- Za procenu toga koliko se i kako SAUN bavi regrutovanjem i umrežavanjem ljudi, koji su spremni da rade na štetu zemalja u kojima su rođeni i u njima napravili karijere, potrebna je pažljiva i duga analiza većeg broja ljudi. Dajem svoj doprinos posvećujući se karakterističnom primeru Aleksandra Lihotalja i Mihaila Gorbačova.
- Jedan od glavnih ciljeva SAUN je promocija NATO kao značajnog aktera koji garantuje globalnu i ljudsku sigurnost
- U SAUN ima svega i svačega: mnogih veselih dokonih naučnih penzionera, određenog broja ljudi koji se kroz nauku u najboljem slučaju teturaju, grabljivaca svakojakih fondova i mnogih pobornika hedonističkog načina života. Cenim da se SAUN uglavnom sastoji od ljudi spremnih da služe bilo kom cilju koji se pred njih postavi od strane njenih javnih, ili prikrivenih osnivača.
- Prvi i glavni zadatak Rimskog kluba je „naučno“ opravdanje genocida koji su „gospodari novca“ planirali čovečanstvu. Planovi za ovaj genocid se delom već provode.
- Da li su domaći učesnici ove konferencije većinom samo “korisni idioti“, ili je ta većina ono što u Rusiji zovu Soroševi prasići (“sorosяta– porosяta”)[1], ili nešto treće?
- Nešković – zao duh srpske nauke
Koliko su domaćini dali, da bi se pokazali i bili na visini zadatka, nije poznato (ali sugurno ta suma novca nije mala, meri se milionima dinara). Zato je i moralna podrška bila na najvišem nivou. Pompe i okolonaučnih aktivnosti, s kulturnim pretenzijama, nije nedostajalo. Dobrodošlica sa ćaskanjem je bila priređena u Etnografskom muzeju 11. novembra uveče, dok je svečani gala prijem bio organizovan u Narodnom muzeju sledeće večeri.
Na otvaranje konferencije je, očevidno mnogo se ne dvoumeći, stigao i predsednik Vlade Srbije, Ana Brnabić, koja je uzela reč i rekla da su promene koje se dešavaju brze i sveobuhvatne i da Srbija na njih adekvatno odgovara.
Pomenula je i da su u mandatu njene vlade započete obrazovne reforme, kako bi se mladi ljudi pripremili za poslove 21. veka. Da to potkrepi navela je da je u 500 škola uveden brzi internet, a da je već određen i budžet za novih 500 škola u 2020. godini. Ova sredstva bi trebalo da obezbede da sve srpske škole: “budu potpuno digitalizovane do 2021. godine”, dodavši da trenutno postoji 10.000 digitalnih učionica koje koristi oko 200.000 đaka širom Srbije. Ima se, može se “na kredit do zvezda», a da li je baš to što nam treba, pita li se iko?
Iz šupljeg u prazno
Šta o brzoj i nepromišljenoj digitalizaciji školstva misle pametniji i mnogo obrazovaniji od Ane Brnabić, videćemo malo kasnije.
Kulturni ministar (V. Vukosavljević) je, ne želeći da zaostane za prosvetnim kolegom, poslao svog slatkorečivog državnog sekretara Aleksandra Gajovića koji se učesnicima konferencije obratio na prijemu u Atrijumu Narodnog muzeja, između ostalog, sledećim «mudrim» poukama:
„Svet u kome živimo predstavlja kompleksan matriks. Razvoj društva umnogome zavisi od tehnologije koja nam svakodnevno donosi nove darove i obrazovanja koje je često uslov za inovacije. Zato ova dva polja moraju da pruže ruke jedno drugome i u zajedništvu pokrenu globalno društvo napred ka budućnosti“. Istakao je da je u ovom dobu: “informacija najkonvertibilnija valuta, a da je informacija koja se predaje studentima i đacima najbolja investicija” i da je sada, kada je potreban samo “jedan klik” da saznamo sve što nas zanima u realnom i virtuelnom svetu znanja i zabluda, “posebno je značajno pitanje koje pokreće ovaj skup: kako obrazovanje može da prati nagli tehnološki razvoj.” Gajović , kome je svaka izrečena bila za Dnevnik RTS u 19:30, ne propusti da izrazi: “svoj ponos što je sektor za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja dao doprinos novim trendovima u obrazovanju u polju medijske pismenosti” i da visokomudreno zaključi:„Novi zahtevi, stavljeni pred svet koji je zagazio u Četvrtu industrijsku revoluciju, otvaraju prostor za nova razmišljanja, diskusije i iznošenja svežih stavova. Ova konferencija koja je u toku pravo je mesto gde se sva delikatna pitanja budućeg obrazovanja mogu postaviti i rešavati“. Učesnicima konferencije, posle ovoga, nije ništa drugo preostalo nego da nastave putem koji im je Gajović zacrtao.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Sva predavanja sa Konferencije
Link :
https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall
Zaključci Konferencije
Link:
https://www.youtube.com/watch?v=TxkM8OVKwiU
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
O organizatorima i njihovoj želji da se istaknu trebalo bi reći još i ovo. Srdačno gostoprimstvo je lepa osobina, ali svako gostoprimstvo treba da bude primereno prilici i gostima koji se dočekuju. Ako je gostoprimstvo preterano i neprimereno, pametne goste i nepristrasne posmatrače to može da navede na misao o niskom kulturnom nivou lokalaca. Ako je ovu konferenciju, iko od funkcionera države Srbije osim predsednika SANU, ili rektora UB, trebalo da pozdravlja na otvaranju, onda njegov rang nije trebalo da bude viši od ranga pomoćnika ministra.
Primer za ugled je mogla da služi “Druga međunarodna konferencija o budućem obrazovanju” koja je održana u Rimu krajem 2017. godine. Na ceremoniji svečanog otvaranja od italijanskih domaćina su se učesnicima konferencije obratili samo: Luka Pjetromaći (LucaPietromachi), rektor, i Frančesko Matei (FrancescoMattei), profesor filozofije obrazovanja, oba s “Univerziteta Roma Tre” (RomaTreUniversity, Italy). Usput budi rečeno, “Univerzitet Roma Tre”, je daleko od najpoznatijeg rimskog univerziteta: “Sapienza – Università di Roma”. “Sapienca” i “Roma Tre” su, po mojoj skromnoj proceni, otprilike kao kod nas UB i Megatrend (nadam se da će mi megatrendovci oprostiti ovo poređenje jer imaju tri godine dužu tradiciju od “treromanovaca”).
Burleska o “budućem obrazovanju”
Italijani su SAUN-ovce pravilno, kao belosvetske “slučajne akademike” i iste takve “slučajne akademičke” procenili. Iako su im tada u goste došli i na konferenciji učestvovali bivši predsednik Rumunije i dva bivša rumunska ministra prosvete i nauke (i sva trojica, gle čuda, članovi SAUNe).
Rimski klub: Glavni cilj kako smanjiti broj stanovnika na zemlji
Pre nego što se upoznamo s domaćim i stranim predavačima na ovoj burlesci o “budućem obrazovanju” predlažem da prvo, vrlo kratko, kažemo ponešto o SAUN, SUK i Rimskom klubu (RK) i članovima ovih organizacija. [2]
Prva, čiji je moto: “Vođstvo u mislima koje vode akciji” je ustanovljena 1960. godine a druga tek 2013. godine, od strane SAUNe i, kako pišu na sajtu, “u saradnji s eminentnim međunarodnim institucijama”, koje su zajedno potpisale povelju o osnivanju. [3]
Zemlje u kojima su te institucije registrovane su: Ukrajina, Španija, Švajcarska, Rumunija, Hrvatska, Egipat i SAD.
Uputno je pogledati ovaj link i upoznati se sa svim tu pobrojanim “eminentnim međunarodnim institucijama” s kojima, po mom skromnom mišljenju, nijedan lojalan i častan građanin Srbije ne bi trebalo da
ima posla. Naročito ako ima bilo kakve ambicije da se bilo kada pojavi na nekoj drušveno odgovornoj funkciji. Naravno, ova moja preporuka podrazumeva da bi Srbija trebalo da ostane nezavisna i slobodna zemlja i nikada članica NATO.
