Spas budžeta – smanjivanje penzija?

0
719

dru-penzioneriPrema statističkim podacima PIO fonda za samo tri meseca (period mart- jun) broj penzionera smanjen je za 6966, trenutno imamo 1.7 miliona penzionera u odnosu na 1,8 miliona radno aktivnih osiguranika koji uplaćuju doprinose. Vrlo nepovoljan odnos govori da na jednog penzionera dolazi 1,1 zaposleni. Na žalost, statistika u Srbiji često nije merodavna da odslika pravo stanje stvari, tako i u ovom slučaju. Mnogo često pominjana procena kaže da u Srbiji ima 700 hiljada radnika na crno. Kada bi država suzbila rad na crno, najmanje što može da se očekuje, broj zaposlenih bio bi 2,5 miliona i tada bi odnos penzionera i zaposlenih bio 1 prema 1,42. Ovakav odnos penzionera i radnika stvorio bi značajno veće prihode u: PIO fondu, Zdravstvenom fondu, Fondu za nezaposlenost, kao i prihode od poreza na zarade (deo pripada lokalnoj samoupravi, deo Republici).

KOLIKO BI DODATNIH PRIHODA BILO U BUDŽETU PREVOĐENJEM 700 HILJADA RADNKA SA RADA NA CRNO U LEGALAN RAD

Kada bi sve neprijavljene radnike preveli u legalan rad, i obračunali doprinose na bazi najniže neto osnovice od 20191 din., odnosno bruto osnovice od 27200 din. računica bi izgledala ovako: najmanji PIO doprinos po radniku mesečno iznosi 7072 din., za 700 hiljada radnika prihod u budžetu mesečno bio bi veći za 4.95 milijardi dinara ili 42.67 miliona evra, što na godišnjem nivou daje 512 miliona evra veće prihode u PIO fondu. Puniji bi bio i Zdravstveni fond za 202.87 miliona evra na godišnjem nivou, Fond za nezaposlene imao bi veće prihode za 29,54 mil.evra, po osnovu poreza na zarade budžet bi bio veci za 9,5 miliona evra. Ukupno na mesečnom nivou budžetski prihodi bili bi veći za 71,1 mil.evra, na godišnjem nivou za 853 miliona evra (sasvim dovoljna sredstva da pokriju “rupu” za isplatu penzija). Svi navedeni iznosi dobijeni su pod pretpostavkom da se novoprijavljenim radnicima isplate minimalne neto zarade.

Da Vas podsetimo:  Sve će rešiti SNS stručnjaci na pogon partijskog guranja

Kako je prosek isplaćenih neto zarada u Srbiji 44 hiljade, hajde da vidimo koliko bi to bilo dodatnih sredstava za budžet ako bi svih 700 hiljada prevedenih radnika primali prosečnu neto zaradu. Moramo naglasiti da po evidenciji Poreske uprave Srbije ima 400 hiljada zarada isplaćenih sa neto zaradom približno minimalnoj. Procene su da 200 hiljada radnika činjenično radi za nisku neto zaradu, drugih 200 hiljada razliku zarade dobijaju u kešu, neoporezovano. Ako bismo i tih 200 hiljada radnika dodali na prethodnih 700 hiljada, dobijamo 900 hiljada radnika sa prosečnom zaradom od 44 hilj.din. neto, što bi primenom istih stopa poreza i doprinosa u budžet donelo na mesečnom nivou veće prihode za 199 mil.evra, na godišnjem nivou 2,38 milijarde evra.

Prethodne računice navode i na razmišljanje da treba previsoke stope poreza i doprinosa na zarade sniziti, sasvim dovoljno prostora ima. Kako pune tri godine obrazlažem da treba opterećenje zarada smanjiti za trećinu, u ovom slučaju dodatni prihodi u budžetu ne bi bili 2,38 mlrd.ievra, već 1,59 milijarde evra – više nego dovoljno za spas penzijskog i zdravstvenog fonda. Da je u ovom trenutku sve prethodno napisano ne bude ostvareno potrudio se premijer g. Vučić predloženim i usvojenim stimulacijama za sve novoprimljene radnike, za njih će privrednici plaćati samo trećinu poreskih dažbina. Tako bismo za 700 hiljada novoprimljenih radnika po prosečnoj mesečnoj neto zaradi od 44 hiljade dinara umesto punih doprinosa i naplate od 1.85 milijarde evra naplatili trećinu u iznosu od 620 miliona evra – sasvim dovoljno, lako ostvarivo samo pod jednim uslovom: da se suzbije korupcija u Inspektoratu za rad i drugim inspekcijskim službama zaduženim za suzbijanje rada na crno.

POSTAVLJA SE PONOVO LOGIČNO PITANJE: ZAŠTO DRŽAVA NE NAPLATI OGROMNE POREZE I DOPRINOSE UTAJENE PO VIŠE OSNOVA?

Trenutno nema odgovora, ali i te kako ima ozbiljnih i neodgovornih najava za snižavanje penzija.

Da Vas podsetimo:  Lasta u niskom letu

Nedavno je održana tribina u organizaciji magazina Vreme pod nazivom ŠTA JE BOLNO U SRPSKIM REFORMAMA. Nikola Altiparmakov, jedan od učesnika i vodećih eksperata PIO problematike svojski se trudio da dokaže opravdanost neodložnog smanjenja plata i penzija. Prezentirajući podatke o penzijama navodi na pogrešan zaključak da se moraju smanjiti jer, kako kaže, udeo penzija u BDP-u iznosi 13.5 do 14 odsto, u zemljama u regionu je 10 odsto.

TAČNO g. Altiparmakov!

Zasto g. Altiparmakov ne kaže: Vlada mora da pojača aktivnosti na suzbijanju korupcije u državnim službama koje su zadužene za suzbijanje kriminalne sive ekonomije, a to ne rade, kako bi se 10 milijardi evra neregistrovanog prometa robe i usluga preveo u legalne tokove, značajno bi se povećao BDP, učešće penzija bi palo na 10% što nas ne bi razlikovalo od zemalja u regionu.

Altiparmakov dalje upozorava da država pozajmljuje 800 do 900 miliona evra kako bi isplatila penzije – u kriminalnoj sivoj ekonomiji utaje su preko tri milijarde evra, samo sa trećinom bolje naplate u budžetu bilo bi i previše sredstava što bi sačuvalo preniske penzije da ne budu jos niže.

U istom duhu Altiparmakov dalje komentariše, navodi kao primer penzije u Bugarskoj i Rumuniji, 150 i 170 evra, zaboravio je da su u Austriji prosečne penzije oko 900 evra…

Vrlo je zanimljivo kada naši eksperti pričaju o penzijama i ceni struje, tada našu cenu porede sa cenom struje u Nemačkoj, kada pričaju o penzijama onda nas porede sa Rumunijom i Bugarskom. Nejasno je zašto eksperti ne promene priču i počnu i založe se da nam se penzije približe penzijama u Nemačkoj, a cena struje da ostane kao u zemljama u regionu.

Potpuna neistina izrečena je za visinu penzija, previsoke su, a razlog je što su 2008. godine bila dva dodatna povećanja za 11 i 10 odsto, zbog tadašnjih izbora, po g. Altiparmakov. Ako bi od današnje prosečne penzije koja čini oko 55% visine prosečne zarade, umanjili NEOPRAVDANO povećanje iz 2008.g. dobijamo prosečnu penziju od 21 hiljade dinara, ili 44% od proseka republičke zarade

Da Vas podsetimo:  Ćutolozi o trošku građana

I na samom kraju svog izlaganja g. Altiparmakov daje frapantnu izjavu da se plate i penzije moraju smanjiti jer NEMA ALTERNATIVE!

I TE KAKO IMA ALTERNATIVE!

Rešenja su vrlo jednostavna:

1.Suzbijanje kriminalne sive ekonomije, do sada pokrivane od korumpiranih državnih službenika, na nivo manji od 10% (ostvarivo za samo godinu dana) pri čemu bi se ogroman deo utajenih tri milijarde evra slio u budžet.

2. Smanjenjem sive ekonomije i uvođenjem gotovine u legalne tokove, nestaje novac za korupciju, mnogi državni službenici gube „dodatne prihode“ i sami napuštaju službu zbog niskih plata.

3. Otpuštanje svih radnika sa platnog spiska države zatečenih u utaji poreza.

4. Provera rezultata poslovanja svih javnih preduzeća na svakih šest meseci, trenutna smena rukovodećeg tima ukoliko je rezultat lošiji od rezultata iz prethodnog perioda – uvesti bonuse za uspešne rukovodioce.

I čitav niz drugih mera…..

Na žalost, niko iz vlade ne želi da čuje i druga rešenja! Niko iz vlade ne želi da shvati da će rezultat donetih mera uvek biti katastrofalno loš zato što se uvek ponavljaju iste loše mere, rezultat uvek istih i pogrešnih koraka bice uvek isti – LOŠ.

A možda je NEČIJI interes da se sve više zadužujemo kako bismo na kraju za vraćanje dugova prodali SREBRNINU u bescenje.

Dragan Radović

Dragan Radović

Borba protiv sive ekonomije (1)

Borba protiv sive ekonomije (2)

Borba protiv sive ekonomije (3)

Borba protiv sive ekonomije (4)

Borba protiv sive ekonomije (5)

Borba protiv sive ekonomije (6)

Borba protiv sive ekonomije (7)

Borba protiv sive ekonomije (8)

Borba protiv sive ekonomije (9)

Borba protiv sive ekonomije (10)

Borba protiv sive ekonomije (11)

Borba protiv sive ekonomije (12)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime