Sokolsko društvo Skoplje

Posle Prvog svetskog rata obnovljen je rad Sokolskog društva Skoplje-Matica. Delovalo je u okviru Župe Kraljevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju i Kosovo. Metohija je bila deo Sokolske župe Cetinje. Matica se  uselila u Sokolski dom Kraljevića Tomislava 1927. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski odsek, lutkarski, trezvenjački, streljački i konjički odsek. Prikom proslave 25-godišnjice sokolstva u Skoplju 1933.  otvorena je u Sokolskom domu sokolska poljoprivredna izložba i izložba ženskih ručnih radova. Sokolsko društvo Skoplje-Matica vodilo je sokolske seoske čete u selima Dračevu, Gornjem Lisičju, Dušanovcu, Sinđeliću, Kučkovu, Brazdi, Čučeru, Banjanu, Mirkovcu i Raštaku. (1)

Toma Vladimirović, rodom iz Skoplja, bio je vežbač od 1914. Posle 1919. postao je prednjak Sokolskog društva u Skoplju. Od 1921. do 1923. bio je načelnik u Sokolskom društvu Veles, kuda je bio poslat od Župe. Vratio se u Skoplje i bio načelnik novog Sokolskog društva Skoplje I, koje je osnovano 1924, i u kome je bio starešina Dragutin Živanović. Po odsluženju vojnog roka 1926. Toma Vladimirović se vraća u Skoplje i nastavlja rad u istom društvu. Od 1927. do jula 1928. radio je u  Sokolskom društvu Veles, a zatim je otišao u Beograd. (2)

Sokolsko društvo u Kičevu osnovano je 1922. Dolazilo je do prekida u radu. Dolaskom Dimitrija Vladimirovića iz Skoplja, za nastavnika u Kičevu, sokolsko društvo je obnovilo rad 1929. Zalaganjem Vladimirovića društvo je osnovalo prednjački zbor i sokolski tamburaški orkestar. Društvo je 1930. imalo 45 članova vežbača, 150 pomoćnih članova, 50 muškog i ženskog naraštaja i preko 100 dece oba pola. Na slet u Beogradu 1930. iz društva došlo je preko 100 članova. (3)

Sokolska župa “Kraljević Marko” osnovana je 1923. na čelu sa starešinom Tošom Živkovićem. Pored 5 postojećih sokolskih društava osnovano je 20 društava. Župa je priredila u junu 1928. župski, a u septembru 1928. pokrajinski slet. (4) Teritorija župe obuhvatala je sokolska društva na Kosovu, dok su društva u  Metohiji bila deo Sokolske župe Cetinje.

 Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova  JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (5) Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (6)  Lela Mančić opisala je svoje učešće kao gledaoca na sletu. Živela je u Beogradu i želela je da vidi svečanost sokolskog sleta i predele Južne Srbije. Putovala je uveče vozom za Skoplje. Osvetljene i okićene stanice duž pruge davale su utisak da je njen voz neka vrsta predhodnice. Posmatrala je na svim stanicama mase okupljenog sveta koje su čekale da pozdrave sokole. Skoplje je bilo okićeno zastavama, osvetljeno mnogobrojnim svetiljkama. Širom ulica išle su mase sveta odevene u nošnje svih krajeva Jugoslavije, kao i grupe pridošlih gostiju slovenskih zemalja. Posle noći osvanuo je dan sleta. Prvo je išla vojska. Četa za četom koračale su po zvuku muzike. Posle artiljerije nastupala je sokolska konjica. Zatim su nastupali duge kolone sokola i sokolica. Posle podne priređene su sokolske vežbe. Posle vežbi sokola vežbali su mornari ratne mornarice. Lela Mančić je skrenula pogled sa sokolskog igrališta, na okolinu Skoplja. Gledala je Skopsku Crnu Goru i Šaru. Videla je i Ljuboten. Na sokolskom igralištu jedan puk vojske izvodio je prestrojavanja a zatim sokolske vežbe. (7)

Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz  Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u  Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do  Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja neda ništa da se zaboravi.” (8)  „Srpsko Kolo” iz Alipašina Mosta,  priredilo je Akademiju narodnih guslara pevača (guslarsku utakmicu) 6. oktobra 1929. u Sokolskom domu u Skoplju. Domaćin utakmice bila je Narodna Odbrana. Predsednik Narodne Odbrane G. M. Ristić otvorio je utakmicu, a zatim je govorio Manojlo Bošković, predsednik „Srpskog Kola”, iznevši istoriju društva i njegov cilj.  Posle njegovog govora  počela je utakmica.  Prvi je gudio Trajko Šabić, gimnazijalac iz Nerodimlja na Kosovu.  Uz gusle otpevao je pesmu „Smrt   majke Jugovića”. Pozdravljen je burnim aplauzom.  Posle njega gudio je  Marko Asović sa Cetinja. Pevao je novu pesmu „Ultimatum”. Zatim je gudio Novak Inić, težak iz Bileća  u Hercegovini  „Boj na  Vučjem Dolu”. I njega su slušaoci burno pozdravili. Svetislav Aćimović, guslar iz Trstenika, gudio je „Malog Radojicu”. Slušaoci su  burno aplaudirali.  Nikola Kojić iz Rogatice gudeo je  i pevao „Sakupljanje Dobrovoljaca”. Za njim je gudeo Osman Lindze iz Stoca o  „Boju na Kajmakčalanu”. Relja Mrkalja iz Sarajeva pevao je „Mali Radojica”. Aleksa Radošević iz Prijedora, pevao je „Jetrvice Adamsko Koleno”. Borisav Ristić iz Rogatice, gudeo je pesmu „Slijepac Grgur”. Vuksan Nikolić iz Skoplja, gudeo je i pevao „Vuksan od Rovina”. Posle  takmičenja guslara bilo je takmičenje omladinaca od 15 do 20 godina. Dušan Dobričanin, student iz Prištine, pevao je „Pogibija oko devojke”. Milojko Veljović iz Sarajeva,  gudeo je „Kosovka Devojka”. Drag. Stanojević iz Trstenika, „Grujica Paša Zagorski”. Stojan Šujanović iz Prištine, „Uroš i Mrnjačevići”. Vaso Vitković iz Sarajeva, „Smrt Ferdinanda”. Mladi guslar Vojislav Radosavljević izjavio je  da se ne takmiči, već da hoće da dokaže, da će biti još srpčića, koji će uzeti gusle iz dedinih ruku. Otpevao je pesmu „Narodne Gusle” i bio frenetično pozdravljen.

Profesor Pera Slijepčević saopštio je imena  nagrađenih. Prvu nagradu od 4.000 dinara dobio je Novak Inić iz Bileća; drugu Relja Mrkalja iz Sarajeva; treću Aleksa Radošević iz Prijedora i četvrtu Marko Asović sa Cetinja. Od podmladka prvu nagradu dobio je  Dušan Dobričanin iz Prištine i Vojislav Radosavljević iz Sarajeva. Istog dana priređena je Akademija nagrađenih guslara i tom prilikom podeljene su nagrade. Uredništvo  „Srpskog Kosova” poklonilo je svim guslarima po jedan ukoričen komplet časopisa „Srpsko Kosovo”, kao uspomenu na njihovu utakmicu u Skoplju.  Sutradan svi  guslari otputovali su na Kosovo.  (9)

U svim većim varošima Jugoslavije proslavljan je 80 rođendan predsednika Čehoslovačke Tome Masarika. U Skoplju Jugoslovensko-Čehoslovačka Liga priredila je proslavu 80 rođendana Tome Masarika 7. marta 1930. a Sokolska župa Skoplje 9. marta 1930.  (10)

Sokolske župe Split, Šibenik-Zadar i Sušak-Rijeka priredile su slet sokolstva na Jadranu u Splitu juna 1931. Na pisca članka o sletu u časopisu „Soko na Jadranu“ naročito su neizbrisiv i dubok dojam proizveli seljački sokoli iz župe Skoplje. Za većinu sokolskih društava bili su daleki i skupi putevi do obala Jadrana. (11)

Sokolska župa u Skoplju je zajedno sa društvima Skoplje-Maticom, Skoplje I i odsekom Ruskog Sokola  proslavila je svoju slavu  Prvi decembar 1931. Sva tri društva sa upravnim odborom župe sastala su se kod sokolane  Skoplje I, odakle su pošli na blagodarenje u crkvu. Posle blagodarenja u sokolskom domu održana je svečanost u prisustvu izaslanika bana, načelnika prosvetnog odeljenja Došena i izslanika komandanta armije đenerala Pavlovića i mnogobrojnog građanstva. Starešina župe Rade Ubavić otvorio je sednicu govorom o sokolstvu i njegovom razvitku, a zatim je pročitao poslanicu  I zamenika starešine Saveza SKJ. Prosvetar Matice Svetozar Raičević govorio je o značaju Prvog decembra, a prosvetar odseka  Ruskog sokola istakao je uzajamnu vezu i njen značaj među sokolima kod svih Slovena. Zatim je izvršeno prevođenje sokolske dece u naraštaj, a sokolskog naraštaja u članstvo. Članovi su položili Sokolski zavet.  Posle podne počelo je dečije poselo. Tu su većinom bili roditelji dece. Prisutne je pozdravio starešina Matice Aćim Popović. Deca su pevala i deklamovala razne pesme, i izvela vežbe. Za uspeh posela bio je zaslužan Jordan Kostić, vođa sekcije pri školi Sv. Bogorodice, iz koje su bila deca, a koji je spremio sve tačke. Uveče počela je večernja zabava. Sala sokolane bila je prepuna građana. Posle pozdrava Aćima Popovića počela je da svira sokolska muzika društva Matice. Na čelu muzike bio je Sava Drenovac.  Društvo Skoplje I otpevalo je sokolsku pesmu i osmu rukovet.  Proste vežbe članovi sokolske čete iz Dračeva izveli su na opšte zadovoljstvo publike. Mlade sestre naraštajke izvele su vežbu sa velovima. Muški naraštaj Matice izveo je ritmičke vežbe. Ženski naraštaj Matice izveo je vežbe na razboju, a isto tako i članovi Matice. Proste vežbe izvodili su članovi i članice društva Matice. Za uspeh vežbi bili su zaslužni načelnica Slobodanka Macanović i načelnik Matice Živojin Milojković. Kako je proslavljen Dan Ujedinjenja u Skoplju tako je proslavljen skoro po svim društvima župe Skoplje. (12)  Drugog dana sleta nastupile su seoske čete župe Skoplje. Na Vidovdanskom sokolskom sletu u Splitu 1931. nastupilo je 500 članova seoskih sokolskih četa iz župe Skoplje. Sokoli su doneli dva mala sandučića sa poklopcem od stakla. U jednom je bila zemlja i struk božura sa Kosova, u drugom zemlja sa Kumanova. Sandučiće su poklonili župi Split. U svom govoru inž. Ačim Popović, starešina Sokolskog društva Skoplje, istakao je : „Braćo i sestre! Da bi uveličali ovaj slet na Jadranu, pohitali smo mi članovi sokolske župe Skoplje, … tamo gde je Kosovo Polje  na kojem je propala naša sloboda, a za koje je danas oslobođeno, mi vam braćo u znak uzajamne ljubavi, vama braćo iz Splita, donosimo zemlju sa Kosova Polja i božur, koji je na njoj procvetao. Taj božur, je crven kao što su crvene i naše sokolske košulje…  Predajemo vam ovu zemlju, da je čuvate kao amanet, … “. Radomir Jovičić, starešina seoske čete Donja Gušterica (društvo Priština)  predajući zemlju i božur rekao je : „… Zemlja ova sa Kosova Polja, natopljena krvlju naših dedova i kosovski božur, koji je nikao iz krvi njihove, neka vam budu stalna opomena i primer da se i život izgubi ali svoje neda. Sokolovi na našem Jadranu, čuvajte nam more … i budite uvereni da će vam doletiti u pomoć sokolovi sa Kosova,  Kajmakčalana, Dojrana i Ohrida, … Zdravo!”. Soko-seljak iz Kumanova, Resad Sulejmanović, predao je sandučić zemlje sa Kumanova istakavši : „Sa Kumanovskog bojišta, gde su se raskinuli petovekovni lanci ropstva, gde je osvećeno Kosovo, gde je vaskrsla i ovekovečena sloboda naše braće na jugu, … donosimo ovaj pregršt zemlje. Neka se braća sa Jadrana napajaju duhom Kumanovskih heroja, da u svakom potrebnom momentu stanu na branik naše mile domovine. …Zdravo!”. Govori su pozdravljeni sa najvećim oduševljenjem. Nastalo je delirijum oduševljenja kad su se Jovičić i Sulejmanović, predajući sandučiće Vinku Peri, podstarešini splitske sokolske župe, sa njim zagrlili i izljubili. Vinko Pera se zahvalio na pobudama koje su ih navele da donesu zemlju oslobođenu krvlju heroja. Tu zemlju primio je kao amanet. (13) Na sletu je učestvovalo oko 11.000 sokola i sokolica, od kojih oko 8.000 u sokolskom ili narodnom odelu sa 63 sokolske zastave. Pažnju posmatrača je privuklo 300 seljačkih sokola župe Skoplje.  Doživljaj seoskih sokola u susretu sa morem opisao je u časopisu „Jadranska straža” S. Vrdoljak : „Na Francuskoj obali u Splitu prvi put u životu prišao je moru, … seljački soko iz skopljanske župe. Pobožno se spustio do samog mora, uronio i oprao njime ruke, onda lice, prekrsti se i zahvativ obim šakama mora pričešćuje se njime … .  Kod takvih ljudi postaje uvjerljivo i iskreno duboko značenje darivanja kosovskih božura i zemlje sa Kumanova  Sokolima na Jadranu, …”.(14)

