Teorija zavere “balkanske braće”?
Milo Đukanović neće biti premijer već ostaje šef DPS i glavni kadrovik, dakle „siva eminencija“. Njegov naslednik je „mozak“ tajne službe Crne Gore Dušan Marković, izvođač radova u sferi bezbednosti i afera za Mila Đukanovića. Navodni pokušaj državnog udara od strane srpskih „ekstremista“, crnogorske opozicije i stranog faktora, odlaskom Đukanovića kao premijera pada u vodu. Tako je penzionisani general žandarmerije Bratislav Dikić poslužio kao svesni „mamac“ ili kao „žrtva“ ove političke „vežbe“ dva premijera i dve službe bezbednosti Srbije i Crne Gore. Tako premijer Srbije Aleksandar Vučić kaže: „Za neka od tih lica, koja su privedena, ali ne ona u Crnoj Gori, zna se da su radila sa ljudima za koje mogu da kažem da postoji element inostranosti. Došli smo do saznanja da su određena lica pratila kretanje zvaničnika Crne Gore, obaveštavala druge ljude o tome. Takođe, imali su upustva prema kojima je trebalo da postupe. Za sve ovo imamo dokaze, čak i pare, 125.000 evra, uniforme, kao i priznanja. Sve to je sada u posedu Srbije. Inače, neka lica koja su pratila Mila Đukanovića sada su na slobodi, a on je praćen najsavremenijim uređajima, i mi smo to rekli kolegama iz Crne Gore”. Pošto su bezbednosne strukture Srbije već ranije obavestile vlasti u Crnoj Gori, onda je bilo materijala da se sačini ovaj amaterski scenario. Po svim parametrima političke i bezbednosne analize, penzionisanog generala srpske žandarmerije Bratislava Dikića angažovao je državni vrh Crne Gore ili je bio “žrtva” dve policije da se njegovo prisustvo u Crnoj Gori tretira kao pokušaj terorističkog udara na Mila Đukanoivća i vladu Crne Gore koju bezbednosno kontroliše mandatar za sastav nove vlade Crne Gore Dušan Marković. Kao i u nekadašnjoj špijunskoj aferi “Pauk” pri kraju vlasti Slobodana Miloševića, njen kreator je bio ministar informacija SRJ Goran Matić i SDB Srbije čiji je bio cilj atentat na Slobodana Miloševića. Model “Pauka” razradio je Vladimir Beba Popović. Bezbednosna analiza može da pokaže da nije bilo realnih pokušaja političkog prevrata ili terorizma na vlasti Crne Gore koji su dolazili iz Srbije ili drugih država. Reč je o spinovanju ili političkom dogovoru dva premijera Srbije i Crne Gore, da bi se napravila dramatika, a da je bio interes i Zapada ali i političkih krugova u obe države da DPS Mila Đukanovića dobije vlast, a ne opozicija. Đukanović i Vučić su ipak u dobrim odnosima da bi međusobno pakovali zavere i atentate. Vlasti u Srbiji su imali informacije da Milo Đukanović neće biti kandidat za premijera Crne Gore, pa je ova akcija postala politički “providna” i bezbednosno ništavna.
Špijunaža po modelu “Tresla se gora…..”
Sa druge strane, delovanje stranih službi pre svega zapadnih je po “dubini” vlasti u Srbiji počev od vlade do ključnih struktura nacionalne bezbednosti i institucija posebnog značaja. Velika je mreža rezidenata stranih službi u Srbiji i oni se ne diraju. Studija slučaja otkrivanja agenata tajnih službi su u strukturama policije Srbije pre svega UKP postojanje tzv. ”crnogorskog lobija” koji je povezan hapšenjem, obradom ili poslovima sa poznatim hapšenim narko kartela poreklom iz Crne Gore, ali i onima koji su u strukturama bezbednosti. Tako premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u Srbiji ustanovljeno povećano dejstvo različitih obaveštajnih agencija i sa Zapada i sa Istoka. Premijer otkriva da je funkcioner MUP-a Veljko Popara uhvaćen sa dokumentima koje je trebalo da preda jednoj zapadnoj obaveštajnoj službi odnosno diplomatiji. Mediji otkrivaju da se radi o službeniku američke ambasade, odnosno CIA. Tako službe bezbednosti otkrivaju praćenju i operativnoj obradi Veljka Popare u oktobru ili početkom septembra Čedu Čolovića, koji je odavao tajne hrvatskim obaveštajcima. Popara je priveden i saslušan početkom oktobra. Međutim, nakon toga on je nastavio da radi u MUP-u i da redovno dolazi na posao po pisanju medija. Ako je to tako onda je to dosta neozbiljno i neprofesinalno. Popara navodno te prikupljene informacije prenosi u direktnom kontaktu sa operativcima CIA. Nakon višenedeljnog praćena je uhapšen. Državni i vladin vrh je u mreži špijunaže ozbiljnih država i vladini službenici su umešani u razne poslove sa stranim službama. Među njima su bivši ministri, guverneri, direktori javnih preduzeća i vladinih agencija. Jedno je jasno da u Crnoj Gori nije bilo pokušaja destabilizacije vlasti i čudno je da postoje izvesne sinhronizacije dve vlade i dva premijera iza kojih ne stoje organizovane grupe, već “spin“ akcija koju sada tužilaštvo treba da rešava. Ovo može da govori da je reč o međusobnom “dogovoru” među strukturama Crne Gore i Srbije, ”pranju ruku” ili onome što bi se moglo reći “teorija zavere” na Balkanski način.
Tomislav KRESOVIĆ
Vidovdan
