SPC ili „kome zvona zvone“

Jesen Patrijarha ili „Pukovniku nema ko da piše“

Ovaj naslov vezan je za romane nobelovca Markesa, ali može biti i asocijacija i na stanje u vrhu SPC i raznim interesima i borbe za vlast u SPC. Srpska pravoslavna crkva je od kraja drugog svetskog rata do danas prošla trnovit put od represije brozovog režima, unutrašnjih deoba i podela u srpskom narodu ,građanskih ratova devedsetih godina i polarizacije u vreme miloševićevog režima do stasavanja nove „demokratske vlasti“ 2000 godine koja je nastavila sa korozijom Srbije tamo gde je miloševićev režim stao.Nakon 2000 godine SPC je pod političkim uticajem preko jednog broja vladika pre svega Mitropolita Amfilohija Radovića u okviru vlasti dr Vojislava Koštunice i DSS od 2000-2008 godine koji je zakonom o restituciji povratio SPC značajnu imovinu i finansisku poziciju sveštenstva SPC. Koštuničina vlast imala je i jednu dimenziju „teokratske“ poltike delovanja dela sveštentva i članova Sinoda na odlučivanje u okviru državne politike.Koštunica na početku premijerskg mandata koji je imao 2004 godine bio pod „martovskim idama“ odnosno palјenju Kosova od strane Albanaca gde je sa vrhom SPC bio pasivan, da bi na kraju svog mandata 2008 godine imao međunarodno priznanje Kosova od strane SAD i većeg dela EU bez većeg reagovanja .SPC i vlada Srbije su tada bile dosta „blage“ i prema palјenju Kosova i kasnije prema međunarodnom priznanju Kosova. Tada te 2004 ili 2008 godine SPC je imala obavezu da podigne Srbiju i hriščanski svet na „noge“, ali je sledila autistična politiku vlade dr Koštunice ili samolјubne politike predsednika Borisa Tadića od 2004-2012 godine.

Vladike kao „komesari“ i „političari“

Tako smo svedoci da i predsednik Tadić, premijer Koštunica, ali dolazeći predsednik Nikolić i premijer i sada predsednik Vučić imaju uza sebe politizovane ili ostrašćene vladike koje više deluju kao „duhovnici“ ili „komesari“ političkih partija nego kao pravoslavni i svetosavki „Pastiri“. Rasokol u SPC pojačan je nakon smrti Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla u sukobu Sinoda i Vladike Artemija i dela monaštva na Kosovu i Metohiji koji je napustio manstire i Kosovski zavet .Umesto Vladike Artemija koji je volјom svojih bliskih sabesednika i učenika Ave Justina Popovića (Atansije Jeftić i Amfilohije Radović) na Kosovu i Metohiji uspostavlјa se neomondijallistička i ekumenstička struja koja je bila bliska prvo Borisu Tadiću, i naslednicima na tronu državne vlasti.Raščinjenje vladike Artemija u kome učestvuju njegovi „kamaradi“ tz „Justinijanci“ ali i oni bliski idejama Vladike Nikolaja Velimirovića stvoren vidni jaz i pukotine u SPC,SINODU .sveštenstvu ali i među pravoslavnim vernicima kako na Kosovu i Metohiji ,tako i u Srbiji i Republci Srpskoj.Pojedina javna obraćanja „inkvizitora“ vladike Artemija pre svega umirovlјenog vladike Atanasija ili Mitropolitia Amfilohija Radovića oko odnosa vlasti prema Kosovu i Metohiji na putu Srbije ka EU ispunjenog „trnjem i poniženjem „pokazao i duhovno i svetovno stanje u vrhu SPC.

„Feudalizacija“ SPC i borba za uticaj?

Borba za vlast u eparhijama ,lično bogaćenje vladika i sveštenika ,dodvravanje vlastima uticalo je na slablјenje SPC i društvu i gubitak inicijative u odnosu na političku vlast i državnu moć kada je u pitanju budućnost Kosova i Metohije, ali i pozicija SPC na Kosovu i Metohiji. Politikanstvo i lična borba za vlast u SPC i uticaj u društvu doveo je do vidne kompromitacije i konfrontacije pojedinih vladika ne samo oko „unutrašnjeg“ dijaloga o Kosovu,već i u stavu oko uloge Alojzija Stepinca u pogromu nad Srbima u NDH , ali i oko pitanja ekumenizma računajući i „kadriranje“ i projektovanje odnosa u vrhu SPC. .Stvorena je atmosfera u SINODU SPC za i protiv politike Aleksandra Vučića i vlasti oko Kosova i Metohije i taj „sindrom“ je bio i u vreme vlasti Miloševića od 1990 -2000 kada su bile „odane“ vladike politici Slobodana Miloševića i oni koji su ga „anatemisali“. Tačnije tada su Miloševića podržavali Mitropolit Amfilohije Radović, a „anetemisao“ ga je Atanasije Jevtić. Sada smo svedoci da jaku kritiku na račun Vučića ima i Amfilohije i Atanasije dok Predsendnika Srbije „očinski“ razume i bodri Patrijarh Irinej. Još teža situacija je što državni zvaničnici „udaraju“ po vladikama koje kritikuju vlasti oko Kosova ,a da Patrijarh ne „štiti“ svoje duhovno bratstvo već pušta da budu razvučeni kroz „tabloidno“ političko blato..Očigledno je na delu scenarijo borbe za budući presto u vrhu SPC i korišćenje „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu kao vid političke i javne borbe.Ova polarizacija unutar Sinoda SPC nije dobra ni za „raspeto“ i oteto Kosovo ,niti za ugled SPC koja je sve više pod jakim uticajem ekumenizma, mondijalizacije ali i korupcije i otuđenja od „malog čoveka“ i (ne)razumevanja realnog života ali i globalne politike.

Tomislav Kresović

vidovdan.org