Stjepan Roca  dobio je zadatak od Uprave sletskog odbora  da upozna članove seoskih četa sa morem. Unajmio je lađu „Makarska” Jadranske plovidbe. Na pristanište su članovi seoskih četa došli uz pesmu. Ulazili su na brod sa strahopoštovanjem. Kad se lađa otisnula iz pristaništa na prednjem delu broda igralo se kolo, a na drugom članovi iz Ohrida pevali su „Biljana platno beljaše …”. Videli su Klis, Omiš, … . Kad su se iskrcali jedan iz okoline Velesa je rekao : „Ovo je najlepše što smo doživili na putu. Hvala ti, brate !”.  Dvorana bioskopa Kino Karaman, koji je vlasnica gospođa Karaman,  besplatno ustupila, bila je puna. Prikazani su  dokumentarni (kulturni)  filmovi. Mnogima je to bio prvi put da vide filmove. Stjepan Roca objašnjavao im je šta će videti. Kad su videli ratni brod „Dalmacija” zagrmelo je u dvorani : „Živila naša ratna mornarica!” „Živila vojska!” Na kraju bili su prijatno iznenađeni kada su videli na platnu Gračanicu, Dečane, Sv. Đorđa Nagoričkog i ostale zadužbine. Na platnu su bili  prikazani  gradovi Kumanovo, Skoplje, Priština, Peć, Prizren, Bitolj, Ohrid, Štip, Kočane, Strumica…. . Grupa po grupa upoznavali su svoj grad i moglo se čuti njihovo tumačenje i zadovoljstvo. Kad su videli sliku seljaka iz Kaštela, zagrljene sa seljacima iz Skopske Crne Gore koja je bila snimljena 1928, prilikom posete primorskih sokola Skopskoj Crnoj Gori, nastalo je klicanje Jadranu i Južnoj Srbiji, bratstvu i jedinstvu. Prolaznici su se zaustavljali pred glavnim ulazom u bioskop pitajući se šta se u kinu događa. Manifestovale su se veze između Jadranskog mora i Kosova. (15)

Sokolsko društvo  Skoplje I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učiteljske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učiteljske škole,  radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor  Učiteljske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama  Učiteljske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplja i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odeljenja, komandanta armije M. Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplja, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplju.  Pošto je sokolska muzika otsvirala marš. Prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplje I. Prisutne je pozdravio  starešina  društva Skoplje I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar  društva Skoplje I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelji i učiteljice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe.  Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolje je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Njihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplje I   A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učiteljske škole spremile su bife. (16)

Sokolska Župa Skoplje okupljala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33  privremene seoske sokolske čete. (17)  Sokolska župa Skoplje sarađivala je sa Higijenskim zavodom u Skoplju. Obiman program rada Higijenskog zavoda u Skoplju bio je moguć samo kroz saradnju sa najširim slojevima naroda. Saradnja je bila uspešna sa Crvenim Krstom, Sokolskom župom Skoplje, društvom “Srpskom majkom”, Narodnim univerzitetom u Skoplju, … .   (18) Filmovi „V pokrajinski slet u Skoplju“, „Krunisanje Dušanovo“, „Uskršnji običaji Lužičkih Srba“, „Snežana“, „Zimski sport“ i „Gimnastičke vežbe“ sa velikim uspehom prikazani su u Skoplju, Velesu, Kumanovu, Tetovu, Prizrenu i Štipu. Pretstave su davane u sokolanama, a ponegde radi velike posete, davane su i u bioskopima. Ne samo školska deca i sokolsko članstvo, nego i roditelji i omladina u velikom broju posetili su pretstave. Ukupno 22 pretstave posetilo je 3.990 dece, naraštaja, članstva i drugih. U Skoplju su prikazani filmovi u svim školama, Učiteljskoj školi, za učenike Ženske gimnazije, u Domu Kralja Aleksandra (srednjoškolski internat) i u velikoj Medresi. (19)

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim V pokrajinski sletom u Skoplju, čiji je pokrovitelj bio Knez Pavle. U proglasu sletskog odbora isticalo se :  „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Uprkos nevoljama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića … “. Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplje, dugom tri kilometra. (20)  Da bi se istakao istorijski značaj sletski odbor je rešio da se uoči Vidovdana na sletištu izvede scena „Krunisanje cara Dušana” a na Vidovdan sletska scena oslobođenja Stare Srbije 1912. Sletske scene su izazvale veliko interesovanje kod svih koji su došli da prisustvuju sletu. (21) Skoplje je ukrašavano za proslavu a na uglovima ulica pravljeni su slavoluci. Dušanov most bio je osvetljen u bojama, od podignutih slavoluka najlepši je bio na prilazu Dušanovom mostu.  Grad se pripremao da dočeka sokole. Usled gradnje nove železničke stanice svi vozovi su se zaustavljali u predgrađu Skoplje-Vojvoda Putnik, jedino su specijalni sokolski vozovi dolazili na glavnu stanicu koja je bila iskićena svim slovenskim zastavama. Specijalni vozovi bili su označeni kao Sok. 1-9, a desetim običnim vozom trebalo su da stignu sokoli iz Ohrida i Kičeva. Muški i ženski tehnički odbor Saveza  na čelu sa zamenikom saveznog načelnika M. Vojnovićem i saveznom načelnicom E. Skalarjevom stigao je 25. juna 1937. u Skoplje. U subotu 26 juna 1937. prvi je stigao voz Sok 3. Uz mnoštvo sveta dočekala ga je sokolska muzika društva Skoplje Matica. Sokoli su stanovali u Trgovačkoj akademiji, a sokolice u Ženskoj gimnaziji. Delegati ČOS-a i Savezne uprave stanovali su novopodignutom studentskom domu kraj filozofskog fakulteta. Na V pokrajinskom sletu u Skoplju učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Svi su se za obaveštenja obraćali predsedniku sletskog odbora Velimiru Popoviću, starešini Sokolske župe Skoplje. Na trkalištu „Juga”, na desnoj obali Vardara, sagrađen je sokolski stadion. U nedelju 27. juna 1937. održana je svečana sednica u Narodnom pozorištu. U svom govoru Velja Petrović istakao je :  „Neću ni malo da preteram ako podvučem, da je Sokolstvo u istoriji Slovena … za poslednjih nekoliko decenija odigralo takvu ulogu da mu se mora diviti svaki rodoljub, svaki napredan čovek. Ono je svojom silinom, snagom i neobičnom verom davalo … moć kako junacima tako i klonulima; ono je razbuktalo krv u žilama svih slovenskih naroda, ono je uzviknulo kod potištenih : ne priznajem tuđina za gospodara ! … kao takvo, ono je moglo i kod našeg naroda da stvori hiljade vojnika, četnika i dobrovoljaca, za čije podvige zna danas i najmlađi građanin Jugoslavije, čija junaštva danas opeva guslar … Veličina, snaga i moć našega Sokolstva leži još i u tome, što ono i u slobodi i miru govori i uči da je život večita borba, u kojoj pobeđuje samo onaj koji napreduje i koji se usavrava u tihom, neprekidnom i svagdašnjem delovanju, da je to borba, u kojoj vedro i smelo korača samo onaj koji razvija zdravlje, radinost, trezvenost, samopregor, tačnost. A radeći tako onda se i ceo narod drži u svestranoj duševnoj i telesnoj svežini, na dozvoljava se nikakav zastoj i nazadovanje,  već naprotiv usavršavaju se najlepše vrline uvek u bratskoj ljubavi, u disciplini i istrajnosti. Sokolstvo je škola u kojoj se pojedinac, društvo i narod vaspitavaju da budu visoko moralni, da su puni etičkog shvatanja, da su prožeti ljubavlju i radom, da duh bratstva okuplja sve slojeve naroda bez ikakvih razlika.” Slet je otvoren u 15 časova na stadionu. Topovski pucanj sa Dušanovog grada nagovestio je dolazak buktinje, koja je zapaljena sa voštanica na kumanovskom bojištu i koju je do stadiona prenela sokolska štafeta članova seoskih sokolskih četa i društva Skoplje Matica.  Starešina župe Velja Popović primio je buktinju i zapalio vatru na žrtveniku palim junacima za oslobođenje i ujedinjenje. (22)

Na sletu u Skoplju prikazana je scena „Krunisanje Dušanovo“ u inscenaciji reditelja Narodnog pozorišta Petra Matića. Prikazan je  Dušanov grad i  Crkva Sv. Bogorodice. Scene  Dušanovog dolaska i pozdravljanje velmoža.  Prisutni su bili narod i velmože. Dušan je pozdravio narod. Patrijarh je blagosiljao i krunisao Dušana. Uz sviranje fanfara izvršeno je krunisanje Dušanovo (koga je igrao glumac Siniša Ravasi).   Dušan je krunisao caricu i svog sina Uroša. Dušan je primio žezlo, narod je pozdravio svog cara. Dušan je odlikovao svoga šuraka Jovana, čitao proglas narodu i zaklinjao se da će po pravdi vladati. Horovi iz Skoplja su naizmenično sa muzikom pratili tok krunisanja. Posle krunisanja 16 članova sokolske čete iz sela Smokvice kod Đevđelije – Rusalije izvelo je nekoliko starih igara uz narodnu muziku. (23) Na sletu nastupilo je 2.900 članova i članica sokolskih društava i četa, vojnika i mornara. Javnom času prisustvovalo je preko 15.000 gledalaca.

U Narodnom pozorištu u Skoplju održana je svečana sokolska akademija u prisustvu delegata ČOS, ruskog Sokolstva, celokupne uprave Saveza Sokola i sletskog odbora. Tačku „Pozdrav jugoslovenskoj zastavi” izveli su članovi društva Podgorica. Tačku „Što ćutiš, Srbine tužni” izvelo je 9 članova društva Skoplje Matica. Tačku „Na prelu” izvelo je 8 članica čete Badnjevac, župe Kragujevac. U drugom delu akademije izvelo je 6 naraštajaca društva Prizren vežbu „Arapska igra”. Tačku „Njegošev spomenik” od Miloševića izvelo je 9 članova i članica društva Podgorica. Narodna kola izveli su 9 članova i članica društva  Veles u narodnoj nošnji. Na kraju akademije izvedena je apoteoza „Sveslovenstvo” od članova ruskog odseka društva Skoplje Matica uz sudelovanje našeg članstva odevenog u narodnu nošnju. Prvi deo bio je simbolična slika, a u drugom delu prikazivane su ruske, češke, slovačke i  poljske narodne igre.

Na Vidovdan 28 juna 1937. održan je pomen u Hramu slave. Posle pomena sokolska povorka krenula je od sokolskog doma. U povorci su bili sokolska konjica, sokolska muzika društva Skoplje Matica, uprava Saveza sokola, savezna zastava, predstavnici ČOS, ruskog Sokolstva, sletski odbor, članstvo u čehoslovačkim narodnim nošnjama, zastava ruskog sokola, članovi i članice ruskog sokola,   članovi sokolskih župa Banjaluka, Beograd, Bjelovar, Cetinje, Kragujevac, Maribor, Mostar, Ljubljana, Niš, Novo Mesto, Novi Sad, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Sušak i Split, Tuzla, Užice, Zagreb i Skoplje. Povorka je bila duga oko 2 kilometra. Od sokola bilo je 2.652 člana u povorci. Povorka je prešla preko gvozdenog mosta pa nastavila kejom kralja Aleksandra, ulicom kraljice Marije, preko Obilića venca i ulice kralja Petra stigla pred Oficirski dom na trgu Kralja Petra. Sa terase Oficirskog doma sokolima su se obratile predstavnici vlasti. U svom govoru predsednik Skopske opštine Panta Jovanović između ostalog istakao je :  „… ja ne mogu da sakrijem svoje uzbuđenje kao nekadašnjeg prvog prosvetara i saradnika na stvaranju prve sokolske organizacije u Južnoj Srbiji.” (24)

Na II javnoj vežbi bilo je preko 15.000 gledalaca. Od tačaka na vežbi  između ostalih bile su tačke nastup 845 vojnika skopskog garnizona, zatim utakmica ekipa Zagreba i Beograda u košarci pod vođstvom Zdenka Pavića, člana saveznog tehničkog odbora. Iz Boke Kotorske nastupilo je 36 mornara. Na kraju javne vežbe izvedena je druga sletska scena  „Robovanje i Oslobođenje” u 10 slika : 1.Kosači i kopači u narodnoj nošnji svojim simboličnim vežbama predstavljali su rad naroda u polju pre 1912. 2. Nastupile su  vile sa velovima, izvodivši ritmičke vežbe simbolizirajući nadu u bolju budućnost. 3. Sokoli koji su predstavljali članove „Dušana Silnog” (1908) izvodili su proste vežbe, što je predstavljalo širenje sokolstva u narodu. 4. Konjanik u crvenoj  odeći koji je nosio u ruci srpsku zastavu preleteo je preko vežbališta nagoveštavajući oslobođenje. 5. Nastupile su  dve čete vojnika, uz pucnjavu mitraljeza. Srpska vojska je nastupala a neprijateljska otstupala. Za vreme borbi palo je nekoliko srpskih vojnika i ostalo na bojnom polju. 6. Uz Betovenov „Posmrtni marš” vile su prišle palim vojnicima. Zatim molitva. Prišli su anđeli, noseći vence, kojima su kitili pale vojnike. 7. Vile su nosile zastavu i stavile je na grobove poginulih. Članovi su digli jarbol u vidu krsta, na kojem se u sredini digla jugoslovenska zastava, a sa strane zastavice svih slovenskih naroda. 8. Muška deca svojim nastupom ispisivala su inicijal kralja Petra I  „P I”, zatim inicijal  kralja Aleksandra I „A I”, i na kraju inicijal kralja Petra II „P  II”. 9. Nastupili su mornari, vojnici, članice u narodnim nošnjama, članovi četa -Rusalije i pravili krug oko cele scene u odbrambenom položaju, predstavljajući kako Sokolstvo, narod i vojska u zajednici štite otadžbinu. 10. „Kraljevo kolo” igrale su sve grupe. Sa tribina i stajališta silazio je narod i u kolu napuštao sletilište. U sceni je učestvovalo oko 1.000 učesnika. Scenu je izvelo načelništvo župe Skoplje, pod vođstvom A. Sokolovskog, zamenika načelnika.

Priređena je zajednička večera u Oficirskom domu. U ime župa govorio je Gavro Milošević, starešina župe Cetinje. Na sletištu je u 21 čas priređeno  narodno veselje, u kome je učestvovalo 8.000 ljudi. Nekoliko muzika, sokolskih i drugih, neumorno je sviralo naizmenično i istovremeno, a narod je igrao kola. U 10. 30 počeo je vatromet : bombe sa državnim trobojnicama, reklamna paljba sa osvetlenjem sletišta, velike solo rakete sa meteorima, zmijama, šištalicama i mitraljeskom vatrom, veliki „Nijagara” vodopad sa mnogo fontela, erupcija vulkana sa nekoliko stotina raketa, vodoravni i uspravni briljantni točak, vatreni brzojav sa sa glavne tribine prema muzičkom paviljonu (na žici) i na kraju slika kralja Petra u sokolskoj uniformi. Narodno veselje nastavljeno je do zore.  Na sletištu su prenos sprava i pripremu za scene vršili vojnici, a sanitetsku službu vršili su skauti. Ceo slet snimljen je od  „Artistik-filma” u režiji Bogoljuba Krejčika. Na sletu su učestvovale župe Skoplje, Niš, Cetinje, Kragujevac i Užice a 15 župa je prisustvovalo. (25)

List „Dubrovnik” preneo je iz lista „Agrarna Misao” iz Beograda opis proslave u Skoplju : „Velika, … povorka našeg življa iz Južne Srbije sutradan u Skoplju, bila je dostojan nastavak onog duhovnog slavlja na Kumanovu. Ogromna je to bila povorka omladine, veterana, invalida, četnika, žena sa djecom na grudima, sokola, mladih djevojaka u narodnoj nošnji …”. (26)  Na V pokrajinskom sletu učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije.  Najveće zasluge za uspeh sleta imao je Velimir Popović, starešina Sokolske župe Skoplje i predsednik sletskog odbora. (27)

Sokoli su  pripremali svoje članove da budu branioci  otadžbine. Sokolsko društvo Skoplje-Matica održalo je 22 jula 1939. kod sela Brazde takmičenje u gađanju bojnim metkom. Gađanjem je rukovodio pročelnik streljačkog odseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artiljerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno ljudstvo, materijal i transportna sredstva. (28)

Sokolska župa Skoplje bila je podeljena na okružja. Sokolsko društvo Skoplje-Matica priredilo je 1939. proslavu 30-godišnjice osnivanja sokolstva na Jugu. U Spomenici su istakli : „30 godina su kratak period u životu jednog naroda, ali u životu jednog čoveka predstavljaju dovoljno dugo vreme da se zaborave mnogi događaji i časovi, naročito ako su bili teški i bolni. Stare generacije koje su učestvovale u stvaranju ove države lagano izumiru. Veo zaborava pokriva njihova velika dela. Nove generacije ne znaju za teške dane ropstva i mučne borbe za oslobođenje. Rođene u slobodi i suviše zauzete borbom za lični opstanak ne mogu dovoljno da cene značaj narodne slobode. Oni je smatraju kao nešto prirodno, dato samo od sebe. Međutim, i sloboda, kao i zdravlje i mladost, ima značaj negativne vrednosti i ova se vrednost u punoj meri oseti tek onda kad se izgubi.“ (29) Italijanska avijacija je bombardovala Bitolj 5. novembra 1940. Savez Sokola pozvao je sokolska društva da prikupljaju pomoć za stradale u Bitolju. Sokolska župa Beograd poslala je novčanu pomoć a ujedno i angažovala sve svoje jedinice da prikupljaju priloge za postradale u Bitolju. (30) Sokoli u Skoplju želeli su da pomognu postradalima u Bitolju. Sokolsko društvo Skoplje-Matica održalo je 25 novembra 1940. redovnu sednicu pod predsedništvom starešine srh. St. Gazikalovića. Sednici je prisustvovao i načelnik župe Skoplje ing. Vojislav Pajić. Odlučili su da 7 decembra 1940. u svojim prostorijama društvo održi bratsko veče sa igrankom, posvećeno Bitoljcima. (31) Posle Aprilskog rata 1941.   Sokolska župa Skoplje bila je zabranjena a mnogi članovi i članice sokola proterani.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:

1. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god. ”, Skoplje, 1940, str. 6-30;
2. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 37, 38;
3. „Kičevski sokoli”, „Ilustrovano vreme”, sletski broj, Beograd, 1930, str. 480;
4. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 169;
5. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
6. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
7. Lela Mančić, „Uspomena na Sokolski Slet u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. jula i 1. avgusta 1929. god, br. 14 i 15, str. 24 -26;
8. „Slet sokola u Skoplju i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
9. S.D, „Guslarske utakmice u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. novembra 1929. god, br. 22, str. 13, 14;
10. „Masarikov dan”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 aprila 1930. god, br. 7, str. 30;
11. S.V, „Slet sokolstva na Jadranu”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 114, 116, 120, 121;
12. Prof. Stj. Roca,  „Seoske čete iz Južne Srbije na Jadranu”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 129;
13. S. Vrdoljak, „Sokolstvo za Jadran”, „Jadranska straža”, Split, august 1931, br. 8, str. 199, 200;
14. Prof. Stj. Roca,  „Seoske čete iz Južne Srbije na Jadranu”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 129, 130;
15. S.R.  „Sokolska proslava Prvoga decembra u Skoplju”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
16. I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma  društva  Skoplje I”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;
17. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplje u toku radne 1934. godine, Skoplje, Marta 1935, str. 6;
18. Dr. M. Rankov, direktor Higijenskog zavoda (Novi Sad), „Rad higijenskih ustanova na zdravstvenom podizanju naroda u Južnoj Srbiji”, „Južna Srbija”, Beograd 1937, str. 140, 141;
19. Izveštaj Prosvetnog odbora, str. 30, Godišnji izveštaj o radu sokolske župe Skoplje u toku radne 1934 godine, štamparija i knjigoveznica Vasilija Dimitrijevića, 1934,Skoplje; „Uzani film u sokolskoj župi-Skoplje“, Sokolska Prosveta, septembar 1938, Beograd, br.7, str.235;
20. „Proslava 25-godišnjice oslobođenja Vardarske banovine”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 Juli 1937, br. 23, str. 3;
21. Dr. M.D. „Posle Vidovdanskog sleta u Skoplju”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1;
22. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 1, 2;
23. „Krunisanje Dušanovo“,  „Sokolska prosveta“, Beograd, Maj 1938, br. 5, str. 159; B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 2;
24. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 3, 7;
25. B.S. „Vidovdanskim sletom u Skoplju jugoslovensko Sokolstvo dostojno je proslavilo 25-godišnjicu oslobođenja naših južnih krajeva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 3 juli 1937, br. 21, str. 8, 9;
26. „Proslave u Kumanovu i Skoplju”, „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 20 Novembar 1937, br. 43, str. 2;
27. Dušan Cvetković, „Sokoli i sokolski sletovi”, Beograd, 2007, str. 57;
28. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, Isto, str. 54-55;
29. „Sokolsko društvo Skoplje-Matica“, Isto, str. 5;
30. „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1940, br. 9 i 10;
31. „Sokolstvo Skoplja za postradale u Bitolju”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 11;
    

    ---