Punih 16 godina nakon petooktobarskog državnog udara Srbija se ponovo nalazi pred ultimatumima. U jesen 2000. godine od Srbije je traženo da se odrekne svoje samostalnosti, da svoju nezavisnu političku i ekonomsku paradigmu zameni zapadnim modelom državnog i privrednog uređenja, da se odrekne Kosova i Metohije i prihvati okupaciju najvažnijih nacionalnih privrednih resursa. Tadašnje državno rukovodstvo nije htelo da pristane na ultimatume jer se rukovodilo stavom da je prihvatanje ultimatuma izdaja vitalnih državnih i nacionalnih interesa i ukidanje Srbije kao suverene države.
5. oktobra 2016. godine Srbija je opet suočena sa sličnim diktatima i zahtevima, koji nam stižu od istih onih „saveznika i prijatelja“ koji su pre 16 godina zbog naše neposlušnosti organizovali paljenje Skupštine i rušenje Beograda, devastaciju srpske države i otimanje naše južne pokrajine. Razlika je u tome da je došlo do promene političkog stanovišta; sadašnje državno rukovodstvo više se ne vodi principom odbrane vitalnih nacionalnih interesa, već principom njihove izdaje radi sve neizvesnijeg i na propast osuđenog puta Srbije u EU.
Upravo iz prestonice te tamnice naroda zvane Evropska Unija Srbiji je juče stigao novi ultimatum u kojem je zatraženo da se Beograd zvanično odrekne srpske državne i društvene imovine na Kosovu i Metohiji i lažnoj kosovskoj državi prizna pun ekonomski suverenitet.
Reč je o tzv. Sporazumu o telekomunikacijama koji je postignut već u avgustu prošle godine u sklopu nelegalnih i nelegitimnih briselskih pregovora između Beograda i Prištine, a koji se trenutno nalazi u fazi pregovora o implementaciji. Ovakvi sporazumi posledica su katastrofalne politike približavanja Srbije EU koja od Beograda zahteva da servilno ispunjava svaki zahtev Brisela i na kraju, shodno antiustavnom Poglavlju 35 dobrovoljno pristane na priznavanje lažne kosovske države.
U novoj rundi pregovora čiji predmet je usaglašavanje tzv. Akcionog plana o sprovođenju Sporazuma o telekomunikacijama od Srbije se traži da prizna i omogući tzv. Kosovu pravo na sopstveni međunarodni pozivni broj, a time i njegovo članstvo u Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. Prema Statutu te Unije njeni članovi mogu biti samo suverene države što je i razlog zašto se od Srbije traži da obeća da neće blokirati članstvo tzv. Kosova u njoj.
Sporazum dalje predviđa legalizaciju nezakonitog telekomunikacionog sistema kosovske države kojim rukovode nelegalne prištinske institucije, što bi automatski značilo ukidanje telekomunikacione strukture Srbije na KiM.
Od Srbije se takođe traži da se uzdrži svakog pokušaja ometanja telekomunikacionih usluga koje pružaju kosovske institucije na čitavom području južne pokrajine uz striktnu obavezu, sadržanu u članu 2 Sporazuma, da Srbija neće svojim telekomunikacionim uslugama prelaziti granicu druge strane. Sama upotreba termina „granica“ upućuje na to da se ovim Sporazumom od Srbije traži da tzv. Kosovu prizna suverenitet na polju telekomunikacionih usluga.
Jedna od najpogubnijih posledica implementacije Sporazuma bila bi svakako i činjenica da bi Srbija ne samo priznala kao legitimno postojnje kosovske telekomunikacione mreže, već prihvatila i mogućnost da sva državna imovina i infrastruktura Telekoma Srbije postanu deo državnog sistema tzv. Kosova. Na to upućuje i nejasno formulisana odredba Sporazuma o unifikaciji fiksne i mobilne telefonije na teritoriji KiM.
Naime, ona pruža mogućnost da se na KiM formira posebna kompanija, koja će poslovati kao ćerka-firma Telekoma Srbije, na sličan način na koji je to učinjeno i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Međutim, ta kompanija bi funkcionisala isključivo po kosovskim zakonima i u skladu sa kosovskim regulatornim okvirom, što unapred isključuje svaku mogućnost Beograda da utiče na pravno delovanje te firme. Ovo Srbiju kao vlasnika Telekoma stavlja u položaj običnog privatnog pravnog lica, oduzimajući joj pravo da reguliše delovanje telekomunikacija na KiM, a time i da vrši atribute državnosti.
Sporazumom se ozbiljno narušava suverenitet Srbije i ugrožava nacionalna bezbednost i bezbednost Srba sa KiM. Ukoliko dopustimo da delovanje telekomunikacionog sistema u potpunosti teče po kosovskim zakonima time dopuštamo prištinskim institucijama da mogu kad god da usvoje novi zakon prema kojem bi mogle nesmetano i neograničeno da prikupljaju osetljive lične i bezbednosne podatke o Srbima sa KiM.
Prepuštanje imovine Telekoma Srbije koja se nalazi na KiM nelegalnim institucijama poput Pošte i Telekoma Kosova predstavljalo bi politički presedan i uvod u proces daljeg razvlašćivanja Srbije.
Odricanjem od srpske telekomunikacione infrastrukture Beograd bi dao opštu saglasnost i za konačnu predaju celokupne srpske imovine institucijama samoproglašene lažne države u Prištini. Po istom modelu bi tražili od nas da se odreknemo i Gazivoda, i Trepče kao i svih elektroenergetskih potencijala.
Daljim učešćem u implementaciji ovog Sporazuma Beograd će naneti nepopravljivu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima. Srbija je putem svoje imovine još uvek prisutna u pokrajini; legalizacijom uzurpacije te imovine od strane šiptarskih organa Beograd će dobrovoljno urušiti svoj ekonomski suverenitet čiju nepovredivost garantuju kako državni Ustav tako i Rezolucija 1244.
Kako bi sačuvala svoju državnost i sprečila konačni gubitak KiM smatram da je Srbija dužna da pod hitno preduzme sledeće korake:
-Poništavanje svih briselskih sporazuma, a pre svega Briselskog sporazuma kao krovnog antiustavnog dokumenta koji je politički osnov svih naknadnih dogovora sa Prištinom;
-Upućivanje protestne diplomatske note svim državama i međunarodnim organizacijama koje na bilo koji način učestvuju u degradaciji političke i ekonomske samostalnosti Srbije na KiM;
-Prenos pregovora o pitanju KiM pod okrilje SB UN;
-Usvajanje Nacionalne strategije za zaštitu strateških prirodnih resursa, državne telekomunikacione infrastrukture, položaja srpskih privrednih subjekata i bezbednosti srpskog naroda na KiM.
Krajnje je vreme da Srbija na novo definiše svoju politiku prema Kosovu i Metohiji koja će biti u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244. Krajnje je vreme da se srpski spoljnopolitički kurs vrati na stanovište da je prihvatanje bilo kakvog ultimatuma najdestruktivniji oblik podrivanja državnih i nacionalnih interesa jednog naroda.
Danijel Igrec, član GO Zavetnika
FBR
I ja se slažem sa vašim stavovima. Ali…. osnovno niste naveli ili predložili ili definisali – kako Srbi da pređu u realizaciju vaših zaključaka? Šta činiti, ili učiniti, da se definitivno spreči realizacija briselskih sporazuma koje su potpisali Vučić i Dačić? Ajde Zavetnici, dokažite da niste Vučićev trojanski konj kao što se priča. Prestanite i vi i Nenad Popović sa predlozima i parolama dajte konkretne akcije i aktivnosti.
Slazem se, izuzev u jednom: krajnje vreme je vec proslo, dva-tri puta. Sad samo mozemo da se nadamo popravnom ispitu.
Hm,hmm.. neke zemlje, neki „nasi prijatelji“, zbog ove nove, „zavrsne agrsije MATO“, na Sriju, treba da smanje broj ljudstva u Embahadama, pa i srozaju na nivo „poslanstva“, navodno je u pitanju 2oo milijardi dolara,sa prethodno, sankcijama i „bombardirovkama“ isto toliko,..treba to da dozive