Sprema li Lukić odstupnicu?

0
232

Iskustva brodolomnika su različita ali svi oni koji su imali sreću da prežive slažu se u jednom a to je da je istinita izreka da „pacovi prvi napuštaju brod koji tone“. Slična iskustva imaju i najtvrdokorniji pripadnici nekada neprikosnovenih političkih partija u našoj zemlji.

Mlađi ljudi u našoj zemlji se ne sećaju Tita i komunističke partije ali velikom broju naših savremenika su u živom sećanju prebezi iz SPS-a i JUL-a, lica i danas vrlo prisutnih u političkom i poslovnom životu naše zemlje. Mnogi se sećaju pojedinih kandidata vladajućih stranaka iz okoline Čačka koji su pred septembarske izbore 2000. godine, išli po mesnim zajednicama kada su delili pakete sa uljem, zejtinom i šećerom u zamenu za glas njihovim partijama. Razočarani narodnim verolomstvom, neki od njih su posle izgubljenih izbora imali hrabrosti da traže povraćaj udeljenih paketa ali i da se posle kratkog primirja pojave kao glasnogovornici nove političke sile. Ubrzo su Demokratsku stranku Srbije, Demokratsku stranku i G17 plus preplavila dobro poznata lica režima Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković. Promovišući nove vrednosti za koje su se u tom „post petooktobarskom” periodu zalagali, uzgred su, valjda pravdajući sebe, najružnije pričali o svojim nekadašnjim liderima i vremenu u kome su se obogatili, stekli političke i poslovne veze. Neki od popularno nazvanih „preletača” su u svojim džepovima imali i više partijskih knjižica, a prikazivali su ih u skladu sa okolnostima i okruženjem.

Sa padom popularnosti dr Vojislava Koštunice, njegovi saborci (iz DSS-a) pohrlili su u Demokratsku stranku Borisa Tadića i stranku bivšeg guvernera G17 plus Mlađana Dinkića u kojima su bili do sloma ovih političkih partija i njihovih lidera. Kraj ere DOS-ovih stranaka bio je znak za masovan prebeg funkcionera u SNS, a usled manjka znalaca u njoj, Tadićevci i Dinkićevci su zauzeli ključna mesta u vlasti Nikolićeve i Vučićeve Srbije.

Svima nama su poznate uloge Gorana Vesića, Siniše Malog, Zorane Mihailović i gomile drugih perjanica DOS-ovog režima na republičkom nivou. Svi oni danas predstavljaju udarne pesnice SNS-a i „čvrst oslonac” njenog neprikosnovenog lidera Aleksandra Vučića. Ne treba zaboraviti ni rane radove i politiku koju su ranije zastupali aktuelni gradonačelnik Čačka Milun Todorović (Demokratska stranka) i preletači kao što su zamenik gradonačelnika Vladan Milić (G17plus) i troje pomoćnika gradonačelnika: Milan Bojović (DSS), Miroslav Petković (JUL – DSS) i Mirjana Đoković (više stranaka).

Da Vas podsetimo:  Nevolje zbog imena

Poslednjih dana svi smo svedoci da se SNS brod opasno zaljuljao. U prilog tome, režimski mediji svakodnevno objavljuju rezultate borbe protiv kriminala i optužbe na račun najbližih saradnika predsednika Srbije. Hapšenja navijača Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, bivših visoko pozicioniranih policajaca Ilije Milačića i Gorana Papića, saslušanja Dijane Hrkalović i Slaviše Kokeze, su teme kojima se javnost poslednjih meseci svakodnevno bavi. I svi se pitaju da li je uspon ovakvih likova mogao proći bez najdirektnije podrške samog vrha države!? Javnost je poslednjih dana dodatno uznemirena i nerazjašnjenom smrću advokata Vladimira Cvijana, nekada bliskog saradnika a kasnije protivnika predsednika SNS-a i Srbije Aleksandra Vučića. I dok se predsednik Vučić grčevito i sve nervoznije trudi da nam dokaže da on i članovi njegove porodice nemaju ama baš nikakve veze sa svim kriminalnim dešavanjima i da će on rasčistiti sa mangupima iz njihovih redova, ljudi u Srbiji sve više shvataju da je vladavina SNS-a i ljudi oličenih u njoj glavni generator korupcije, bezakonja, terora i sve neizvesnije budućnosti u Srbiji.

I dok je narod u našoj zemlji, pored ovih, zaokupljen i pitanjima osnovne životne egzistencije, sveukupnom situacijom i kontradiktornim potezima Kriznog štaba, vakcinacijom, brojem obolelih i umrlih od korona virusa, neki od „naprednijih” građana Srbije sa zebnjom gledaju na sve ovo i na vreme su počeli sa pripremama za svoje prepozicioniranje u neku novu stranku i buduću vlast.

S obzirom da se u Srbiji nezavisni i prema aktuelnoj vlasti kritički mediji mogu izbrojati na prste jedne ruke i da je jedan od njih i od strane lidera i članova SNS-a veoma često napadan nedeljnik NIN, poslednji broj ovog nedeljnika izašao u petak (18. 03.) obiluje temama koje se bave kriminalom i korupcijom u vrhu SNS-a, kao i izneverenim očekivanjima građana naše zemlje. Neki od naslova su „Čudotvorni lekovi dr Vučića”, autora Sandre Petrušić, „Šta je radila BIA” Vuka Z. Cvijića, „Neće baš svi dres SNS-a” Marka Lovrića, „Pijačarenje obećanjima” Dragane Nikoletić i drugi.

Da Vas podsetimo:  Opozicija uspavana? Ili nešto gore?

I gle čuda, u moru izrazito anti režimskih tekstova ovog nedeljnika, na stranama 46 do 48, autorka Jovanka Matić u superlativima opisuje bivše i buduće poslovne uspehe nekadašnjeg direktora Instituta za voćarstvo i člana gradskog veća našeg grada, a sada direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić” u Beogradu, dr Milana Lukića. Tekst pod naslovom „Odličnim rezultatima u još snažniji razvoj” u rubrici „Biznis lider” obiluje  floskulama koje je dr Lukić koristio u ranijim izjavama, doduše uvek izrečenim u režimskim medijima. Neizostavne i omiljene teme koji preovladavaju u ovom tekstu su investicioni period, osavremenjavanje proizvodnje, stvaranje boljih uslova za rad zaposlenih, smanjenje manuelnog rada, smanjenje troškova proizvodnje i drugih. Dr Lukić je u tekstu posebno istakao njegove uspehe tokom direktorisanja u Institutu za voćarstvo u Čačku.

Našim sugrađanima je dobro poznato kakvi su uspesi i učinci Lukićevog direktorovanja u Čačku. Zapuštena imanja Instituta i mobing nad radnicima (https://www.ozonpress.net/drustvo/nekad-naucna-ustanova-danas-imanje-u-korovu-a-direktor-na-mitingu/), progon i kažnjavanje naučnih radnika (http://www.politika.rs/sr/clanak/395427/Srbija/Doktor-ima-pravo-na-misljenje), zloupotreba službenih vozila (https://www.ozonpress.net/drustvo/zloupotreba-sluzbenih-vozila-u-institutu-za-vocarstvo/), urušavanje proizvodnje i preprodaja sadnica iz Trstenika (https://www.ozonpress.net/drustvo/cije-sadnice-prodaje-direktor-instituta/), seča zdravih breza ispred Instituta i drveća u okolini Čačka (https://www.ozonpress.net/drustvo/u-lazi-je-kratka-testera/https://www.ozonpress.net/hronika/direktor-ili-drvoseca/), odbijanje saradnje sa stručnim i naučnim delegacijama iz inostranstva (https://www.ozonpress.net/drustvo/kako-je-institut-odbio-saradnju-sa-tesnjom-2015-godine/), kontakti sa Predragom Koluvijom (https://www.ozonpress.net/drustvo/cacanski-institut-pregovarao-sa-uzgajivacem-marihuane/). Iako se izjašnjavao kao nestranačka ličnost, Lukić je direktno učestvovao u izbornim aktivnostima SNS-a i sa nekoliko radnika Instituta za voćarstvo u finansiranju predsedničke kampanje Aleksandra Vučića (https://www.ozonpress.net/politika/cacani-finansirali-vucicevu-kampanju-sa-59-miliona-dinara/) i brojni drugi primeri.

Činjenica da je i da je Lukić na samom početku drugog mandata na mestu direktora Instituta za voćarstvo odlučio da napusti ovu ustanovu i gradsko veće grada Čačka i kandiduje se na mesto direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja u Beogradu. Ni ovaj potez dr Lukića nije prošao bez skandala i bio je protivan volji Naučnog veća ovog kolektiva. Prilikom glasanja, članovi Veća „Josifa Pančića” bezrezervno su podržali Lukićevog protivkandidata, dr Dubravku Bigović koja ga je pobedila rezultatom 10 prema 0! Ta činjenica nije uticala na članove Upravog odbora koji su neposredno pred izbor direktora promenjeni odlukom Vlade Republike Srbije da bi izdejstvovali Lukićevo postavljenje.

Da Vas podsetimo:  Zašto Srbija mora vratiti vojni rok

Posle svega ovoga postavlja se pitanje odakle intervju Milana Lukića u anti režimskom NIN-u i da li možda on pre drugih SNS-ovaca naslućuje skorije političke promene u našoj zemlji? Simptomatično je i da ovaj „otac, suprug, doktor biotehničkih nauka”, kako za sebe Lukić navodi na svom tviter nalogu odavno ne pruža podršku SNS-u kao ranije. Poslednja podrška partiji koja ga je dovela na rukovodeća mesta u Čačku i Beogradu, na njegovom tviter nalogu objavljena je 8. juna prošle godine. U njoj Lukić podržava kandidata za gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića i pominje snažnu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića!

Toga više nema, a njegove stranačke kolege sigurno će zbuniti i slika koja se nalazi na prvoj strani intervijua u NIN-u na kojoj dr Lukić stojeći na visini u praznom objektu iznad velikog broja stepenica i spratova zamišljeno gleda u visinu. Nasuprot tome, oni koji bolje poznaju razvojni put Milana Lukića ukazuju da je ovakav tekst i mediji u kojima će se truditi da se ubuduće pojavljuje samo način da sebi napravi prostora za ostanak na funkciji.

A NIN i njegova novinarka Jovanka Matić imali su i „svetlijih” trenutaka u svojim pisanjima od veličanja Milana Lukića, do nedavno vernog SNS apologete.

Izvor: Ozonpress

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime