Sporazum Srbije i NATO uništava Srpsku!

Nakon što je srpska vlada u septembru 2015. potpisala sporazum sa NATO «O logističkoj podršci» (a koji je početkom 2016. ratifikovala Skupština i potpisao predsednik T. Nikolić), srpski narod, razbijen na razne državne formacije na postjugoslovenskom prostoru, a pre svega u Republici Srpskoj, našao se u situaciji koja potencijalno je…

Na praktičnom nivou veoma su indikativni napori vehabija da pokupuju svu srpsku imovinu na čitavoj teritoriji Federacije BiH i na njima osnuju «šerijatske zajednice». Međutim, posebno treba obratiti pažnju da od 2011. godine, traju višestruki pokušaji, da se kupe kuće u blizini vile predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Treba istaći da se strateški, koordinacioni, logistički i finansijski centar za vehabijsku delatnost nalazi van granica BiH i to u Beču u džamiji Sahab. Za «bosanski pravac» odgovoran je hafiz Muhamed Porča koji se nalazi na čelu organizacije «Unija džemata». Porča je obrazovanje stekao u Saudijskoj Arabiji, a iz Austrije pruža ideološku, finansijsku i logističku podršku ekstremistima u BiH. Bečki centar održava veze sa sličnim centrima u Milanu i Minhenu. Porčina desna ruka je Nedžad Balkan (Abu Muhamed). On je takođe držao propovedi u džamiji Sahab, trenutno je odgovoran za «sandžački pravac».

Preko BiH širi se međunarodna džihadistička mreža – čiji je jedan od osnovnih zadataka vrbovanje i ubacivanje bojovnika na Bliski Istok kao i puzajuće jačanje na terenu – posebno u BiH, RS, Srbiji i Crnoj Gori. Sve prisutniji salafisti su najdirektnije reislamizovali oko 10 odsto Muslimana na Balkanu (to je oko 500 hiljada ljudi mahom Bošnjaka i Albanaca). Pravi šefovi vehabija dobro znaju da se moderni ratovi vode na mentalnom nivou pa je zato njihova «ciljna grupa» – oko 5 miliona muslimana hanefijaca na Balkanu. Ako se ostvari glavni cilj, ako dođe do promene svesti i ako hanefijski religiozni profil identiteta bude neprimereno promenjen u ekstremistički «sistem vrednosti» po uzoru na Saudisku Arabiju, onda će ove okupirane teritorije biti bespovratno izgubljene i za Srbe i za Rusiju. Vehabistička «ratna falanga» formirana je, hrani se i razvija. Republika Srpska je direktno ugrožena i izložena subverzivnim operacijama, prodoru diverzantsko-terorističkih grupa i njihovim napadima.

Opasnost se Republici Srpskoj prvi put u istoriji prikrada i sa druge strane. Vlada Srbije potpisala je sporazum sa Organizacijom NATO o logističkoj podršci. Bazu, osnovu, bez koje bi sporazum o logističkoj podršci bio nemoguć, predstavlja u stvari “Sporazum o unapređenju saradnje i statusu snaga u okviru Programa Partnerstvo za mir” – Sporazum PfP/SOFA (Status of Forces Agreement, SOFA), potpisan u januaru 2014. godine, ratifikovan u julu 2015. godine. Podvlačimo: upravo u periodu vladavine SNS Aleksandra Vučića Srbija je uvučena u tako bliske uzajamne odnose sa NATO paktom da je u principu nemoguće govoriti o neutralnosti zemlje pošto pomenuti sporazumi lišavaju zemlju suvereniteta i ne dozvoljavaju joj da dalje sama definiše doktrine i pravce spoljnopolitičkog razvoja (naravno, može na papiru i rečima ali ne i u praksi – alijansa neće dozvoliti). Tako je Srbija zafiksirana u zonu uticaja severoatlanske alijanse. Veoma skromni naziv «O logističkoj podršci» prikriva mogućnosti koje su date Severnoatlantskom paktu da koristi bilo koji objekat i infrastrukturu zemlje po sopstvenom nahođenju, i da se slobodno kreće uz puni imunitet svog personala. NATO sada, umesto Kancelarije za vezu, može slobodno po Srbiji da formira ratne štabove(!). Nastaviće se «operativo usklađivanje» (prelazak na standarde, usklađivanje vojnih doktrina, pristupa, koordinacija borbenih dejstava, saradnja jedinica i sl.) i učešće Srbije u multinacionalnim operacijama. Srbija mora svaku informaciju da razmenjuje sa NATO paktom. Uzgred, to je toliko visok stepen «saradnje», da samo članstvo u alijansi i nije neophodno – od sad će formalni ulazak Srbije u NATO imati više psihološki nego praktički značaj.

Na putu punopravnog članstva u NATO, BiH ima punu podršku SAD i Turske. Predsedavajući Predsedništva BiH, Dragan Čović, uveren je da će na junskom samitu NATO u Varšavi biti aktiviran Akcioni plan članstva BiH u NATO[5]. Turska aktivno podržava BiH da pristupi NATO-u: «Postoje četiri zemlje kandidata – Crna Gora, Makedonija, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Mi želimo da susret članica NATO u Varšavi ima glavni smisao, a to je širenje NATO» – kaže se u saopštenju turskog ministarstva inostranih poslova[6]. Kao protivtežu, predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da povodom tih planova u Republici Srpskoj treba da bude održan referendum.

NATO je zainteresovan za niz «lokacija», i insistira da imovina Republike Srpske i Federacije BiH pređe u vlasništvo «državnog saveza BiH». NATO pakt je zainteresovan da dobije bazu u Banja Luci – a visoki zvaničnici NATO posebnu pažnju prilikom svojih poseta poklanjaju kasarni Kozara koja ima ukupno 22 objekta. NATO želi da sve to ima u svom posedu[7]. Pre toga je, po utvrđenoj šemi, bila likvidirana Vojska Republike Srpske (zvanično 1. januara 2006. g.). Oružje je bilo predato «pod zajedničku kontrolu», a «višak naoružanja» uništen, tako da više ništa i niko ne smeta uspostavljanju NATO kontrole nad tim delom Evrope.

U BiH funkcioniše ratni štab NATO (u Sarajevu, Kamp Butmir) koji je operativno povezan sa „Komandom združenih snaga u Napulju“. Trenutno snage EUFOR (7 hiljada ljudi) rade pod patronatom NATO i u skladu sa Aranžmanom «Berlin plus». Načelnik generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković na nedavnom susretu sa načelnikom Združenog štaba Oružanih snaga BiH general-majorom Antom Jelićem, ponudio je BiH «mogućnosti koje imaju ABHO-centar u Kruševcu, Vojna akademija i baza Jug radi pripreme mirovnih misija». Saradnja sa Centrom za obuku za operacije podrške miru (PSOTC) realizuje se do nivoa razmene instruktora[8].

Dakle, Republika Srpska se našla u kleštima. Od strane FBiH – NATO pakta i vehabija, od strane Srbija-NATO. Teroristička vehabijska falanga «prvi je pešadijski borbeni ešalon» NATO (kao na Kosovu i Siriji) koji obuku i finansijska sredstva dobija spolja, a predstavlja sredstvo za pretnju i napad na Republiku Srpsku. Međutim, Srbi «sa one strane Drine» tokom čitave svoje istorije uvek su ofanzivu očekivali sa Zapada. Sada više nemaju pozadinu. Potpisani Sporazum između Srbije i NATO omogućuje ovoj alijansi da na teritoriji Srbije napravi svoje baze i ratne štabove, što se do sad nikada u istoriji nije dogodilo. To su «inovaciona strateška klešta» ili prelomni momenat. Ako najnoviji Sporazumi sa NATO u punoj meri zažive Srbija, čak i ako bi to poželela, više neće moći da pruži pomoć RS (u slučaju pokušaja nasilne smene režima, terorističkih napada i sl.). Ali, i ne samo to. U slučaju «vanredne situacije» i želje da se Srbija na bilo koji događaj u RS odazove, NATO ima mogućnost i instrumente da se umeša i «reši situaciju», verovatno i uz gonjenje «nepoželjnih». Novonastala situacija sadrži kritičnu pretnju za faktičko postojanje države Republike Srpske i na najozbiljniji način Srbiju lišava suvereniteta, sve do njegovog poništenja. Umesto poništenja – ne samo navodne neutralnosti, već i samog srpskog državnog i narodnog suvereniteta, vreme je, već sad, da se detaljno i javno preispitaju i ponište upravo poslednji sporazumi sa NATO. Dok stvarno ne bude prekasno.

Anja Filimonova

Fond strateške kulture

_______________

[1] Raphael Israeli The Islamic Challenge in Europe. New Brunswick, New Jersey, 2008. S. 212-213.

[2] http://jadovno.com/vehabizam-se-celici-u-28-naselja-u-fbih/

[3] https://zlj13051967.wordpress.com/2015/01/05/sarajevo-je-danas-islamska-fundamentalisticka-kasaba/

[4] http://iskra.co/republika-srpska/opasne-hutbe-imam-dzamije-u-sarajevu-priziva-teroristicke-napade-na-srpsku/

[5] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=189192

[6] w.prhttp://wwavda.rs/2015/05/14/turska-crnu-goru-bih-i-makedoniju-hitno-primiti-u-nato/

[7] http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=7&idnovost=79311&Tiha-NATO-okupacija-Republike-Srpske—domaci-politicari-cute

[8] http://www.vesti.rs/Vesti/BiH-i-Srbija-unapredjuju-vojnu-saradnju.html