putni trošak. (3)
Sokolsko društvo Beograd VII osnovano je na inicijativu „Privrednika” u njihovim prostorijama u Lazarevačkoj ulici. Društvo su osnovali : Pero Bekić, Milan Stefanović, Avram Filipović, Jovan Mojsilović, Đura Terzin, Vid Vujić, Nikola Marić, Dragolјub Petrović, Mirko Crnojević, … . Društvo je imalo veliki beroj muškog naraštaja, uglavnom Privrednikovih pitomaca. Od 1934. starešina je bio Sekula Zečević. Društvo je imalo veliki broj muškog naraštaja, uglavnom Privrednikovih pitomaca (šegrti).(4)
„Privrednik” je bio aktivan u društvenom životu. U prostorijama Srpskog kulturnog kluba u Beogradu 27. februara 1938. održan je sastanak srpskih kulturnih društava i ustanova iz Jugoslavije. „Maticu Srpsku“ iz Dubrovnika zastupao je dr. Vladimir Ćorović. Na sastanku je osnovan Savez srpskih kulturnih društava. Osnivačkoj skupštini prisustvovali su izaslanici ovih društava i ustanova : Srpske kralјevske akademije, Matica srpskih iz Novog Sada i Dubrovnika, Srpske književne zadruge, Kola srpskih sestara, Kolarčevog univerziteta, Srpskog kulturnog kluba, sarajevske „Prosvete“, Privrednika, Saveza narodnih univerziteta iz Južne Srbije i Spasićeve zadužbine. Izabrana je privremena uprava u koju su ušli Pavle Popović; dr. Vladimir Ćorović; Slobodan Jovanović; Rusomir Janković, predsednik Kasacije; Dragiša Vasić; dr. Vasa Čubrilović; Mirka Grujić za Kolo srpskih sestara; dr. Voja Besarović za „Prosvetu“; dr. Aleksandar Moč za „Maticu Srpsku“ u Novom Sadu; dr. Milan Vlajinac za Zadužbinu Nikole Spasića; Avram Filipović za „Privrednik“; Svetozar Barbić za „Maticu Srpsku“ iz Dubrovnika i Prvoslav Slankamenac za Savez narodnih univerziteta iz Južne Srbije. (5)
Na predlog Branka Valadžije, pročelnika Sokolske Petrove Petogodišnjice župe Beograd, beogradski sokoli su se na sednici međudruštvenog odbora održanog 5. marta 1940. u Soko-Matici zavetovali da će pošumiti kompleks zemlјišta u okolini Beograda, koji bi se zvao „Sokolska Petrova šuma”. „Sokolski glasnik“ od 29 novembra 1940. doneo je fotografiju članova Sokolskog društva Beograd VII pri pošumlјavanju „Petrovog gaja”. (6)
Članovi Sokolskog društva Beograd VII, u okviru radova Petrove petoletke, na Laudonovom šancu posadili su preko hilјadu sadnica. Osvećenju Gaja kralјa Petra II prisustvovali su Jevrem Tomić, predsednik opštine, Danilo Vulović, ministar građevina, episkop Nektarije, V. Popović, starešina župe Beograd. O značaju sokolskog zaveta i pošumlјavanju govorio je Sekula Zečević, starešina društva. Zatim je počelo sađenje u kome je učestvovalo dve stotine naraštajaca, Privrednikovih pitomaca. (7)
Posle Aprilskog rata 1941. Sokolsko društvo Beograd VII bilo je zabranjeno.
Do 1923. sedište Privrednika bilo je u Zagrebu, a tada je preneseno u Beograd. U Domu Privrednika bilo je osnovano Sokolsko društvo Beograd VII. Zajedno sa ostalim sokolskim društvima Sokolsko društvo Beograd VII učestvovalo je u sokolskim radnim akcijama.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
_______________
Napomene:
1. D.P. „Privrednik”, Narodna Enciklopedija SHS, III knjiga, Zagreb 1928, str. 569; „Privrednik jubilarni kalendar za 1937 godinu”, Beograd, str.36, 37; „Privrednikov kalendar za 1933 godinu”, Beograd, str. 36;
2. „Kako postaju valјani lјudi sretni”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3. maja 1910, br. 33, str. 2;
3. Prof. Mirko Ležaić, „Istorijski pregled Severne Dalmacije“, „Severna Dalmacija nekad i sad”, Beograd, Glavna zadruga za narodno prosvećivanje, 1939, str.57, 60;
4. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Miroslav, Beograd, 2007, str. 80; 5. „Osnovan je Savet srpskih kulturnih ustanova i društava …“, „Pravda“, Beograd, 28.februar 1938, str. 8; „Savez srpskih kulturnih ustanova”, br. 9, „Dubrovnik”, 5 marta 1938, Dubrovnik, str. 2;
6. „Međudruštveni odbor”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6;
7. „Gaj Kralјa Petra II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 173; „Sokolski glasnik“, Beograd, br. 48, 29 novembar 1940, str. 5;
