Spoljna politika Srbije: Ima li strategije kod Vučića?

Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzavanju integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, koje bi se odrekle prava veta kao nove članice Evropske unije, odbijen je u Briselu.

Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos vrlo jasno je odbacila predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame, koji su pozvali na ubrzanu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor, bez dobijanja prava veta, piše Nova.rs.

„Nisam sigurna da li Vučić i Rama znaju koliko moraju da postignu ako žele da budu deo Šengena ili zajedničkog tržišta i da je proces reformi težak za ekonomsku integraciju, kao i za članstvo u EU“, rekla je Marta Kos za Politiko povodom zajedničke inicijative Aleksandra Vučića i Edija Rame o novom modelu članstva u EU.

Takav vrlo direktan odgovor iz Brisela za Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, pokazatelj je da u Evropskloj komisiji gube strpljenje i nemaju nameru da nasedaju na populističke lidere sa Balkana.

„Ovo je bila zaista jasna poruka Marte Kos o tome na koji način neki politički lideri na Zapadnom Balkanu tretiraju sam proces evropskih integracija. Posebno nakon poslednjih nekoliko godina gde je postojala snažna motivacija Komisije da pogura da se spasu reforme u tim zemljama. Nekako mi se čini da je ovo jedan od pokazatelja da deo komisije gubi strpljenje“, naglašava Bojana Selaković za Nova.rs.

Ona podseća da država za ulazak u Šengen prostor, prvo mora da postane članica EU i da ispuni neophodne standarde, kao i da su tek posle nekoliko godina od dobijanja punopravnog članostva, neke članice dobile mogućnost da budu deo Šengena.

„Šengen je režim pravnog poverenja, podrazumeva visoku usklađenost pravosudnih sistema, bezbednosnih sistema, saradnju u oblastima migracija. Mi imamo situaciju u kojoj ova dva lidera misle da je to prečica umesto punopravnog članstva, a upravo u tim oblastima koje su ključne i za Šengen i za evropski ekonomski prostor i Srbija i Albanija trenutno imaju problem“, naglašava Selaković.

Sem spornih Mrdićevih zakona, za koje je iz Brisela jasno rečeno da su korak unazad na evropskom putu Srbije, različite strukture EU, od Evropskog parlamenta do same Komisije, upozoravale su mesecima na brojne slučajeve kršenja prava i sloboda, kao i sumnje na ozbiljnu sistemsku korupciju, što je sve protivno standardima Evropske unije.

Sa druge stane, ako je zemlja sposobna da dostigne standarde neophodne za ulazak u Šengen ili zajednički ekonomski prostor, onda se sasvim logično postavlja pitanje zašto ne bi išla ka punopravnom članstvu u EU, nego bi se odricala dela svojih prava i išla samo ka Šengenu.

Bojana Selaković za Nova.rs ističe da je inicijativa Vučića i Rame bila prvenstveno za unutrašnju upotrebu, da bi se i u Srbiji i u Albaniji građanima poslala poruka da njihovi lideri nude sada pragmatično rešenje, a i da bi se zadržao privid da su obe zemlje i dalje na tom evropskom putu.

Srpsku spoljnu politiku, kao i praktično sve ostalo, vodi jedan čovek: Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, piše Dojče vele.

Tome bi trebalo dodati i činjenicu da se i geopolitički događaji posmatraju iz vizure jednog čoveka, i da se na osnovu toga kroje dalji potezi Srbije na spoljnopolitičkom planu.

Kao ilustracija potpunog odsustva kolektivne analize može poslužiti i nedavno Vučićevo upozorenje saradnicima u Srbiji, tokom jedne inostrane posete, da ništa ne komentarišu iz domena spoljne politike dok se on ne vrati, jer mogu nešto pogrešno da izgovore i pokvare njegove spoljnopolitičke vizije.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić domete srpske spoljne politike ocenjuje kao fijasko.

„Aleksandar Vučić se i dalje drži politike četiri stolice spoljne politike, koje su se u međuvremenu prilično rasklimatale, posebno nakon rata u Ukrajini. Nema više mesta za četiri stolice, ali Vučić u svojoj megalomanskoj ambiciji misli da je veliki globalni igrač, što je na kraju dovelo do toga da Srbija nema nijednog pouzdanog saveznika ni na Istoku ni na Zapadu“, ističe Jakšić za DW.

On smatra i da Evropska unija pokazuje prevelik stepen tolerancije prema Aleksandru Vučiću, je rse ona „u Srbiji predstavlja kao centar zavere protiv Srbije, kao podrška obojenoj revoluciji, ili kao propali projekat“.

„Vučić se u tom odnosu vraća svojim radikalskim korenima, i objašnjenje je prosto, on nikada nije govorio o vrednostima liberalne demokratije na kojima počiva EU. To njega nikada nije interesovalo i to bi neko u Briselu trebalo da shvati“.

Da spoljna politika Srbije ne podrazumeva ni strategiju smatra direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, te za Dojče vele dodaje da to nije slučajno.

„Ako nemate strategiju to znači da se ne oslanjate na čvrste činjenice, koje govore da bi Evropska unija (EU) trebalo da bude osnovni stub spoljne politike. To onda ostavlja prostor Aleksandru Vučiću, koga srpska vlada u tom smislu uopšte ne ograničava, da šibicarenjem na spoljnom planu dobija samo ono što njemu lično ide u korist, i ljudima oko njega koji se enormno bogate. Spoljna politika se kreira prema korupciji i ličnom dobitku a ne zarad boljitka života građana Srbije“, ocenjuje Beširi.