Igoru Miroviću, predsedniku Vlade Vojvodine i članu Predsedništva SNS-a, Telekom Srbija je isplatio najmanje 192 hiljade evra za zakup poslovnog prostora u centru Novog Sada, od čega skoro trećinu pre nego što je poslovnica uopšte otvorena. Zbog sumnji u nezakonitost čitavog posla tužilaštvo je dugo vodilo predistražni postupak. CINS otkriva probleme u postupku, kao i da je prilikom zakupa prostora Telekom zaobišao proceduru javne nabavke.
Nepoznata osoba prijavila je u oktobru 2013. godine Agenciji za sprečavanje korupcije (tada Agenciji za borbu protiv korupcije) sumnjivi zakup u kom su učestvovali javni funkcioneri. U anonimnoj prijavi piše da je državna kompanija Telekom Srbija oštećena sklapanjem ugovora o iznajmljivanju prostora u centru Novog Sada, konkretno poslovnici u Bulevaru Oslobođenja, jednoj od najprometnijih i najvažnijih poslovnih ulica u ovom gradu. Vlasnik prostora je funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Igor Mirović, a u prijavi je izneta i sumnja da je u spornom poslu pomogla Jorgovanka Tabaković, danas guvernerka Narodne banke Srbije.
Mirović i tadašnji direktor Telekoma Draško Petrović su ugovor sklopili u januaru 2008. godine na neodređeno vreme, uz napomenu da Telekom ne može da ga raskine pre isteka 10 godina.
Cena po metru kvadratnom bila je 37,18 evra – ukupno dve hiljade evra mesečno.
U to vreme, Jorgovanka Tabaković je bila direktorka Telekomovog Sektora za logistiku za teritoriju Novog Sada i drugih gradova Vojvodine. Mirović i Tabaković su bili u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), koja je do izbora 2008. bila deo vlasti u Novom Sadu, a Mirović je imao i funkciju direktora Zavoda za izgradnju grada.
Krajem 2010. tadašnji direktor Telekoma Branko Radujko je sa Mirovićem zaključio aneks ugovora kojim je zakupnina smanjena na 1.700 evra. Radujko, koji je početkom godine postao direktor Uprave carina, odbio je da priča sa novinarima CINS-a.
Zakup možda i ne bi delovao sumnjivo da Miroviću novac nije isplaćivan pre nego što su prostorije bile spremne za korišćenje. Tako je Telekom novac za prvu godinu zakupa (2008) uplatio unapred, a uplate su se nastavile iako je tek u novembru 2010. godine, odnosno skoro tri godine kasnije, ova kompanija otvorila poslovnicu. Na taj način kompanija je Miroviću isplatila 66 hiljada evra (oko 6,3 miliona dinara) pre nego što je uopšte počela da koristi prostor.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da je anonimnu prijavu pratio dvoipogodišnji predistražni postupak i, prema oceni stručnjaka, propusti u postupanju nadležnih organa, kao i da je prilikom zakupa prostora Telekom nedozvoljeno zaobišao Zakon o javnim nabavkama, čime se policija i tužilac nisu bavili. Jorgovanka Tabaković negirala je za CINS umešanost u sklapanje posla.
CINS je uspeo da potvrdi da je Mirović ovaj prostor izdavao najmanje do kraja 2016. godine, čime je prihodovao oko 192.000 evra (više od 20 miliona dinara). Nije poznato da li je poslovna saradnja i dalje u toku, ali Telekom Srbija nije menjala lokaciju ove poslovnice.
Javna nabavka mimo zakona
U postupcima zakupa poslovnih prostorija postojala je određena procedura, rekao je za CINS jedan od bivših direktora u Telekomu koji je želeo da ostane anoniman. Kako navodi, sprovođeni su postupci sa pogađanjem (pregovaranjem) u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, za šta je bila potrebna saglasnost tadašnje Uprave za javne nabavke (danas Kancelarije).
Direktor logistike iz centrale Telekoma (Direkcija za logistiku) bi davao nalog svojim ljudima da sa kolegama iz lokalnog Sektora za logistiku, u ovom slučaju vojvođanskog koji je nadležan za Novi Sad, potraže taj prostor. Oni su činili takozvanu komisiju.
On dodaje da je moglo da se desi da za potragu za lokacijom niko na lokalu ne zna, ali napominje da su svi koristili znanje kolega iz grada u kom se traži prostor i njihovo poznavanje terena.
Tako bi lokalni Sektor za logistiku radio pripremne radnje, na primer raspitivao se i pronalazio prostor, a samu saradnju ugovarala je Direkcija za logistiku. Prema njegovim rečima, ukoliko bi neko iz Novog Sada učestvovao u traženju prostora, tu osobu bi imenovao direktor lokalnog Sektora, na zahtev Direkcije.
„Oni (lokalni Sektor za logistiku, prim.nov) su služili kao neka konekcija u tom procesu.“
Dokumentacija koju je CINS dobio iz Kancelarije za javne nabavke pokazuje da im se Telekom Srbija od novembra 2007. do kraja februara 2008. godine prilikom zakupa prostora više puta obraćala radi primene postupka sa pogađanjem.
Tako su, na primer, u novembru 2007. tražili saglasnost (mišljenje) da zakupe dodatni prostor u Sportskom i poslovnom centru Vojvodine (SPENS). Isto su učinili i mesec dana kasnije zbog zakupa prostorija u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu.
Međutim, u slučaju zakupa Mirovićevog prostora Telekom nije to uradio, već se pozvao na član 111 tadašnjeg Zakona o javnim nabavkama koji je dopuštao izuzetak od pravila za nabavke iz oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i telekomunikacija.
Za pravljenje poslovnice Telekom je iskoristio i lokal pored Mirovićevog, koji je u vlasništvu Vladimira Svilara, sina Radeta Svilara, nekadašnjeg direktora Apatinske pivare i poslanika Socijalističke partije Srbije (SPS) tokom vladavine Slobodana Miloševića. Cena zakupa tog lokala po metru kvadratnom bila je niža za oko osam evra, odnosno Telekom je kvadrat plaćao 29,63 evra mesečno.
U razgovoru za CINS Vladimir Svilar je potvrdio da taj lokal i dalje iznajmljuje Telekomu, ali se, kako kaže, početka saradnje ne seća.
Vlasnik je određivao za koju svotu novca će izdati lokal, objašnjava za CINS bivši direktor u Telekomu koji je želeo da ostane anoniman. Ipak, dodaje, cenu je u to vreme odobravao direktor Direkcije za logistiku. Tih godina Direkcija bi pregovarala sa vlasnikom oko cene nakon što im komisija izveštajem potvrdi da je našla odgovarajući prostor.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije za CINS kaže da je Telekom i u ovom slučaju bio u obavezi da primeni Zakon, odnosno postupak sa pogađanjem:
„Nije postojao pravni osnov da se primeni izuzetak iz člana 111 zato što se on odnosi samo na nabavke u oblasti telekomunikacija, a ne na sve nabavke koje sprovodi Telekom kao preduzeće“.
Prema Nenadićevim rečima, nabavka za zakup poslovnog prostora bila je Zakonom obavezna do 2009. godine.
Iz Telekoma nisu odgovorili na CINS-ova pitanja – zbog čega prilikom ovog zakupa nisu primenjivali Zakon, zašto su plaćali zakupninu skoro tri godine pre otvaranja poslovnice itd.
Jorgovanka Tabaković, tadašnja direktorka lokalnog Sektora za logistiku, je u pisanom odgovoru CINS-u navela da Izvršna direkcija regije Sever – Sektor za logistiku i ona kao direktor sektora nisu bili nadležni za zakup ovog prostora.
„Što objašnjava i činjenicu da me niko i nikada nije kontaktirao ovim povodom”, tvrdi Tabaković.
Mirović nije odgovorio CINS-u ko ga je i kada kontaktirao iz Telekoma zbog iznajmljivanja prostorija, za koliko novca je kupio ovaj lokal i druga pitanja.
Anonimna prijava i odugovlačenje
Skoro godinu dana je bilo potrebno Agenciji za sprečavanje korupcije da traži od policije i tužilaštva da provere optužbe iz anonimne prijave i pokrenu krivični postupak ukoliko sumnjaju na kršenje zakona.
Nakon toga je policiji bilo potrebno više od dve godine da po nalogu beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) sačini izveštaj i ispita neke od aktera, vidi se u dokumentaciji koju su prikupili novinari CINS-a. Ipak, policija nije ispitala sve koji su učestvovali u sklapanju spornog dogovora.
U martu 2016. Agencija je tražila od Republičkog javnog tužilaštva (RJT) da izda obavezno uputstvo za postupanje u ovom predmetu jer je sumnjala u efikasnost postupanja VJT.
Iz VJT su obavestili Agenciju da policija i pored više urgencija nije postupila po njihovom nalogu. Agencija se zatim obratila i tadašnjem ministru policije Nebojši Stefanoviću, tražeći nadzor nad radom policije u ovom predmetu, ali je Stefanović odgovorio da provere još nisu završene jer su policajci bili angažovani u mnogim radnim grupama.
Aleksandar Isailović je javnosti poznat kao tužilac iz slučaja protiv jednog od vođa navijača Partizana, Veljka Belivuka, kome se sudilo za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića. Belivuk je bio uhapšen pod sumnjom da je on ubio Miloševića, međutim tokom tužilačke istrage je promenjeno delo za koje je Belivuk gonjen pa je optužen za pomaganje u ubistvu. U maju 2018. godine Viši sud u Beogradu ga je oslobodio zbog nedostatka dokaza, a presudu je kasnije potvrdio i Apelacioni sud.
Policija je dostavila izveštaj VJT-u 21. februara 2017. Šest dana kasnije (od čega dva dana vikenda), 27. februara, tužilac VJT Aleksandar Isailović odbacio je krivičnu prijavu protiv nekadašnjeg direktora Telekoma Draška Petrovića i drugih odgovornih u ovom preduzeću.
Vladimir Tupanjac, advokat koji je ranije radio u Agenciji i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, višegodišnji postupak ocenjuje kao odugovlačenje.
Tupanjac podseća da tužilac može sam da preduzme radnje koje je tražio od policije. Iako policija nije postupala po njegovim urgencijama, tužilac je u ovom slučaju odlučio da ne postupa sam već da čeka.
„Koji su motivi tužioca da ovako postupa – ja u to ne bih ulazio jer nemam nikakve dokaze. Ono što je indikativno je da ovde nije preduzeto sve što je moglo“, kaže Tupanjac.
Koga sve policija nije ispitala
Iako je VJT odbacilo krivičnu prijavu, Agencija za sprečavanje korupcije je još jednom tražila od RJT da izvrši nadzor nad postupanjem VJT i da naredi ekonomsko-finansijsko veštačenje i veštačenje iz oblasti građevinarstva u ovom postupku.
Naime, u dokumentaciji u koju je CINS imao uvid piše da su tokom policijskog rada – umesto veštačenja – prihvatane izjave nekadašnjih rukovodioca u Telekomu.
Recimo, umesto veštačenja isplativosti spornog ugovora se radilo poređenje sa nekim drugim ugovorima o zakupu koje je Telekom sklapao, između ostalog ugovorom iz 1999. sa tada državnom kompanijom Putnik, po kom su prostor u centru Novog Sada od preko 170 metara kvadratnih plaćali tadašnje 24 hiljade dinara.
To što je poslovnica Telekoma počela sa radom skoro tri godine nakon najma opravdano je krupnijim građevinskim radovima kojima je Telekom dva lokala prilagođavao svojim potrebama. Iz rešenja tužioca se ne vidi zašto je Telekomu za radove bilo potrebno toliko vremena.
Vladimir Tupanjac smatra da bi se veštačenjem utvrdilo u kom je stanju bio lokal u trenutku zakupa, koliko je novca uloženo i šta je renovirano, kao i sve aspekte vrednosti nekretnine.
„Tužilac nije utvrdio tržišnu vrednost lokala, nije utvrdio tržišnu cenu zakupa, nije utvrdio motiv da vi platite godinu dana unapred za lokal u kojem ne obavljate privrednu delatnost, koji nije čak ni spreman za to.“
Kao dokaz da je zakup prostora od Mirovića po „merljivim pokazateljima veoma isplativ“ tužiocu je poslužila izjava tadašnjeg direktora Telekoma Predraga Ćulibrka. Tupanjac kaže da je tužilac trebalo da traži dokaz koji potvrđuje ovu izjavu.
Prema njegovim rečima sporno je i neuobičajeno i to što je Draško Petrović, prvooznačeni u krivičnoj prijavi, izjavu policiji dao imejlom, jer je u tom trenutku živeo i radio u Češkoj:
„Zakon ništa ne kaže o tome, ne predviđa takvu mogućnost“.
Neke od učesnika sklapanja posla policija nije ni ispitala – među njima Vladimira Lučića, tadašnjeg direktora Direkcije za mobilnu telefoniju, iako je policija u izveštaju navela da je direktor Direkcije odobravao iznos zakupnine.
Lučić, koji je u decembru 2020. postao generalni direktor Telekoma, prvobitno je pristao na intervju sa novinarima CINS-a, ali je kasnije prestao da nam se javlja.
U predistražnom postupku policija nije razgovarala ni sa Miroslavom Šašićem, tadašnjim direktorom Direkcije za logistiku za koju je Radujko tokom ispitivanja rekao da učestvuje u nabavci prostora. Šašić je za CINS rekao da je sve rađeno u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim procedurama. Nije imao saznanja da je ispitivan ovaj zakup „ni tada, ni sada“.
Tabaković je takođe izostala sa spiska policije.
Tužilac VJT-a Aleksandar Isailović nam nije odgovorio zašto neki ljudi nisu ispitani i zbog čega nisu rađena veštačenja.
Zahtev Agencije da se izvrši nadzor nad radom VJT je ostao neispunjen.
Prema dokumentaciji koju je CINS dobio od RJT, Apelaciono tužilaštvo ih je obavestilo da su oni proverili pravilnost i zakonitost postupanja nakon kojeg su ocenili da je doneta ispravna odluka o odbačaju krivične prijave.
U septembru 2018. Agencija je slučaj arhivirala.
Od koga je Mirović kupio lokal
Igor Mirović je lokal od 54 metara kvadratnih u izgradnji kupio još 2005. godine. Ugovor sa investitorima, novosadskom firmom Gardi i Kulskom bankom, sklopio je dok je bio na čelu Zavoda za izgradnju grada Novog Sada.
Darko Reba, jedan od vlasnika firme Gardi, za CINS kaže da je cena kvadrata lokala u prizemlju u Bulevaru oslobođenja tada bila oko 1.700 evra. Poslovni prostori u istoj zgradi koji izlaze na Ulicu Danila Kiša, prema rečima Rebe, prodavani su nešto jeftinije, oko 1.400 – 1.500 evra po kvadratu.
Izradu priče je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Sadržaj priče je isključiva odgovornost CINS-a i ne odražava nužno stavove FOD, Srbija.