Internacionalni zeleni krst M. Gorbačova
Da bih podstakao na razmišljanje i potkrepio neke svoje tvrdnje, pozabaviću se samo jednom, ali zato interesantnom, među tim “institucijama”, koja je registrovana u Švajcarskoj i čije je ime: “Internacionalni zeleni krst” (Green Cross International – IZK). O IZK pišu sledeće:
“IZK je međunarodna nevladina organizacija koju je 1993. godine osnovao bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sa sedištem u Ženevi i predstavništvima u oko 30 zemalja. Misija IZK-a je da odgovori na kombinovane izazove sigurnosti, siromaštva i degradacije životne sredine kako bi se osigurala održiva i sigurna budućnost. IZK ima poseban konsultativni status pri UNESKU (United Nations Economic and Social Council).”
Još je interesantnije upoznati člana SAUNe i RK– dugogodišnjeg čelnika IZK– Aleksandra Lihotalja. Bio je Lihotalj i mladi komunista, osamdesetih godina prošlog veka, na važnoj poziciji šefa “Odeljenja za evropsku bezbednost” pri Međunarodnom odeljenju Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Evo šta o njemu piše na sajtu Rimskog kluba. [4]
Vašoj pažnji nudim i sliku s jedne od mnogih nedavnih konferencija, koje po svetu organizuje SAUNa, na kojoj je svoju prezentaciju dao ovaj primerak ljudskog roda. Bilo je to u proleće 2015. godine u Dubrovniku.
Predavanje, posvećenu Mihailu Gorbačovu, je bilo ovako najavljeno: “Specijalno predavanje Aleksandra Lihotalja o jednom od najistaknutijih vođa 20. veka (u vreme dok je Gorbačov bio predsednik SSSR-a Lihotalj je bio zamenik portparola Gorbačova i od tada mu ostaje savetnik).” Pomenuti Lihotalj, je gotovo nezamenljiv učesnik većine konferencija koje SAUNa organizuje. Pogotovo u zemljama bivšeg SSSR-a, oko kojih se SAUN vrti, poslednjih godina, kao mačak oko slanine.
Za procenu toga koliko se i kako SAUN bavi regrutovanjem i umrežavanjem ljudi, koji su spremni da rade na štetu zemalja u kojima su rođeni i u njima napravili karijere, potrebna je pažljiva i duga analiza većeg broja ljudi. Daću svoj doprinos posvećujući se karakterističnom primeru Aleksandra Lihotalja i Mihaila Gorbačova.
Aleksandra Lihotalja uvažavaju, podržavaju i “ljuljaju” na Zapadu, a nobelovca Gorbačova u nebesa dižu, kao: on je dao ruskim ljudima slobodu i “glasnost”. Najviše su Gorbačovom ushićeni u SAD jer im je, pored nebrojeno strategijskih grešaka koje su im omogućile da se oslobode i da sa scene uklone nesavladivog konkurenta, ustupio, primera radi, u akvatoriji Beringovog mora teritoriju SSSR-a veličine Srbije čije je bogatstvo teško procenjivo (govore da su tamo rezerve nafte kao u Kuvajtu: https://www.youtube.com/watch?v=rdzEYwaBPkw).
Kako na Gorbačova gledaju danas u Rusiji, verovatno najbolje odražava dijalog ruskog pisca Vladimira Sergejeviča Bušina i engleskog producenta Beatrise Vud (BeatrixWood), iz 1998. godine, koji je objavljen u Bušinovoj knjizi Čast i beščašće nacije (strana 205, Эksmo, Algoritm, 2003 g.) [5]:
Vladimir Bušin, ugledni ruski pisac
Bušin kaže: “Pominjete Gorbačova”, prekinula me je Beatrisa iskorištavajući moju pauzu. – Ja ne razumem. Kako se vi odnosite prema njemu? Kod nas u Engleskoj, u Finskoj i širom sveta, tako se dive njemu. Dao vam je slobodu, “glasnost”. Ruski prijatelji su mi rekli da se sada i Kafka objavljuje“…
Uopšte nisam želeo da izbegavam temu i bio sam kratak:
– Sigurno mu se najviše dive u SAD. Naravno da će da mu se dive! To je takav izdajnik, kakvog beli svet nije ugledao u svoj svojoj istoriji: izdao je silama zla ne samo svoju partiju, socijalizam, državu, saveznike – izdao je civilizaciju, epohu, veru čitavog ljudskog roda u pravednost. Ne postoji druga osoba na Zemlji koju bi naši ljudi tako prezirali i mrzeli, kao njega. A Kafku su i na Zapadu priznali tek deset godina posle njegove smrti. A kod nas ga objavljuju ima tome već 35 godina …” (razgovor je vođen na samom početku 1998. godine, što znači da je Kafka u SSSR bio izdat, objavljivan već 1963. godine, a Gorbačov je na čelo partije i države došao 1985. godine; primedba F.R.Vukajlovića.)
Gorbačov i Lihotalj: Tandem na usluzi globalista
Ne moram mnogo da pogađam o tome kakvo mišljenje je imao Vladimir Sergejevič Bušin o novom podaniku Švajcarske – “zelenom” svetskom akademiku i “rimskom klubašu”, Aleksandru Lihotalju.
Sigurno, to mišljenje nije bolje od mog mišljenja o njegovim jadnim kopijama iz ovdašnje Srpske podružnica Rimskog kluba. Takođe, ne bi trebalo da vam objašnjavam da je u današnjem svetu moguće da jedne te iste ljude negde smatraju herojima, a negde izdajnicima i zločincima. Ni tu dileme ne bi trebalo da bude čije je mišljenje o pojednicima i pokretima relevantnije. Istina je samo jedna. I sve dok postoje države i nacije, kvalifikovan sud o delima pojedinih istaknutih rukovodilaca i javnih ličnosti donosi vreme i narod te odgovarajuće države, odnosno nacije.
O papazjaniji u SAUN
Ukratko o SAUN i o RK i njihovim članovima. Pođimo redom. Što se tiče SAUN, teško je nešto određenije govoriti o tako heterogenoj organizaciji koja ima u svetu oko 700 članova sa svih kontinenata. Njenu povelju o osnivanju su šezdesetih godina prošlog veka podržala neka velikana imena nauke i umetnosti. I među sadašnjim članovima se nalaze poznata imena iz sveta politike, umetnosti, nauke, kulture i sporta.
Stvar dodatno komplikuje to što su se vremena od osnivanja šezdesetih godina prošlog veka veoma promenila i zato suditi o SAUN moramo po delima, kako to u Rusiji lepo kažu: dela govore glasnije od reči – kad dela govore reči su suvišne (“dela govorяt gromče slov”).
Polazeći od potrebe da se glavno kaže u što sažetijoj formi, ja ću svoju pažnju usmeriti na članove SAUN, naročito na one iz Srbije koje poznajem i one iz našeg okruženja. Pokušaću da potražim, ako to postoji, neko razumno pravilo po kome se ljudi primaju/pozivaju/nude da budu članovi. O delima ću suditi i zaključke izvoditi na osnovu desetak konferencija, ili specijalizovanih kurseva za obuku koje sam, ponesen ljubopitljivošću, pregledao. Pritom sam najviše pažnje posvetio konferencijama o budućem obrazovanju (četiri do sada).
Broj članova SAUNe iz Beograda je 10, od kojih su po modelu («ceo rod u SAUN brod» ) nepotizma – tri člana porodice Nebojše Neškovića generalnog sekretara SAUN.
Osnovno je da je u SAUN imenovana (primljena) lokalna nacionalna pešadija uglavnom bez značajnijeg naučnog imena i dela.
Broj članova iz Zagreba, Sarajeva, Ljubljane, Skoplja i Podgorice je respektivno (po redosledu gradova): 24, 6, 5, 8 i 5. Članova nacionalnih akademija ima u SAUN vrlo malo: iz Zagreba 1, iz Skoplja 3 i iz Podgorice 2. Zato su tu dva bivša predsednika Hrvatske: Stjepan Mesić i Ivo Josipović i doskorašnji predsednik Socijaldemokratske partije Davor Bernardić (podneo ostavku). U SAUN je i bivši predsednik Severne Makedonije Đorđe Ivanov i bivši predsednik Vlade BiH Zlatko Lagumdžija. Samo veoma stari ljudi iz nacionalnih akademija pristaju da se u SAUNu učlane. Izuzetak je bila Isidora Žebeljan (nedavno preminula).
Predlažem da još pogledamo koliko je članova u SAUN iz nekih poznatih univerzitetskih centara Velike Britanije (VB) i SAD. U V. Britaniji sam pogledao univerzitetske gradove: Oksford, Kembridž, Mančester, Edinburg i London. Broj članova SAUNe u njima je respektivno: 2, 2, 0, 0 i 10, znači beznačajan broj.
Najinteresantniji član sa spiska u Londonu je mladić po imenu Reza Alijev (Reza Aliyev). Reza je finansijski savetnik, privatni bankar u Andori i još koješta. Svima preporučujem da pogledaju šta je sve ovaj Azerbejdžanac postigao do svoje tridesete godine. [6]
Ako kojim slučajem on nije bliski rođak predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva (Ilham Aliyev), onda je stvarno čudo od deteta, a ako jeste, kladio bih se da će on biti treći demokratski izabrani Alijev, uzastopno, na čelu Azerbejdžana. Prvi je bio Hajdar Alijev, nekadašnji šef KGB Azerbejdžanske Republike SSSR-a i nekadašnji član politbiroa KPSS, čiji spomenik je otkriven u Beogradu 2011. godine u prisustvu predsednika Borisa Tadića.
Lako je videti da je društvo u SAUNi šaroliko u svakom pogledu. U Podgorici se na spisku članova vodi bivši ukrajinski amabasador Oksana Slijusarenko, koja je bila učesnik poslednje beogradske konferencije o budućem obrazovanju. Nije teško uočiti da određene aktivnosti SAUN podržavaju, sponzorišu i u njima učestvuju predstavnici NATO-a.
Galimatijas članova SAUN
Po tome je veoma karakteristična konferencija održana u Zagrebu u maju 2013. godine pod naslovom: “Akcije radi povećanja globalne sigurnosti” (ActionstoEnhanceGlobalSecurity) na kojoj je jedina osoba iz Srbije bio gensek SAUNe Nebojša Nešković i gde je 10 od 38 učesnika bilo iz SAUNe. Pade na pamet: šta bi dala “mučena” Jelena Milić da je mogla samo da proviri na ovu konferenciju tako “mudrih i učenih” glava?
Nešković je tada nesumnjivo aktivno razmenjivao mišljenja i iskustva sa Stjepanom Mesićem, Ivom Josipovićem i, “kurajberom”[7] jugoslovenske i hrvatske diplomatije, Budimirom Lončarom (95 godina) s kojim je već sedeo i ćaskao na slične teme godinu dana ranije u Dubrovniku. Možda je čak dogovarao da produži i produbi plodnu razmenu mišljenja sa svojim potčinjenim “akademicima” Stjepanom i Ivom na konferenciji u Bakuu kroz dve godine? Sva trojica su bila na spisku učesnika “Međunardne konferencije o okosnici nove paradigme ljuskog razvoja” (International Conference on Framework for a NewParadigm of Human Development April 30, 2015, in Baku, Azerbaijan).
Ako im je još obećao da će imati čast da tamo sretnu i suprugu genseka N. Neškovića, takođe “akademičku” SAUNe Vesnu Vučinić Nešković, koja je u to vreme predsedavala “Svetskim savetom antropoloških asocijacija” i bila predviđena da u Baku sa svojim suprugom doputuje i uzme učešće u radu konferencije, toliko važne za budućnost čovečanstva, onda Stipe i Ivica stvarno nisu smeli da takvu priliku propuste.
Koliko li tek vrede koautorske reči Geri Džejkobsa, koji se te 2013. godine tek borio da postane glavni u SAUNi:
“NATO je po mnogo čemu jedinstvena struktura. Jedan od tri stuba NATO-a je “Nauka za mir i sigurnost”. Naučna istraživanja su jedan od najvažnijih generatora našeg globalnog i brzo menjajućeg sveta. Svet više nije bipolarna konfrontacija, već naš zajednički globalni dom. NATO bi trebalo i može ispuniti ulogu značajnog aktera koji garantuje globalnu i ljudsku sigurnost“. [8]
Starine Ivo Šlaus (88), Geri Džejkobs (73) i Lord Braun (67) od Lejditona (Des Browne) pokazali su se kao loši prognozeri. Vladimir Putin i Si Đinping su ih demantovali već posle nekoliko godina: ali pokazalo se “globalni dom” nije samo njihov. Još neko se tu pita! Čak se, odnedavno, i predsednik Turske Republike – Redžep Tajip Erdogan – počeo ‘kurobecati’. To, naravno, ne smeta ‘čiča’ Ivi Šlausu i ‘deda’ Geriji Jakobsu da nam i dalje nude svoje poglede na budućnost s NATO-om, naročito u obrazovanju.
A , koliko je NATO valjan garant globalne i ljudske sigurnosti dobro znaju: Srbi, Iračani, Avganistanci, Libijci, Sirijci, Iranci …
Džejkobs je jedan od najuticajnijih članova SAUN
Pitam se: da li svi oni koji danas u Srbiji rade na projektima u okviru NATO programa: “Nauka za mir i bezbednost”, u stvari rade na osnaživanju ove Srbima tako “naklonjene” organizacije? Znam da takvih ima u SANU, i ne samo jedan. Da se nisu prerano zaleteli, “ko’ ždrebad pred rudu”?
Moglo bi se još mnogo pričati i razglabati o članovima SAUNe. Ima tu svega i svačega: mnogih veselih dokonih naučnih penzionera, određenog broja ljudi koji se kroz nauku u najboljem slučaju teturaju, grabljivaca svakojakih fondova i mnogih pobornika hedonističkog načina života.
Cenim da se SAUN uglavnom sastoji od ljudi spremnih da služe bilo kom cilju koji se pred njih postavi od strane njenih javnih, ili prikrivenih osnivača.
Na prevaru, laskanjem, a verujem i korupcijom, čelnici SAUNe navlače u članstvo i određen broj priznatih i poznatih ljudi iz sveta nauke, kulture, umetnosti i sporta da bi im ovi služili kao mamac za nove naivne i kao argument, kojim će u SAUNu primljena lokalna nacionalna pešadija nikakvog naučnog imena i dela, prilikom grabljenja visokih položaja u svojim državama “argumentovano” dokazivati da ni ona nije “mačiji kašalj”. Tako glavni igrači regrutuju, organizuju i premrežavaju svet svojim mrežama, koje će im svesrdno pomagati da ostvare svoje glavne ciljeve kad za to dođe vreme i kad daju komandu.
Mračni ciljevi Rimskog kluba traju od osnivanja 1968.
Katasonov: Misija Rimskog kluba je opravdavanje genocida
Ostalo nam je da se upoznamo s još jednom organizacijom koja je stara kao i SAUN i koja igra značajnu ulogu u svim akcijama koje preduzimaju SAUN i SUK. To je Rimski klub.
Ako bi se, kako se to danas obično radi, uputili na Internet na sajt Rimskog kluba (https://www.clubofrome.org/about– us/) našli bi sledeće reči samohvale:
“Rimski klub je organizacija pojedinaca koji imaju zajedničku brigu za budućnost čovečanstva i teže da naprave razliku.Naši članovi su ugledni naučnici, ekonomisti, poslovni ljudi i poslovne žene, državni službenici visokog ranga i bivši šefovi država iz celog sveta. Njihove napore podržavaju Sekretarijat iz Vintertura u Švajcarskoj (Winterthur), Evropski istraživački centar registrovan u Konstanci, Nemačka (Constance, Germany) i nacionalna udruženja u više od 30 zemalja.
Rimski klub provodi istraživanja i domaćin je debata, konferencija, predavanja, sastanaka i događaja na visokom nivou. Klub takođe objavljuje ograničeni broj recenziranih Izveštaja Rimskog kluba, od kojih je najpoznatiji ‘Granice rasta’.
Misija Rimskog kluba je da promoviše razumevanje globalnih izazova s kojima se suočava čovečanstvo i da predloži rešenja naučnom analizom, komunikacijom i propagiranjem. Prepoznajući međusobnu povezanost današnjih globalnih izazova, naša je jasno vidljiva perspektiva holistička, sistemska i dugoročna.”
Možda bi ovim svetskim “klubašima” verovao na reč da septembra 2018. godine ne pročitah tekst koji je, povodom pedesetogodišnjeg jubileja Rimskog kluba , napisao poznati ruski ekonomista Valentin Jurjevič Katasonov . Katasonov je svoj tekst naslovio: “Globalni genocid u ‘naučnom’ pakovanju. K jubileju Rimskog kluba“. Za ovu priliku sam odabrao i preveo neke od najvažnijih misli u vezi s temom koju obrađujem.
(Videti ovaj sjajni tekst na linku: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%b3%d0%bb%d0%be%d0%b1%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%b3%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%86%d0%b8%d0%b4-%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d1%83%d1%87%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%bf%d0%b0%d0%ba%d0%be/).
Iz ovog prevoda ovde citiramo dve rečenice:
a )“Najnovije liste sadašnjih i počasnih članova uključuju takve osobe kao što su visoki funkcioner UN Moris Strong, bivši generalni sekretar KPSS Mihail Gorbačov, bivši američki potpredsednik Al Gor, vlasnik CNN-a Ted Tarner, bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, bivši sekretar UN-a Kofi Anan (preminuo 2018. godine, primedba F.R.V.), bivši Američki predsednik Bil Klinton, milijarder i osnivač Majkrosofta Bil Gejts, finansijer i špekulant Džordž Soros, bivši britanski premijer Toni Bler, sivi kardinal američke spoljne politike Henri Kisindžer,…”
b ) “Dakle, prvi i glavni zadatak Rimskog kluba je „naučno“ opravdanje genocida koji su „gospodari novca“ planirali čovečanstvu. Planovi za ovaj genocid se delom već provode.”
S ispostavom ove organizacije u Srbiji se udružuju i prave “svetsku” konferenciju SANU i BU o problemima obrazovanja! Jesu li Bili, Toni, Džordž, Havier … baš ti ljudi čije savete za budućnost srpska sadašnja i buduća pokoljenja treba slušaju?
Da li su domaći učesnici većinom samo “korisni idioti”, ili je ta većina ono što u Rusiji zovu Soroševi prasići (“sorosяta– porosяta”) [9], ili nešto treće?
Da li je Nebojša (Blagojev) Nešković “đavolu dušu prodao” kad je osnivajući SPRK zaslužio da ga u Rimskom klubu drže na najnižu stepenicu ove organizacije. (“ ex officio member”)? [10]
Da li će on ikad dostići svog montenegrinskog uzora-akademika CANU Momira Đurovića (78), koji je ‘associate member’ (član koji čeka da postane punopravan)?
Dr Filip Rake Vukajlović
naučni savetnik Instituta „Vinča“ ( u penziji)
Izvor: Između sna i jave
Napomene:
[1] “Soroševski prasići”.
[2] Sve o globalnim” nevladinim organizacijama SAUN i SUK se može naći na linkovima:http://worldacademy.org/ i http://www.worldacademy.org/program– page/world– university– consortium.
[3] Imena ovih osnivača mogu se naći na linku: http://wunicon.org/about-us/charter-members.html
[4] (https://www.clubofrome.org/member/alexander-likhotal.) : “Profesor Aleksandar Lihotalj (Likhotal) je predsednik IZK-a od 1996. godine, gde aktivno učestvuje u unapređivanju programa održivog razvoja. Nakon akademske karijere profesora političkih nauka i međunarodnih odnosa, služio je kao Evropski bezbednosni analitičar za vođstvo Sovjetskog Saveza.1991. godine postavljen je za zamenika portparola i savetnika predsednika SSSR– a Mihaila Gorbačova.Posle ostavke predsednika Gorbačova, Aleksandar je bio njegov savetnik i portparol u Fondaciji Gorbačov. Takođe je član Nadzornog odbora Biblioteke Alekandrina, Svetske akademije umetnosti i nauke, savetnik u Svetskom savetu za budućnost i služi kao savetnik Madridskog kluba…”
[5] U toku rada na ovom tekstu, na moju iskrenu žalost, rodoljub Rusije, pisac, publicist, kritičar i veteran Drugog svetskog rata Vladimir Sergejevič Bušin je preminuo 25. 12 . 2019. godine u 96. godini života. «Pustь zemlя budet emu puhom» (‘neka mu je laka crna zemlja’).
[6] (https://imastrategy.com/bios/604– 2/).
[7] “Kurajber” (14. koleno) je sin “sajkatave” (15. koleno) i otac “ožmikure” (13 koleno).
[8] Rad je izložen na: “IX Annual NATO Conference on WMD Arms Control, Disarmament and Non-Proliferation”, Split, Croatia, May 6–7, 2013, apotpisalisuga: Des Browne, Garry Jacobs and Ivo Šlaus.
[9] “Soroševski prasići”.
[10] Na sajtu RK (https://www.clubofrome.org/member/nebojsa– neskovic/) stoji: “Prof.Nebojša Nešković je teorijski fizičar koji se takođe bavio i akceleratorskim tehnologijama. Trenutno je rukovodilac projekta TESLA u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, Beograd, Srbija, koji obuhvata izgradnju i korišćenje velikog objekta za nauku i medicinu sa jonskim snopovima. Pored toga, poverenik je i generalni sekretar Svetske akademije za umetnost i nauku. K tome, on je predsednik srpskog podružnice Rimskog kluba.Bio je i još je direktor naučnog centra TESLA, asocijacije 15 naučnih i obrazovnih institucija iz jugoistočne i centralne Evrope, čiji je zajednički program fokusiran na nauku sa akceleratorima i akceleratorskim tehnologijama. Organizovao je niz međunarodnih naučnih skupova koji se odnose na nauku o materijalima, nanonauke, radijaciona istraživanja, biomedicinu, nuklearnu fiziku, fiziku elementarnih čestica,nuklearnu medicinu, itd. Autor je ili koautor brojnih naučnih publikacija.“
Koliko je ovde nebuloza i teških neistina napisano znaju svi pismeniji beogradski fizičari? Što “klubaši rimski” ne napisaše kad su posetili videli taj fantomski “Naučni centar TESLA” s “15 naučnih i obrazovnih institucija jugoistočne i centralne Evrope”? A da su to uradili, videli bi da se umesto nepostojećeg/izmišljenog naučnog centra tu nalazi grobno mesto nezavršenog ciklotrona, sada prozvano “FAMA”, i da Nešković i njegovi naslednici za pogon tog grobnog mesta traže skoro 500.000 evra godišnje. Koliko su stvarno izvukli novca za poslednju deceniju je državna tajna. Nikad nije proradio ni “Vinsi” ciklotron, bez koga ne može biti ni nuklearne fizike ni nuklearne medicine.
Zasto da proradi ,,Vinsi,,i ciklotron? Ovako kupujemo (citaj placa se vise) i zavisimo od prodavca? Mesetari trljaju ruke a Srbi su u jos vecem bedaku…..Eto to je cilj ,,sto gore to bolje,, Iz ove situacije ce nas izvuci drugosrbijanci ,, ala Nesko,, irazne NVO sa lepim lazljivim kontradiktornim recima o svetskoj nauci (citaj parapsihologiji).