Sokolsko društvo u Subotici (1)

Posle Ujedinjenja 1918. Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače. Prvi starešina sokolskog društva Subotica bio je dr. Frano Skenderović, a podstarešina Antun Bešlić. U redovima sokola u Subotici bilo je Bunjevaca, Srba, Madžara, Nemaca i Slovaka. (1) Za Sokolski dan u Subotici iz Novog Sada došlo je posebnim vozom preko 600 sokola i sokolica 29. juna 1919. Nјihov smeštaj bio je po bunjevačkim kućama u Subotici. Bunjevci su došli u sokolske redove i poveli po 5-6 sokola i sokolica svojim kućama. Svaka bunjevačka kuća iznela je sve najbolјe, da počasti što bolјe svoje goste. Vežbališe je bilo na fudbalskom igralištu. Posle vežbe na

Paliću je bilo narodno veselјe. Na terasi hotela bila je trpeza za 1.000 gostiju. (2)
Subotica je bila jedno od četiri okružja Bačke Sokolske Župe. Subotičko okružje je obuhvatalo pet sokolskih društava. Bačka Sokolska Župa priredila je 28. juna 1922. slet u Subotici. Za sokole nacionalni cilј sleta bio je jačanje nacionalne svesti i manifestacija nacionalne snage i solidarnosti pred tuđinom. Na mađarsku izjavu posle Prvog svetskog rata „Ne, ne, nikada” ovim sletom sokoli su dali odgovor „Ovde smo, i ovde ostajemo!”. (3) Subotica je po broju stanovnika bila drugi grad po veličini u kralјevini SHS. Sokoli su smatrali da Subotica treba da bude svetionik nacionalne svesti na severu otadžbine. Na sletu su učestvovala 23 društva Bačke Sokolske Župe, Osječka Sokolska Župa, Beogradska Sokolska Župa, konjička podoficirska škola u Subotici, 34. i 7. pešadijski puk iz Belikog Bečkereka, puk iz Novog Sada i Subotice. Narodnu Odbranu predstavlјao je general Voja Živanović. Starešinstvo župe preporučilo je učesnicima sleta da se za vreme sleta uzdržavaju od konzumiranja alkohola. U Subotici sokoli su bili srdačno dočekani : „ … oni ćilimovima iskićeni prozori, one cvećem zasute sokolske kolone, one dobre starice, koje su žitom posipale Sokolove i Sokolice, onaj čestiti selјak, koji se progurao iz mase sveta napred i koji je dežurnom redaru, kad ga je gurao natrag, uzviknuo: „Pusti me, da vidim tu lepotu, pa onda me ubi”.” Na pomenu borcima palim za oslobođenje od Kosova pa do tada u katoličkoj crkvi bila je deputacija od 50 sokola. Svečanu službu služila su tri sveštenika. Na horu je pevalo subotičko pevačko društvo. Na osvećenju i otvorenju Oficirskog doma u Subotici prisustvovalo je starešinstvo župe sa izaslanstvima pojedinih društava. Sokoli su posetili izložbu narodnih ručnih radova priređenu u gradskoj kući i od koje je prihod bio namenjen postradalima u Bitolјu. Na izložbi su bili radovi iz svih krajeva otadžbine. Na Vidovdan sokoli su posetili Palić, gde je u parku priređena zabava. Na Paliću priređena je Sokolska akademija. Akademiju su otvorile članice Sokolskog društva Beograd. Vežbe su izvedene vešto, tako da su gledaoci pomislili da gledaju ruski balet. Po svršetku vežbe publika je sa burnim aplauzom pozdravila prednjačicu Milu Jovanović. Zatim je muški podmladak društva Osek izveo rusku narodnu igru „kozaček”. Publika je posle svršetka vežbe klicala „živio Osek”. Subotičke sokolice izvodile su vežbe buzdovanima uz pratnju vojne muzike. Zatim su nastupali članovi beogradskog i novosadskog društva. Akademiju su završili Osječani sa simboličnom ritmičkom vežbom „Pad Tirana”. Drugog dana sleta priređena je svečana povorka u Subotici. Na čelu povorke jahala je konjica osječkog Sokolskog društva. Za njima jahala je subotička konjička podoficirska škola i vojna muzika konjičke divizije. … Za njima sledio je Soko-barjaktar sa svečanom zastavom nekadašnje fruškogorske Sokolske župe, praćen dvojicom sokola sa isukanim mačevima, … Sokolice u narodnoj nošnji, … fanfara somborskog Sokolskog društva, fanfara valpovačkog Sokolskog društva, sokoli i Narodna Odbrana u građanskom odelu. Pred gradskom kućom starešina Bačke Sokolske Župe, dr. Ignjat Pavlas pozdravio je grad Suboticu. Posle toliko vekova, rekao je Pavlas, našli su se junaci i sokoli opet zajedno i naša narodna pesma, koja nam je dočaravala slike iz davne prošlosti, postala je stvarnost. Sokoli su doleteli u Suboticu iz onih visina, gde vlada čisti idealizam, gde nema političkih partija, … gde je u srcima sviju upisano samo jedno načelo : „Svi smo sinovi samo jednog naroda i jedne Otadžbine, za čiju slobodu i sreću spremni smo da ginemo !”. Govor Pavlasa burno je i dugo pozdravlјan od nepregledne mase sveta, koja je prekrila prostrani Karađorđev trg. Gradonačelnik dr. Andrija Pletikosić zahvalio se sokolima na priređenoj manifestaciji, koja je na sve Subotičane učinila najdublјi utisak. Grad Subotica priredio je banket sokolima u svečanoj dvorani hotela „Beograd”. Na banketu je bilo 120 osoba. Sem sokola, bili su veliki župani dr. Paja Dobanovački i dr Lazar Bugarski, … predsednik udruženja rezervnih oficira major Milan Radosavlјević, poslanici subotičkog okruga i mnogi drugi. (4)

Župa Svetozar Miletić priredila je svoj VI. župski slet 8. i 9. juna 1929. u Subotici. Slet je bio jedna od najbolјih priredbi župe. Bilo je 1.600 učesnika. Župska akademija na kojoj su učestvovala uzorna odelјenja pojedinih društava župe bila je 8. juna 1929. Na sletištu 9. juna 1929. razvijena je naraštajska zastava sokolskog društva Subotica. Sokolska povorka je išla gradom do gradske kuće. U povorci je učestvovalo 915 učesnika : sokolska konjica, mornari, vojnici, članovi, članice, muški i ženski naraštaj, jedna vojna muzika i 3 sokolske fanfare. Na sletskoj javnoj vežbi prisustvovalo je 10.000 gledalaca. Sokolsko društvo Subotica izvelo je sa 184 vežbača vežbu “Jubilarka”. Ukupno je bilo na sletu 1.154 vežbača. Župa Svetozar Miletić obeležila je sletom desetogodišnjicu svog rada. (5)

Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva Subotica Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljublјani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “… Često se čuje mišlјenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija. … Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo!“ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca …” praćen sokolskim tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče. „.

Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke, „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelјe” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (6)

Sokolsko društvo Subotica početkom tridesetih godina 20 veka radilo je na osnivanju seoskih sokolskih četa u okolini Subotice. U četama je velika pažnja bila posvećena prosvetnom radu. Taj rad se delio na nacionalni rad na prosvećivanju sela kao i na obuci u modernom obrađivanju zemlјišta i održavanju higijene u selu. Odbor za sokolske čete u saradnji sa učitelјima osnovao je 8 seoskih četa. Rad seoskih četa obuhvatao je sve grane narodnog, prosvetnog, zdravstvenog i privrednog života. Do 1935. održano je 58 predavanja. Većina predavanja bila je iz oblasti prosvete, a 6 predavanja održano je iz polјoprivrede, s praktičnim i stručnim uputstvima. Posredovanjem Sokolskog društva Subotica preko župe, Kralјevska banska uprava u Novom Sadu darovala je četama 500 komada sadnica breskvi i oko 80.000 jabuka. Na molbu sokolskog društva banska uprava naredila je upravi svog rasadnika na Paliću da sa svojim stručnim osoblјem u 10 praktičnih predavanja na terenu pouči članove četa u sađenju, kalemlјenju i oplemenjivanju divlјih sadnica. Četa Bikovo osnovana je 1930. Prvi starešina bio je Veca Tonković, a učitelј Ivan Turato, rodom iz Omišlјa, bio je načelnik-tajnik-prosvetar čete. Četa je imala 57 članova i knjižnicu sa 60 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo”, „Novosti”.

Četa Tavankut I – Centrala osnovana 1931. imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Četa Tavankut II – Zlatni kraj osnovana je 1930. Imala je 68 članova. Vežbali su dva puta nedelјno. Biblioteka čete imala je 40 knjiga. Primala je „Sokolski glasnik“, „Sokolsku prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojnički vesnik”. Do 1935. učestvovala je na 10 sokolskih priredbi. Četa Tavankut III – Sv. Ana osnovana je 1931. Četa je do 1935. učestvovala na 12 sokolskih priredbi. Imala je 47 članova. Primala je „Sokolski glasnik“, „Prosvetu”, „Sokolsko selo” i „Vojni vesnik”. Imala je knjižnicu od 20 knjiga. Na utakmicama za sokolske čete dobila srebrni venac od Sokolskog društva Subotica. Sokoli iz Subotice priredili su javan čas uz učešće članova svih seoskih četa.

Sokolska četa Staro Ljutovo osnovana je 1932. Imala je 42 člana, na utakmicama postigla je drugo mesto. Primala je „Sokolski glasnik“, i „Sokolsko selo”. Četa Mali Bajmok osnovana je 17 marta 1934. Imala je 94 člana. Primala je „Sokolski glasnik“ i „Sokolsko selo”. Četa Mali Beograd osnovana je 1930. Imala je 63 člana. Nije imala svoju knjižnicu, ali je koristila Narodnu čitaonicu u selu.
Četa Tavankut IV – Vuković kraj imala je 70 članova. Osnovana je 9 decembra 1934. na inicijativu mesnog učitelјa Ivana Mutibarića. (7) Na osnivačkoj skupštini iz Sokolskog društva Subotica bili su prisutni Ante Tadić, starešina društva i član uprave Lajčo Pozderović. Kao gosti prisustvovali su Većeslav Omahen i Antun Prčić iz seoske čete Tavankut II sa više članova uprave i vežbača. Skupština je održana u osnovnoj školi “Aleksa Šantić”. Bilo je prisutno oko 120 lica. Osnivačku skupštinu otvorio je Ivan Mutibarić. Govorio je o Sokolstvu, a naročito o potrebi osnivanja sokolske čete u tom kraju. Za privremenog predsednika zbora izabran je Lazo Ivković, a za privremenog zapisničara Lajčo Pozderović. Zatim je govorio starešina Sokolskog društva Subotica, Ante Tadić. U svom govoru istakao je potrebu osnivanja sokolskih četa, i značaj nacionalnog rada u njima, posebno ako su udalјena dva kilometra od granice. Zatim je govorio o osnivaču sokolstva dr. Miroslavu Tiršu. Pri pomenu kralјa Aleksandra cela skupština je ustala i klicala :”Slava Mu!”. Svi prisutni su se upisali u četu. U Upravi čete bili su izabrani : starešina Lazo Ivković; zamenik starešine Albe Pokorić; tajnik-prosvetar-načelnik Ivan Mutibarić i blagajnik Ive Vuković. Revizori su bili Antun Polјaković i Mate Matić. Na kraju skupštine deca, članovi čete izveli su vežbu : “Neka živi Jugoslavija” od Jegera. (8)

Članovi seoskih četa učestvovali su na pokrajinskim sletovima u Sarajevu i Zagrebu 1934. kao i na proslavi tridesetogodišnjice Karlovačkog sokola 1934. i drugim sokolskim priredbama. Prosvetni odbor Sokolskog društva Subotica organizovao je idejnu i prosvetnu školu. U idejnoj školi predavano je o istoriji češkog i jugoslovenskog sokolstva, o ideologiji Sokolstva, o velikim ličnostima Sokolstva i organizaciji Saveza SKJ. Idejna škola bila je organiziovana za nove članove sokola, a prosvetna za celokupno članstvo, naraštaj, đake i zanatlije. U prosvetnoj školi predavano je o Istri, o sokolskoj štampi, o prvoj pomoći, … .(9)

U Subotici je 24 marta 1935. zasađena Slovenska lipa. Sokoli su zasadili prastaro slovensko znamenje na severnoj granici kao opomenu i upozorenje da će tu i ostati. Sokoli su postavili lipu kao granični stub na severnoj međi. Slovenska lipa trebala je da bude zborno mesto onoga časa, kada sokoli budu zamenili svoje crvene košulјe, surim koporanima, da bi i delom dokazali, da je svaki pedalј zemlјe neprikosnoven. Svečanost sađenja Slovenske lipe protekla je skromno, u znaku žalosti za kralјem Aleksandrom. Predsedništvo sletskog odbora, svi delegati severnih sokolskih župa i svo članstvo Sokolskog društva u Subotici okupilo se na letnjem društvenom vežbalištu, odakle su krenuli na Eriov trg pred Gradsku kuću, gde je u malom parku bilo određeno mesto za sađenje lipe. Na tribini bili su: predstavnici bana, komandant Potiške divizijske oblasti, gradski senator Polјanović, ostali predstavnici vlasti, ustanova i korporacija iz Subotice. Savez sokola predstavlјao je dr. Ignjat Pavlas, član Uprave Saveza SKJ, starešina Sokolske župe Novi Sad i predsednik Sletskog odbora. Severne sokolske župe zastupali su: dr. Jova Popović, zamenik starešine Sokolske župe Petrovgrad; dr. Dragan Kolačević, član uprave Sokolske župe Bjelovar; Mihajlo Dojčinović, tajnik Sokolske župe Maribor; dr. Nikola Pervaz, tajnik Sokolske župe Novi Sad zastupao je Sokolsku župu Varaždin; Milovan Knežević, zamenik starešine Sokolske župe Novi Sad; Branko Čipčić, zamenik starešine Sokolske župe Beograd i dr. Ivo Jelavić, zamenik starešine Sokolske župe Osijek. Svečanost je otvorio podpredsednik Sletskog odbora ing. Kosta Petrović. Izrazio je zahvalnost sokola civilnim i vojnim vlastima, kao i korporacijama i svima koji su prisustvovali svečanosti. Nenad Rajić, starešina Sokolskog društva Subotica, pozvao delegate župa da zasade lipu. Lipu su doneli sokoli i sokolice Sokolskog društva Subotica. Lipu je primio dr. Ignjat Pavlas i sa ostalim predstavnicima severnih župa zasadio je uz zvuke vojničke molitve. Ovaj čin je posmatralo gologlavo oko 5.000 prisutnih. Dr. Pavlas je predao lipu na čuvanje gradskoj opštini, u ime koje je primio gradski senator Josip Polјaković, obećavši, da će Slovensku lipu čuvati kao znamenje slobode i jedinstva. (10)

Pošto je Sokolski slet u Subotici umesto 1935. bio odložen za 1936. Sokolsko društvo Subotica održalo je XIV javnu vežbu. Gimnastički dan srednjoškolske omladine spojen je sa javnom vežbom. U vežbi je učestvovala i vojska. Javna vežba održana je 9. juna 1935. na igralištu fudbalskog kluba “Bačka”. Muška i ženska deca, učenici-ce srednjih škola, muški naraštaj sokola, ženski naraštaj, članice sokola i članovi seoskih četa izveli su proste vežbe. Sve članstvo izvelo je vežbe na spravama i igre. Vojnici 34 pešadijskog puka izveli su proste vežbe. Sokolska konjica izvela je karusel. Sve članstvo izvelo je sletsku scenu “Hej Sloveni”. Učestvovalo je preko 1.200 vežbača, vežbačica i dece. Ta scena je ostavila veliki utisak na gledaoce. Autori scene bili su Lazar Tešić i Marija Šlezak. U proglasu sletskog odbora istaknuto je da je sokolstvo živi granični bedem na severu otadžbine. (11)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu. Tog dana otvorena je u Gradskoj kući industrijska izložba, koju je otvorio predsednik gradske opštine inženjer Ivan Ivković-Ivandekić u prisustvu civilnih i vojnih vlasti, sokola i raznih korporacija i ustanova. Izložbom je prikazana privreda i industrija Subotice. U prostorijama Gradske kuće otvorena je istorijska izložba “Jugoslovenska Subotica od najstarijih vremena do Trijanonskog mira” Izložbu je otvorio predsednik gradske opštine Ivan Ivković-Ivandekić, a aranžirao je nacionalni i kulturni radnik protoprezviter Marko Protić. Otvaranju izložbe prisustvovali su podpredsednik opštine dr. Kenđelac, profesor Aleksa Ivić, bunjevački istoričar Mijo Mandić kao i ostali predstavnici. U Domu Dušana Radića, na Karađorđevom trgu otvorena je izložba Dobrotvorne Zadruge Srpkinja o narodnim radovima, nošnjama i vezovima. Na otvaranju izložbe bili su prisutni podpredsednik opštine dr. Kenđelac i predsednik Sletskog odbora dr Ignjat Pavlas. U prostorijama Grand hotela otvorena je izložba “Nacionalnog hrama”, simbolički prikaz nacionalnih i kulturnih pregnuća naroda. “Nacionalni hram” bio je umetnički rad Radojice Nikčevića, koji je svoje delo izložio i prilikom naraštajskih dana sleta u Subotici. (12) Među prvim sokolskim gostima stigli su ruski sokoli pod vođstvom starešina Romana Drajlinga, Viktora Artamanova i načelnika Kambulina. Dočekani su sa sokolskom muzikom i pozdravlјeni od predstavnika Sletskog odbora i velikog broja subotičkih sokola i sokolica. (13)

Saša Nedelјković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture

______________________

Napomene:

1.M. Radojčin, „Za Jugoslaviju i jugoslovenstvo”, Bunjevci u sokolskom pokretu Subotice između dva rata, „Bunjevačke novine“, Subotica, 31. decembar 2006, br. 18, str. 27;
2. Dr. B.M, „Sokoli u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, 1-12. 1919, str. 347, 348;
3. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 131; „Slet Bačke Sokolske Župe”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 7, str. 209; 4. Dr. B. „II. Slet Sokolske Župe Bačke.”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br. 8, str. 260-266; Starešinstvo Bačke Sokolske Župe, „II. Slet Bačke Sokolske Župe 28. i 29. juna u Subotici”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1922, br.7, str. 222; 5. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 134, 135; 6. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7; M.B.N, „Svečana akademija u slavu Tirša”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6; 7. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
8. M.Č. „Nova Sokolska četa u Tavankutu IV”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
9. M. Čičovački, „Rad naših sokolskih četa”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4; M.Č.„Rad prosvetnog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 1 januara 1935, br.1, str. 5;
10. M.B.N, „ Svečanost sađenja Slovenske lipe u Subotici ”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 5 aprila 1935, br. 15, str. 3, 4;
11. „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3; „Proglas Sletskog odbora”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 8 maja 1936. br. 19, str. 1;
12. „Otvaranje izložbi”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 4;
13.„Srdačan doček ruskih Sokola i Sokolica”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 10 jula 1936,br. 27 i 28, str. 4;