Spasavanje rezerviste Dragutina iz Vukovara

0
370

Priča o porodici Hajdu je i ilustracija o stradanju porodica mešovitog nacionalnog sastava u građanskom ratu devedesetih kakvih je bilo mnogo i u Vukovaru i u državi koja se zvala SFRJ

Nedavno je Županijski sud u Osijeku zbog nedostatka dokaza nepravosnažno oslobodio optužbe Dragutina Hajdu (71) da je počinio krivično delo ratnog zločina protiv civila u Vukovaru u novembru 1991. godine. Ovu vest, što je iznimka od pravila, objavila je većina medija u regionu.

I sam sam bio veoma zainteresovan za ishod ovog postupka jer sam prvi i obavestio javnost o Dragutinovom hapšenju, koje se desilo 16. marta prošle godine na londonskom aerodromu Hitrou kada se sa suprugom vraćao iz Hrvatske preko Beograda i Londona za Kanadu. O Dragutinovom hapšenju obavestila me njegova snaha Sonja, koja je devedesetih prošlog veka, bežeći od rata u Sarajevu, takođe stigla u Kanadu.

Iz čestih kontakata sa Sonjom doznao sam da je Dragutin iz Vukovara, da je mađarske nacionalnosti, da mu je žena Miroslava srpske nacionalnosti, u ratu da je bio na srpskoj strani, da je sa porodicom, suprugom i dvojicom sinova, pre dvadesetak godina došao u Kanadu sa hrvatskim dokumentima, gde je u međuvremenu dobio i kanadsko državljanstvo. Sonja mi je poslala i evropski nalog za Dragutinovo hapšenje, iz kojeg sam doznao da ga Županijsko državno odvjetništvo u Osijeku tereti da je, kao pripadnik srpskih paravojnih jedinica, zajedno sa Stevanom Curnićem i jednim nepoznatim pripadnikom navedenih jedinica, u „Veleprometu” zlostavljao i usmrtio maloletnu civilnu osobu Sinišu Rajkovića (16), da ga je prijavila Ružica Erdelji rođena Barbarić, bivša supruga njegovog rođenog brata Stjepana i to samo nekoliko dana pre hapšenja kada je doznala da se vratio iz Kanade u Vukovar.

Pomagao sam Sonji u angažovanju advokata u Engleskoj i Hrvatskoj, u traganju za sudskim spisima i potencijalnim svedocima Sinišinog ubistva. Tako smo pribavili sudske spise iz kojih je bilo vidljivo da je za to delo pred Županijskim sudom u Vukovaru pre 21 godinu u prisustvu osuđen Stevan Curnić na 15 godina zatvora, i da niko u tom postupku nije ni spomenuo Dragutinovo ime. Potencijalni svedoci koji bi mogli opovrgnuti Ružičinu optužbu su u međuvremenu umrli, među kojima i Stevan Curnić.

Da Vas podsetimo:  Smilčić – selo plodne zemlje, vrednih ljudi i brojnih prezimena

Doznali smo i da se Ružica u poslednjih desetak godina eksponirala u hrvatskim medijima kao jedna od silovanih Hrvatica u Vukovaru u početku rata devedesetih, o čemu je često javno govorila.

Dragutin je veoma teško proživljavao ekstradicioni zatvor u Londonu, u kojem se i razboleo i pao u tešku depresiju, zbog čega je i zatražio da ga što pre izruče u Hrvatsku, što se i desilo 1. decembra 2020. godine, gde je bio u istražnom zatvoru sve do objavljivanja oslobađajuće presude. I porodica je veoma teško doživela njegovo hapšenje, jer su u sredini u kojoj su živeli etiketirani kao „porodica ratnog zločinca”.

Optužnica protiv Dragutina podignuta je 24. februara 2021. godine za isto delo za koje je i osumnjičen, a glavni pretres je započeo u maju.

Odbrana nije ni osporavala ubistvo Siniše, ali je osporavala bilo kakvo učešće Dragutinovo u njegovom ubistvu, pa je na tu okolnost predložila svedoke iz najbližeg Ružičinog okruženja radi utvrđivanje njene verodostojnosti.

Stjepan Hajdu, Dragutinov brat i Ružičin prvi suprug, za vreme rata, za razliku od brata, odabrao je hrvatsku stranu, sa mlađom kćeri 14. novembra 1991. otišao je u progonstvo za Zagreb, a starija kćer je sa Dragutinovom ženom i decom završila u Begeču u Republici Srbiji. Sa bratom se ponovo susreo 1997. po povratku u Vukovar i tad mu je brat ispričao da je bio na ulaznoj rampi u „Veleprometu” i da je nosio uniformu JNA. Ispričao je da je pre rata bio u braku sa Ružicom, ali sa njom više nema kontakte, dodavši da je ona „žena koja je sklona lažima i svađi” i da se ona i porodica njegovog brata nisu podnosili.

Biljana Božić, mlađa kći Ružice i Stjepana, svedočila je kako su Dragutin Hajdu i njegova supruga bili prosrpskih ideja, iako su se deklarisali kao Mađari, i nisu voleli njenu majku jer je Hrvatica. Istakla je kako su i nju šikanirali, potvrdivši da je i Dragutina videla u „Veleprometu” u uniformi i na srpskoj strani.

Da Vas podsetimo:  Na proveri 600 diploma zaposlenih u Gradskoj upravi

„Ne verujem mami kada kaže da je silovana u ratu niti išta što kaže. Ona je ostavila sestru i mene i tatu kada smo bile male. Nikada nije pitala za nas. Nije volela porodicu Hajdu, posebno Dragutina i njegovu ženu Miroslavu. Nisam u dobrim odnosima sa njom”, svedočila je njena starija kći Ljiljana Čalić.

„Ružica je bila moja supruga od 1984. do 2010. godine. Ona je jako osvetoljubiva. Kao što je mene optužila da sam bio četnik za vreme rata u Vukovaru, tako je i za Dragutina govorila da će mu se kad-tad osvetiti jer je nekada davno uzeo auto od njenog tadašnjeg supruga Stjepana”, svjedočio je Vladimir Erdelji, drugi bivši suprug svedokinje Ružice.

Dragutinov nećak, Željko Kovač, koji je bio „hrvatski branitelj” i odveden u „Velepromet”, a potom u srpski zatvor, u svom iskazu navodi da je, dok je stajao u koloni u „Veleprometu” pognute glave s rukama na leđima, video ujaka Dragutina u uniformi JNA i sa puškom, koji mu je mahanjem glave dao znak da je stanje loše. Dok je bio u hangaru u mraku neko mu je baterijskom lampom osvetlio lice pa onda svoje. Bio je to Dragutin. Ništa nisu govorili. Posle je odvojen sa još nekoliko ljudi i autobusom odvezen u Sremsku Mitrovicu.

Iako je Ružica tvrdila da je očevidac događaja, na rekonstrukciji se ispostavilo da prostorija koju je opisala kao mesto zločina i ne postoji. Takođe je tvrdila da je Siniša imao tetovažu što je demantovala njegova majka, kojoj Ružica, iako su bile zajedno u srpskom zatvoru, nikada nije spomenula da je Dragutin učestvovao u ubistvu njenog sina. Zbog svega rečenog sud je Ružičin iskaz ocenio neverodostojnim i neistinitim i Dragutina oslobodio optužbe.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili o Srbima iz Sredačke župe

Dragutin je oslobođen ne samo zbog toga što delo nije ni počinio, već i zbog toga što je iza njega čvrsto stajala porodica, koja je mogla da mu angažuje i veoma kvalitetne advokate, koji su uspeli da suđenje Dragutinu prebace na suđenje verodostojnosti „nevjerne” svedokinje Ružice.

Priča o porodici Hajdu je i ilustracija o stradanju porodica mešovitog nacionalnog sastava u građanskom ratu devedesetih kakvih je bilo mnogo i u Vukovaru i u državi koja se zvala SFR Jugoslavija.

Autor: Savo Štrbac

IZVOR: Zločini nad Srbima

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime