Sokolsko društvo u Borovu

0
459

Sokolsko društvo Borovo osnovano 1933. bilo je deo Sokolske župe Osijek. Imalo je 146 članova, 29 članica, 2 muška naraštajca, 73 muške dece i 65 ženske dece. Sve zajedno 315. (1) Prva javna vežba borovskog sokola održana je 1933. u Borovu selu. (2) Starešina je 1934. bio Tomo Maksimović, zamenik dr. Milutin Tičak, II zamenik Bogdan Dejanović, prosvetar Franjo Vrana, načelnik Zvonko Hribeski, zamenik načelnika Zdenko Zdražil, II zamenik načelnika Berislav Jeričević, sekretar Milan Cvijanović, blagajnik Ilija Sekulić, referent za sokolske čete Vlado Hmelarž. (3) Povodom ubistva kralja Aleksandra održana je komemorativna sednica Sokolskog društva Borovo 14. oktobra 1934. Sokoli i Borovčani skupili su se u velikom broju u prostorijama osnovne škole. Spomen-slovo održao je zamenik starešine dr. Milutin Tičak. Istakao je : „ … Neprijatelji našeg naroda i naše države nisu mogli mirno i bez zavisti da gledaju Velikog Kralja Aleksandra I., koji je bajunetima Svoje pobedonosne vojske ispisao najslavnije stranice naše historije, …”. Jadranska straža iz Borova krenula je autobusima fabrike Bata u Vinkovce, gde su se priključili Jadranskoj straži iz Zagreba. Oko 100 članova Sokolskog društva Borovo otputovalo je vozom sa stanice Vukovar-Predgrađe u Vinkovce, odakle su sa posebnim sokolskim vozom prosledili put za Beograd.(4) Načelnik društva Borovo Zvonko Hriberski je u listu Borovo” pisao o radu društva 1934. Istakao je da je zahvaljujući starešini Tomi Maksimoviću, direktoru fabrike, društvu omogućeno održavanje redovne vežbe u zatvorenim prostorijama velike dvorane bivše obućarske radionice. Tu je bila privremeno njihova sokolana. U 1934. priredbe su bile : Priredili su đurđevdanski uranak 6.maja na Dobru Vodu sa 50 članova i članica. Učestvovali su na pokrajinskom sletu u Sarajevu 28. i 29.5. sa 50 članova i članica, među kojima je bilo 20 vežbača i 20 vežbačica. Priredili su izlet na Ilidžu kod Sarajeva 30. 6. sa 20 članova i članica, … Na pokrajinskom sletu u Zagrebu su učestvovali sa 340 članova i članica, od kojih je bilo u odorama 62. Na sletu učestvovali su sa 55 vežbača i 50 vežbačica. Posle sleta priredili su izlet u Crikvenicu. Izlet je trajao 6 dana a bilo je 180 članova i članica zajedno sa muzikom. Prisustvovali su okružnom sletu u Brčkom 16. 11. sa 52 članova i članica od kojih 20 u svečanim odorama i muzikom. Na pogrebu kralja Aleksandra 18.10 prisustvovali su sa 30 članova u odorama. Priredili su svečanu sednicu 1.decembra na kojoj su svi članovi i članice položili svečani sokolski zavet kralju Petru II. (5)

Društvo Borovo priredilo je 2 juna 1935. Svetosavsku akademiju u Borovu. Akademiju je otvorio starešina Toma Maksimović istakavši značaj rada sv. Save za narod. Govor je završio sa usklikom “Slava sv. Savi”. Pevačko društvo Gusle” iz Borova pod upravom sokola Vase Dabića pevalo svetosavsku himnu “Uskliknimo s ljubavlju.” Između dve recitacije koje su recitovala sokolska deca iz Borova, održao je prosvetar Vaso Dabić opširnije predavanje o sv. Savi. Izneo je život sv. Save, a posle opširno prikazao njegov rad i velike zasluge kao državnika, hrišćanskog propovednika, kao ekonoma i prosvetitelja srpskog naroda. Dečji hor sa naselja Jana Bate izveo je šest kraćih kompozicija komponovanih za dečje horove. Horom je upravljao Gorenšek. Poslednju tačku izvelo je novoosnovano pevačko društvo Radiša” iz naselja Jana Bate, otpevavši dve kompozicije. Horom je upravljao horovođa Gorenšek. Prilozi su poslati Odboru za gradnju svetosavskog hrama u Beogradu. (6) Sokolsko društvo u Borovu proslavilo je rođendan kralja Petra II. 6 septembra 1935. Proslava je počela sa svečanim blagodarenjem u borovskoj crkvi, koje je obavio paroh Bogdan Dejanović. Posle blagodarenja u osnovnoj školi u Borovu bio je program : Starešina je otvarao svečanost. Pevačko društvo Radiša” pevalo je državnu himnu. Zatim predavanje Dabića o kralju Petra II. Recitacije učenika osnovne škole iz Borova.

Pevačko društvo Radiša” pevalo je Hej Sloveni”. Članovi i članice bili su dužni da proslavi prisustvuju u svečanim odelima. (7) Lakoatletsko takmičenje jedinica Sokolskog okružja Vukovar održano je 1 septembra 1935. na stadionu u Borovu. Učestvovala su društva Borovo, Vukovar, Bobota i Vera. Bilo je 49 takmičara, od kojih većina iz Borova i Vukovara. Načelništvo Sokolskog okružja Vukovar sa sedištem u Borovu zahvalilo se direkciji fabrike Bata na sustreljivosti prilikom lakoatletske utakmice. U prvom redu zbog stadiona i delenja besplatnog doručka takmičarima. (8)

Sokolsko društvo u Borovu održalo je svoju IV redovnu godišnju skupštinu 9 februara 1936. Skupštinu je otvorio starešina društva Toma Maksimović. Društvo je učestvovalo na priredbama : pohod na Oplenac kao deo župe Osijek 19. 5. 1935; učestvovalo je na javnoj vežbi sokola u Požegi 26. 5. 1935; učestvovalo je na proslavi i osvećenju društvene zastave Sokolskog društva Osijek 9.5.1935; održana je utakmica u odbojci sa sokolskim društvom Vukovar 10 6. 1935; učestvovalo je na okružnom takmičenju u Vukovaru 16. 6. 1935; utakmica u odbojci sa Sokolskim društvom Matica-Osijek 29.6.1935; učestvovalo je na javnoj vežbi u Sotinu 30.6.1935; učestvovalo je na sletu u Sofiji od 10 do 14.8.1935. sa 19 članova i 7 članica; utakmica u odbojci u Vukovaru 21.7.1935; učestvovalo je u župskom takmičenju u plivanju u Osijeku 27.7.1935; učestvovalo je na okružnom takmičenju u plivanju u Opatovcu 18.8.1935; učestvovalo je na okružnom lakoatletskom takmičenju u Borovu 1.9.1935. i učestvovalo je na župskom lakoatletskom takmičenju u Osijeku 22.9.1935. Prema izveštaju statističara bilo je u društvu 1935. 369 članova vežbača, članova vežbača svih kategorija 116, ukupno 485 članova. (9)

U čast Masarikovog rođendana održano je u društvenom domu fabrike Bata u Borovu Sokolsko selo 7.3.1936. Na programu je bilo : 1. Jugoslovensko pevačko društvo Radiša” pevalo je Sokolski pozdrav”; 2. F. Klaćik je predavao Masarik kao vaspitač”; 3. Jugoslovensko pevačko društvo Radiša” pevalo je Iže heruvimi”; 4. L. Rotova je recitovala odabrane pesme u prozi od Rabindranat Tagore; 5. M. Pražićeva je svirala Šopenovu Polonezu” na klaviru; 6. Društvo Radiša” pevalo je Vehni, vehni fijolica”; 7. F. Draženović je čitao iz Nušićeve Autobiografije”; 8. scena iz trubadurskog doba; Posle izvedenog programa bila je igranka. Bilo je prisutno 350 osoba.Svirala je sokolska muzika. Prilikom gostovanja Srpskog pevačkog društva iz Tovariševa održano je koncertno veče sa igrankom 21.3. 1936. Na programu su bile narodne pesme. Bilo je prisutno 220 osoba. (10)

Sokolsko društvo u Borovu održalo je 22 februara 1936. Javni gimnastički čas. U programu bile su tačke : Pozdrav starešine Tome Maksimovića; 2. ženski naraštaj izveo je Pozdrav zastavi; 3. Proslov govorila je Lea Rot; 4. Muška i ženska deca izvela su Mladi dobrovoljci; 5. Ženski naraštaj izveo je Mladost-radost; 6. članovi su izveli Ples diskobola; 7. Muška i ženska deca izvela su recitaciju Ej, Sokoli; 8. Članice izvele su Prepleteno kolo; 9. Članovi su izveli Ritmičke vežbe novoga oblika; 10. Ženska deca igrala su Hvatanje leptira; 11. Članovi i članice su izveli Šesnajstica; Starešina Toma Maksimović, direktor fabrike “Bata” srdačno je pozdravio sokole i mnogobrojne goste, kojih je bilo oko hiljadu. U svom govoru je izneo značaj sokolstva u narodu, naročito značaj sokolstva za selo. Govorila je Rotova. Program je spremio i uvežbao načelnik Andrija Šijanović. Učiteljica Mirjana Pražićeva pratila je na klaviru izvođenje vežbi. Bilo je oko 1.000 gostiju. Vežba je na zahtev publike bila ponovljena 8 marta 1936. Decu iz sela Borova, kao i gimnazijalce iz Vukovara dovezli su autobusi. Članovi Sokolskog društva Borovo izveli su “Ritmičke vežbe novoga oblika” na svečanoj akademiji Sokolskog društva Vinkovci održanoj 9 i 10 maja 1936. Sokoli u Vinkovcima proslavili su 30-godišnjicu opstanka Sokolskog društva Vinkovci. Povorka je bila predvođena muzikom fabrike “Bata” iz Borova. (11) Sokolsko društvo Borovo održalo je akademiju na kojoj je bio prihod 22.793 dinara, od čega čist prihod 16.815 dinara. (12)

Na župskoj javnoj vežbi na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Osijek Matica iz Borova učestvovale su dve članice i 15 muške dece. Na pokrajinskom sletu u Subotici 1936. učestvovali su sokoli iz Borova. Društvo je poslalo naraštajce na takmičenja na naraštajskim danima sleta. (13) Sokolska četa u selu Borovo osnovana je 19. aprila 1936. Skupštinu je otvorio najstariji prisutan član sokola Dušan Mašić, upravitelj škole. Andrija Šijanović, načelnik okruga vukovarskog i delegat župe govorio je tome šta trebaju da znaju o sokolstvu oni koji su hteli da stupe u sokolsko bratstvo. Obrazlagao je glavne odredbe Pravilnika sokolske čete. Skupština je Šijanovića pažljivo saslušala i zaključila da se u selu osnuje sokolska četa. U upravu su izabrani : starešina Bogdan Dejanović, paroh; zamenik starešine Nikola Ćirić, saradnik firme “Bata”;prosvetar Dušan Mašić, upravitelj škole; načelnik Vaso Dabić, učitelj; zamenik načelnika Antun Lovač, postolar; sekretar Zdravko Dokić, opštinski blagajnik; blagajnik Ružica Medaković, učiteljica; Revizori su bili : Vaso Ajduković, podpredsednik opštine i Spasoje Dabić, ratar. (14)

Takmičenje naraštaja i dece održano je 21.5.1936. u Borovu. Nastupilo je 6 vrsta iz Borova, Borova- selo, Lovas, Opatovac, Sotin i Vukovar. Takmičenje je održano na vežbalištu Sokolskog društva Borovo. (15)

Župsko takmičenje održano je u Borovu 13.6.1937. Na takmičenju je učestvovalo 26 jedinica. Takmičenje je pozdravio načelnik župe Osijek ing. Kvapil, starešina župe dr. Ivo Jelavić, starešina društva Borovo Toma Maksimović i delegat Saveza Sokola Čonić iz Beograda. (16) Stadion u Borovu, podesan za gimnastiku svake vrste, omogućavao je sokolima da razviju svoju delatnost. Od 1937. uspeli su da veliki broj omladine zainteresuju za sokolstvo. Priredili su župsko takmičenje. Na takmičenju je ing Mužina snimio film od oko 60 metara. Na sletu u Skoplju učestvovali su sa 16 članova i članica. Išli su i na izlet u Bitolj i Ohrid. Najpopularnija su bila igrališta odbojke. Tokom leta bila su dva izleta na Dobru vodu i Borovo. Redakcija lista Borovo” je gotovo u svakom broju donosila sokolske članke, vesti i snimke. (17)

U novoj školskoj zgradi u Borovu velika gimnastička dvorana sa svim spravama, stavljena je sokolima na raspolaganje. (18) I pored toga sokolsko društvo Borovo vodilo je akciju za gradnju svog doma. Planirali su da dom bude sagrađen 1938. i otvoren 6 maja 1939. (19) Starešina društva Borovo Toma Maksimović prisustvovao je takmičenju muškog i ženskog naraštaja 22 maja 1938. na letnjem vežbalištu društva Osijek Matica. Vrste iz Borova stigle su na takmičenje sa muzikom fabrike Bata”. Darodavac zastave Toma Maksimović razvio je zastavu i pozdravio takmičare i takmičarke. U svom govoru prisetio se svoje mladosti i istakao da je najlepši deo svog života proveo sa sokolima u sokolskom domu. On je iz iskustva znao da je teško sokolovati. Kao mlad naraštajac je bezbroj puta došao u iskušenje. Mamili su ga sastanci i zabave na razne strane. Na svoju sreću opredelio se tada za sokolski dom. Tome ima da zahvali za položaj koji je u društvu zauzimao. U sokolskom domu on je izgradio sebe. Sokolstvo je izgrađivalo volju čoveka koji je mogao da se odupre svim nevoljama i opasnostima na koje je nailazio u životu. Iz zahvalnosti prema sokolstvu dao je da se izradi zastava da je pokloni ženskom naraštaju. Izrazio je želju da naraštajke u župskom takmičenju čeliče svoje mišice i volju da posluže porodici, narodu i zemlji. S tim rečima predao je zastavu starešini župe Jelaviću da je preda pobedničkoj vrsti. Starešina župe Osijek dr. Ivo Jelavić u svom govoru istakao je nepriliku u kojoj se našla župska uprava kada je uvidela potrebu posebne prelazne naraštajske zastave za ženski naraštaj, jer nisu imali para. Tada im se dobrovoljno javio T. Maksimović i darovao lepu i dragocenu zastavu.Istakao je značaj dara, jer ga je darovao valjan čovek i odličan soko koji je cenio borbu u životu. Njegov dar nije samo materijalan čin nego i ideja vodilja koja je trebala da bude uvek naraštaju pred očima, a darodavac svetao primer kako se sokoluje. Za sokole njihove zastave su bile njihov simbol snage, nada i ideala. I zato sokoli svoje zastave neće napustiti. Načelnica župe Slava Kovalska se u ime ženskog naraštaja cele župe Osijek zahvalila darovaocu. Neka statua ili slično, nisu mogli da dignu duh takmičarki kako je to mogla zastava. Po njoj naraštajke će zato uvek biti zahvalne T. Maksimoviću. Starešina župe je zamolio Maksimovića da bude kum zastave i da u znak kumstva priveže traku na zastavu. Maksimović je prišao zastavi i privezao traku.U drugoj skupini muškog naraštaja takmičilo se 5 vrsta. Pobednik je bila vrsta društva Borovo. Načelnica župe Slava Kovalska predala je prelaznu zastavu ženskog naraštaja pobedničkoj vrsti društva Osijek Matica, pozvavši ih da ne zaborave geslo ispisano na zastaviNaš naraštaj – naša uzdanica”. Posle podne na istom vežbalištu vršio se pregled naraštajskih vežbi za Xsvesokolski slet u Pragu. Svirala je muzika fabrike Bata” iz Borova, uz čije sviranje je na kraju naraštaj zaigrao kolo.(20)

Sokolsko društvo Borovo proslavilo je 15-ti rođendan kralja Petra. Povorka sa bakljama pripadnika sokolskog društva i članova ostalih društava prošla je naseljem 5 septembra 1938. Na čelu povorke svirala je koračnice muzika fabrike Bata”. Povorka se formirala kod nove škole. Prošla je svim ulicama naselja, koje su bile osvetljene mnoštvom sijalica. Povorka se vratila pred školu, gde je starešina u svom govoru podvukao značaj proslave i zaželeo mladom kralju dug život i srećnu vladavinu. Posle govora prisutni su se uhvatili u kolo. U vežbaonici nove škole 6 septembra 1938. održano je blagodarenje po katoličkom i pravoslavnom obredu, a posle toga svečana sednica sokolskog društva. Velika dvorana škole bila je puna. Zastupana su sva borovska društva i korporacije. Program je bio sastavljen po uputstvima Saveza Sokola i ispunjen govorom starešine Tome Maksimovića, govorom prosvetarke Pražićeve o sokolskoj petogodišnjici, recitovanjem dvojice naraštajaca i čitanjem savezne poslanice. Pevačko društvo Radiša”, koje je pevalo i pri crkvenim obredima, pevalo je sokolski pozdrav i molitvu kralju, a fabrička muzika je svirala himnu. Sokolskoj deci su na svečanosti podeljene knjižice „Put u život”. Svečanost je završena himnom “Oj Sloveni” koju su pevali svi prisutni. (21) Okružje vukovarsko održalo je takmičenje u Borovu 12 juna 1938. na stadionu naselja Bata. (22)

Sokolsko društvo Borovo priredilo je svečanu akademiju 30. 11. 1938. povodom praznika 1 decembra, a ujedno i povodom 20 godina opstanka Jugoslavije. Na akedemiji izvedeno je 11 tačaka. IzvođenjeMoravskog narodnog plesa” koji su izvele naraštajke moralo je na zahtev publike biti ponovljeno. Akademiju su posetili i predstavnici Sokolskog društva Vukovar. Posle akademije bilo je veselje u domu. Za izbeglice iz Sudetskih krajeva bilo je sakupljeno 1.000 dinara. Svečana sednica društva održana je 1 decembra 1938. Sadnica je počela sa Molitvom kralju”koju je pevalo pevačko društvoRadiša”. Starešina Maksimović otvorio je sednicu govorom. Posle govora svirana je himna, a potom je Granjaš recitovao Herojima Jugoslavije”. Pevačko društvo Radiša” pevalo je sokolski pozdrav. Pražić pročitala je Poslanicu Saveza Sokola, a predavanje o značaju dana održao je ing. Gregorić. Posle predavanja bilo je polaganje zaveta novih članova i deljenje diploma vrstama i pojedincima. (23) I sokoli Borovog Sela proslavili su dan Ujedinjenja. Svi pripadnici prisustvovali su blagodarenju u crkvi, a posle blagodarenja održana je svečana sednica sokolske čete. Prosvetar Bora Radovanović održao je predavanje o značaju 1 decembra. (24)

Sokolsko društvo Borovo održalo je krajem januara godišnju skupštinu. Nova uprava na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem izabrana je aklamacijom. (25)

U svom sokolskom domu 4 marta 1939. Sokolsko društvo Borovo priredilo je Sveslovenski bal, sa programom igara i pesmi slovenskih naroda. Bal je otvoren povorkom narodnih nošnji na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem i njegovom suprugom. Posetioci su se divili povorci od preko 200 učesnika u narodnim nošnjama, koja je prošla kroz dvoranu dkorisanoj slikama narodnih nošnji iz svih slovenskih krajeva. Povorka se svrstala u narodno kolo, kojim je priredba otvorena. Pevačko društvo Radiša” pevalo je na balu pesme. Nastupili su članovi sokolskog društva iz Bačkog Petrovca u slovačkim narodnim nošnjama i prikazali publici Čehoslovačku besedu”, zašto su pobrali buru aplauza. Naraštajke iz Borova izvele su Moravsku narodnu igru, a članovi društva Istra-Trst-Gorica” iz Beograda prikazali su istarske narodne plesove. Zatim je izveden ukrajinski ples, a članovi i članice društva u Borovu u slikovitim narodnim nošnjama izvodili su narodna kola. Najlepša tačka programa po mišljenju Srđana Šapića, izveštača u „Sokolskom glasniku“, bilo izvođenje ruskog narodnog plesa, od strane člana sokola Pianova iz Brčkog i njegove trupe, sa najmlađom članicom pevačkog društva „Radiše” Olgom Boguš. Nagradu za najlepšu narodnu nošnju dobila je gospođa Kondić, supruga vođe prodajnog odelenja Kondića, koja je imala bosansku nošnju. Drugu nagradu dobila je sokolica Mirjana Pražić, sa slavonskom nošnjom. Treću nagradu dobila je slovačka narodna nošnja. Gledaoci su plesali narodna kola sve do zore. (26) U Borovu je održano dečje poselo, koje su zajednički priredili ogledna škola i Sokolsko društvo Borovo. Program je bio u dva dela : prvi gimnastički priredilo je sokolsko društvo i pevački koji je spremila osnovna škola. U članku u glasniku Sokolske župe Osijek „Bratstvu” primetili su da je za uspeh najviše bio zaslužan brat Ivan Gorenšek, nastavniku pevanja za muzički deo i brat Hodovski za gimnastički deo. (27)

Sokoli u Borovu održali su 30 aprila 1939. smotru svojih pripadnika. Pred svim borovskim sokolima i delegatima sokola Vukovara i četa Borovo Selo, Opatovac i Petrovci smotru je otvorio starešina društva Toma Maksimović. U svom govoru pozdravio je delegata Saveza Sokola Nika Bartulovića župe Dušana Krulja, Iliju Bearu i potpukovnika Aleksandra Nikolića, kao i ostale delegate iz vukovarskog okružja. Istakao je važnost smotre u vremenima kada se gomilaju tmurni oblaci iznad glava. Zatim je govorio Niko Bartulović. U svom govoru naglašavao je Bartulović potrebu zbijanja na samo sokolskih nego i svih nacionalnih redova. Isticao je snagu naroda i državne celine. Govor je oduševio sve slušaoce i bio nagrađen burnim odobravanjem. Starešina Krulj prikazao je smotru Celjske župe, koja je trajala 48 sati i manifestovala snagu i volju. Njihov primer trebao je da slušaocima bude najlepši primer u mutnim vremenima. Nikolić iz Vinkovaca, član uprave župe Osijek, spomenuo je ogromne žrtve koje su bile potrebne za sticanje slobode, ali koje ne oplakuje nego samo poštuje, jer kada bi ih oplakivao, moglo bi se misliti da u ovim generacijama nema više takvih koji bi sledili njihov primer. Vojska i sokolstvo i svaki čovek trebali su da budu spremni da brane otadžbinu. Svečanost je završio Toma Maksimović zahtevajući od sokola da budu primer čitavim svojim životom i radom svakome, na svakom mestu i uvek. Priredba je počela pozdravom zastavi, a završila se sokolskom himnom, koju je svirala Batina muzika, a pevali svi prisutni. Tog dana je izašao prvi broj glasnika Sokolskog društva Borovo. Održana je konferencija delegata župe sa predstavnicima jedinica vukovarskog okružja. Bili su prisutni delegat Saveza Sokola Niko Bartulović, župe Dušan Krulj, Ilija Beara i potpukovnik Aleksandar Nikolić, predstavnici društva Borovo sastarešinom društva Tomom Maksimovićem, društava Vukovar, četa Opatovac i Petrovci. Bartulović i potpukovnik Aleksandar Nikolić govorili su o podizanju narodno-odbrambenog duha, Beara o širenju sokolske štampe, … . Pošto su delegati župe izjavili da imaju zadatak da obiđu jedinice okružja, delegati iz tih jedinica seli su na svoje bicikle i otišli, da ih dočekaju u svojim domovima. Delegatima župe pridružili su se članovi sokola iz Borova Hodovski i Graljaš, pa su otišli u Lovas. U prostranom sokolskom domu zatekli su u čitaonici zamenika starešine i nekoliko članova, dok se u glavnoj sali održavala igranka. Seoska omladina igrala je narodna kola u živopisnim narodnim nošnjama. Alkohol se u sali nije pio, i zato je vladao red i mir. U čitaonici su članovi čete istakli s ponosom da su uza sve ranije napade ostali verni sokolskoj ideji. Inteligencija nije učestvovala u sokolima. U četi Opatovac članovi su saslušali izlaganja Krulja i Nikolića. U selu je bilo po četvrtina Srba, Nemaca i polovina Mađara. Sokolskom radu niko nije smetao. U četi Petrovci radilo se na izgradnji doma.U sva tri sela bio je živ rad Kulturbunda. Izaslanici Vere nisu bili u Borovu. (28) Početkom avgusta 1939. održano je u Borovu lakoatletsko takmičenje između okružja vinkovačko-brodskog i vukovarskog uz učestvovanje društava : Vinkovci, Slavonski Brod, Vukovar i Borovo. (29) Prilikom XI sleta župe Osijek održana je 28 maja 1939. u Narodnom pozorištu Kraljevića Tomislava” svečana telovežbena akademija. Na akademiji kao druga tačka bile su Raznolikosti” koje su izvala muška deca društva Borovo. Ženski naraštaj društva Borovo izveo je tačku Tancuj, tancuj” moravsku narodnu igru. (30) Sokolska četa Borovo Selo učestvovala je na XI sletu župe Osijek sa 21 članom (od toga 9 vežbača), 13 naraštajaca, 9 muške i 23 ženske dece svega 66 pripadnika. (31) Sem Sokolskog društva u Borovu je postojalo pevačko društvo Radiša”. Pevački zbor društva brojao je 80 članova koji su priređivali turneje. (32)

Sokolsko društvo Borovo održalo je 17 marta 1940. godišnju skupštinu. Zbog otsustva starešine društva Tome Maksimovića, skupštinu je otvorio ing. Gregorić, drugi zamenik starešine, pročitavši pismo starešine, u kojoj obaveštava da nije u mogućnosti da prisustvuje skupštini, ali je pozvao članove i članice da prionu na sokolski rad. U izveštaju o radu istaknuto je da je društvo učestvovalo na sletu u Sofiji, na župskom sletu u Osijeku i na priredbama okolnih jedinica. Društvo je izvršilo smotru svog članstva, na kojoj su govorili Niko Bartulović, Dušan Krulj i pukovnik Nikolić iz Vinkovaca. Na skupštini je prihvaćen predlog župe Osijek, da se župski slet održi u Borovu. (33) Sa glavne godišnje skupštine društva upućeno je Savezu Sokola uveravanje da i dalje sa više volje ustraju na radu za ostvarenje sokolskih ideala. (34) U Jugoslaviji je 12 maja 1940. održana smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Smotra je uspešno održana u celoj zemlji, izuzev u varošima Banovine Hrvatske, gde su vlasti ometale priređivanje javne smotre. U ostalim krajevima Banovine Hrvatske smotra je izvršena bez prepreka od strane vlasti. U „Sokolskom glasniku“ su istakli da je uspela smotra održana u Borovu. Učestvovali su sokoli iz Borova i iz Vukovara. Ispunili su sav stadion. Održane su vežbe i gađanja bojevnom municijom. Govorili su starešina Toma Maksimović i Niko Bartulović. (35)

Za slet je bio sastavljen odbor, na čelu sa starešinom župe Dušanom Kruljem, a podpredsednici su biliToma Maksimović, Berislav Jeričević i Rogulić iz Vukovara. (36) Zbog nove naredbe o zborovima župski slet župe Osijek koji trebao da se održi na Vidovdan, bio je odložen. (37) Sokolsko društvo Borovo izdavalo je Zidne novine”. Uređivao ih je sekretar društva Pavao Granjaš, uz pomoć J. Branajsa i naraštajca Z. Šolca. Donosile su poučne članke, vesti iz sveta, zemlje i sokolstva, karikature, zabavni materijal. Članke su pisale i sestre. (38)

Sokolsko društvo Borovo priredilo je 16 juna 1940. izlet lađom od Vukovara do Iloka. Vlado Hodovski bio je vođa puta. U Iloku su posetili Vinogradarsku školu. (39)

Sokolsko društvo Borovo priredilo je 21. jula 1940. izlet u Brčko. Na izletu je učestvovalo 50 članova. Na stanici u Brčkom izletnike su dočekali starešina dr. Ikić i načelnik J. Hadžiomerović. Poveli su ih do novogradnje doma. Odatle su izletnici pošli autobusima u fabriku čarapa Stolin”, koju su detaljno razgledali. U domu društva Brčko upravnik doma Avramović priredio im je doručak i ručak. Njemu se zahvalio Pavao Granjaš. Izletnici su razgledali nekadašnji begov konak, koji je bio pretvoren u internat. Priređena je utakmica naraštaja u odbojci. Posle utakmice izletnici su razgledali spomenik palim dobrovoljcima, i varoš, koja se izletnicima svidela. Sokoli i sokolice iz Borova vratili su svojim kućama. (40)

Na župskim utakmicama pojedinaca na spravama u Osijeku 1940. učestvovali su sokoli iz Osijeka, Borova, Kneževa, … . Takmičenja su počela u Sokolskom domu Matice govorom zamenika načelnika Petelina. Takmičilo se na vratilu, razboju, krugovima, konju i prostim vežbama. (41) Prosvetni odbordruštva Borovo priredio je 19 oktobra 1940. prosvetno poselo u sokolskoj dvorani. Na programu su bile recitacije, šaljivi raport i prikazivanje sokolskih filmova. Posle programa bio je ples. Društvo je pripremalo proslavu Prvog decembra. (42)

Uspeh plesa u Borovu početkom februara 1941. premašio je sva očekivanja. Bilo je preko 400 učesnika, članova i članica sokola, u narodnim nošnjama iz svih krajeva Jugoslavije i ostalih slovenskih zemalja. Po članku u „Sokolskom glasniku“ izazvali su nezapamćen aplauz, kada su defilovali na početku plesa dvoranom “Batinog doma”, na čelu sa starešinom Tomom Maksimovićem. Obe sale su bile ispunjene do poslednjeg mesta uglednim gostima iz Borova i drugih krajeva. Prisustvovao je dr. D. Janković, apelacioni sudija i podpredsednik Jugoslovensko-bugarske lige u Beogradu. Ples je otvorio Toma Maksimović “Kraljevim kolom”. Uz domaće sokole, nastupali su sokoli iz Ljubljane, Bačkog Petrovca, Novog Sada, ruski sokoli, … . Veliki uspeh doživela je folklorna grupa Narodnog pozorišta iz Beograda, pod vođstvom Žukovskog. On je nastupio sa prvakinjom baleta, Vasiljevom, u “Igri u dvoje”. Grupa je izvela “Drmeš”, “Južnosrbijanku” i “Teškata kolo”. Opšte priznanje dobili su sokoli iz Slovenije izvođenjem “Iz Slovenačkih sela” i “Regiment po cesti gre”. Uspeh su postigli i sokoli iz Bačkog Petrovca, i domaći sokoli. Te godine zbog opštih prilika nisu mogli učestvovati igrači i igračice iz Bugarske. Kod biranja tri najlepše narodne nošnje nagrađena je Safija Jazvin iz Brčka za bosansku nošnju, Vikica Kedmanec, za posavsku narodnu nošnju i Ida Marvin, za narodnu nošnju iz Gorenjskog. Program je završen pevanjem “Oj Sloveni”, a zabava je nastavljena u bratskom raspoloženju i manifestovanju za slovensko bratstvo. Za uspeh priredbe bio je zaslužan priređivački odbor Sokolskog društva, na čelu sa Tomom Maksimovićem.(43) Posle Aprilskog rata 1941. u NDH Sokolsko društvo Borovo je bilo zabranjeno. Toma Maksimović je u Beogradu organizovao prihvat izbeglica za vreme Drugog svetskog rata.

Sokolsko društvo Borovo osnovano je 1933. Delovalo je kao deo vukovarskog okružja Sokolske župe Osijek. Toma Maksimović bio je starešina društva. Uživalo je podršku fabrike Bata iz Borova. Redakcija lista Borovo” je gotovo u svakom broju donosila sokolske članke, vesti i snimke. Sokolsko društvo Borovo bilo je poznato po svojim Sveslovenskim balovima. Na njima je učestvovalo pevačko društvo Radiša” iz Borova. U NDH Sokolsko društvo Borovo bilo je zabranjeno.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbij

Napomene :

  1. Izveštaj o radu Sokolske župe Osijek za godinu 1933”, Bratstvo”, Osijek, 15 marta 1934,br. 1- 4, str. 4, 31;

  2. Kratke vesti iz našeg sokolstva”. „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 2;

  3. Ante Brozović, Sokolski zbornik” Godina I, Beograd 1934-35, str. XCIII;

  4. Borovo plače”, Borovo na pogrebu blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja”,Borovo”, Borovo, 20. oktobra 1934, br.43, str. 2,3;

  5. Načelnik Sokolskog društva Hriberski, Sokolstvo”, Borovo”, Borovo, 31 decembra 1934, br. 53, str. 8;

  6. Svetosavska akademija u Borovu”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 64;

  7. Sokolsko društvo, Borovo, Proslava rođendana Njeg. Veličanstva Kralja Petra II. U Borovu”,Borovo”, Borovo, 6 septembra 1935. br. 35, str. 1;

  8. Lako-atletsko natecanje jedinica Sok. okružja Vukovar u Borovu”, Borovo”, Borovo, 6 septembra 1935. br. 35, str. 3;

  9. Glavna skupština Sokolskog društva Borovo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, marta 1936, br. 11, str. 2;

  10. Vesti iz okružja”, Bratstvo”, Osijek, mart-april 1936, br. 3-4, str. 44;

  11. KL, Vesti iz okružja”, Bratstvo”, Osijek, maj – juni 1936, br. 5-6, str. 68;Javni čas”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 mart 1936, br. 12, str. 4;

  12. Akademija”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 aprila 1936, br. 16, str. 4;

  13. Ing. Kvapil M. Župska javna vežba”, str. 76, Đorđe Kolarov, Pokrajinski sokolski slet u Subotici”,Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8, str. 78;

  14. V.D, U selu Borovu osnovana je sokolska četa”, Borovo”, Borovo, 25 aprila 1936, br. 17, str. 3;

  15. Okružje vukovarsko”, Bratstvo”, Osijek, septembar-oktobar 1936, br. 7-8, str. 86;

  16. Ing. Kvapil, Župsko takmičenje u Borovu 13 VI”, Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 39-41;

  17. Ing. T. Gregorić, Pregled rada društva Borovo”, Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1937, br. 8, str. 103-106;

  18. (Kc.), Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1938, br. 5, str. 84;

  19. Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1938, br. 6, str. 110;

  20. Č, Razvijanje prelazne zastave ženskog naraštaja župe Osijek”, Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1938, br. 6, str. 111,112, 113, 114;

  1. (V.H.), Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 181;

  2. Okružna dečija takmičenja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 185;

  3. Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 239;

  4. (Gš.), Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 243;

  5. Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, 15 marta 1939, br. 3, str. 48;

  6. Srđan Šapić, „Sokolski sveslovenski bal u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 5; N. i B, Sa sveslavenskog bala u Borovu”, Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 68, 69;

  7. (Gć.), Dečja priredba u Borovu”, Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 69;

  8. Sokolska smotra u Borovu”, Bratstvo”, Osijek, 20 maja 1939, br. 6, str. 96-98;

  9. Dvoboj okružja vinkovačko-brodskog i vukovarskog”, Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 174, 175;

  10. Ivan Sedlaček, Beograd, Telovežbena akademija”, Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 140;

  11. Iz Vukovarskog okružja”, Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 145;

  12. Šta sve ima u Borovu ?”, Bratstvo”, Osijek, Bratstvo”, Osijek, 15 januara 1939, br. 1, str. 14;

  13. Gš, Godišnje skupštine naših jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 mart 1940, br. 12, str. 3;

  14. Pozdravi Savezu Sokola K.J. sa godišnjih skupština društvenih jedinica”, Sokolski Glasnik”, Beograd, 29 mart 1940, br. 13, str. 5;

  15. I. Sedlaček, Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;

  16. Slet sokolske župe Osijek u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 6;

  17. Odgođen župski slet u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 7;

  18. Zidne novine Sokolskog društva Borovo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 11;

  19. Kratke vesti iz našeg sokolstva”. „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 juli 1940, br. 28, str. 2;

  20. Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 avgust 1940, br. 31, str. 4;

  21. Župske utakmice pojedinaca na spravama u Osijeku”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 5;

  22. Kratke vesti iz našeg sokolstva”. „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 6;

  23. Rad. Lazević, „Lepa manifestacija slovenskog bratstva u Borovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 5;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime