Međunarodni monetarni fond zatražio je od Crne Gore da, zbog održavanja penzionog fonda i stabilnosti javnih finansija, sprovede reformu penzionog zakona koja podrazumjeva osjetno strože uslove za odlazak u penziju. Lideri sindikalnih organizacija najavljuju da će tražiti izjašnjenje na referendumu o novom zakonu, ili će organizovati generalni štrajk.
Uprkos činjenici da nema zvanični aranžman sa MMF-om, Vlada Crne Gore pristala je da usvoji preporuke te međunarodne finansijske organizacije koje se tiču „reformi“ penzionog sistema u Crnoj Gori. Iako su crnogorski zvaničnici godinama kao pohvalnu isticali činjenicu da Crna Gora nema bilo kakav ugovor sa MMF-om, spoljni dug države koji eksponencijalno raste, u ovom trenutku premašio je 3,3 milijarde evra (oko 70 odsto BDP-a), pa je vlada u Podgorici primorana da usvoji diktate MMF-a.
S obzirom na to da analitičari predviđaju kao vrlo realan scenario u kom će Crna Gora u vrlo bliskoj budućnosti premašiti nivo spoljnog duga jednak godišnjem BDP-u, na scenu je stupio MMF, kao institucija koja prevashodno vodi računa o tome da svi dugovi stranim povjeriocima budu namireni.
U tom duhu je nastao i novi Nacrt zakona o penzijama u Crnoj Gori, koji predlaže crnogorska vlada, a koji predviđa da je za buduće odlaske u penziju u Crnoj Gori potrebno ispuniti oba uslova, odnosno — 40 godina staža i 65 godina života. Ukoliko nisu ispunjena oba uslova, zaposleni bi mogao da ode u penziju sa 67 godina života i 15 godina staža, a ranije samo ako ispunjava strože uslove za invalidsku penziju.
Takođe, značajno su zaposlenima smanjene i koristi od beneficiranog radnog staža, a planira se i potpuno ukidanje radnog staža za koji nije uplaćeno osiguranje (staž na birou rada, povoljniji staž za invalide…), dok su uslovi za dobijanje prava na porodičnu penziju takođe pooštreni.
Na nedavno održanoj javnoj raspravi, Vlada je odbila sve prigovore sindikata koji smatraju da predloženi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju predstavlja samo „nova ponižavajuća rešenja za radnike“. Kao minimum zahtjeva lideri crnogorskih sindikalnih organizacija ističu četiri uslova, od kojih, kako najavljuju, neće odustati:
-Da su uslovi za odlazak u penziju 40 godina staža ili 65 godina života
-Da se za osnovicu obračuna penzije koristi 20 najboljih godina staža osiguranika, a ne 40 godina
-Da se povećaju najniže penzije na 80 odsto minimalne zarade
-Da se povećaju 55 odsto prosječne zarade kada je u pitanju starosna penzija ostvarena na osnovu 40 godina staža
Kako zasad na pomolu nema nikakvog razumijevanja između sindikata i Vlade, čitava situacija prijeti da rezultira generalnim štrajkom crnogorskih sindikata, čiji predstavnici smatraju da „oko četvrtine zaposlenih ne bi dočekalo penziju po novim uslovima, već će svojim uplatama častiti Vladu“, a u najavi je takođe i opcija prikupljanja potpisa za održavanje referenduma o ponuđenom zakonskom rešenju.
Za stupanje u generalni štrajk, ako Vlada odbije predloge sindikata, već se izjasnio Sindikat javne uprave i pravosuđa i strukovni sindikat vatrogasaca, a prijemčivost ovoj ideji pokazali su i iz sindikata zdravstva, prosvjete, energetike, željeznice, taksista, telekomunikacija, Luke Bar, Kombinata aluminijuma, Rudnika boksita…
Podsjetimo, minimalna starosna penzija u Crnoj Gori sada je 125 evra, a prema predlogu sindikata, na sadašnji iznos minimalne zarade od 193 evra, minimalna penzija bi bila 154 evra. Minimalna penzija na 40 godina staža u Crnoj Gori trenutno iznosi oko 150 evra.
Crnogorsko društvo već godinama živi na dug, a neki od tih dugova u godinama koje slijede polako dolaze na naplatu. Najupečatljiviji primjer za to je svakako kineski kredit za auto-put, čiji grejs period za otplatu uskoro ističe. Kao zemlja koja nema ni približno dovoljnu unutrašnju akumulaciju kapitala, sudbina Crne Gore će i u budućnosti biti permanentno zaduživanje, što će samo pojačavati težak položaj i nezadovoljstvo najširih socijalnih grupa stanovništva. Time će i svaka buduća vlada u Podgorici konstantno biti u zoni između čekića i nakovanja, odnosno — između pritiska stranih povjerilaca sa jedne i nezadovoljnih građana sa druge strane.
Nebojša Popović
rs.sputniknews.com
