SPS rekorder po broju mandata

0
892

spsPredstojeći vanredni parlamentarni izbori 24. aprila biće 11. izbori za republički parlament od obnove višestranačja 1990. godine, a osmi vanredni.
Prema najsvežijim podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, u birački spisak u Srbiji upisano je 7.000.095 birača, dok je pre dve godine, pred vanredne parlamentarne izbore u spisku bilo 6.765.998 punoletnih građana. Dakle, broj glasača za dve godine povećao se za 234.097. Činjenica da se broj upisanih birača gotovo poklapa sa brojem stanovnika Srbije (7.186.862) po popisu iz 2011, objašnjava se, uglavnom, time da razliku između broja punoletnih građana i broj upisanih u birački spisak čine državljani Srbije koji žive u inostranstvu.

“Ministarstvo podseća da se u Jedinstvenom biračkom spisku vodi evidencija punoletnih, poslovno sposobnih državljana Republike Srbije, koji imaju biračko pravo prema prebivalištu, kao i birača koji imaju boravište u inostranstvu, a koji su upisani u birački spisak prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo. Sve promene u biračkom spisku vrše se na osnovu službenih evidencija nadležnih organa i ažuriraju se na dnevnom nivou. Napominje se da je prema Popisu iz 2011. godine za utvrđivanje ukupnog broja stanovnika primenjen koncept „uobičajenog stanovništva“ (lice se smatra stanovnikom onog mesta u kojem samo ili sa članovima svog domaćinstva provodi najveći deo svog vremena), nezavisno od toga gde ima prijavljeno prebivalište. Takođe treba imati u vidu da je jedan broj građana bojkotovao ili se iz drugih razloga nije odazvao navedenom popisu (inostranstvo, put…) pa iz tih razloga broj građana utvrđen popisom nije relevantan podatak za poređenje sa brojem birača”, ističu u Ministarstvu.
Podatak da je trenutno 234.097 birača više nego pred izbore 2014, a da je pre dve godine broj glasača bio manji za 4.015 nego 2012. (kada je pravo glasa imalo 6.770.013 građana) u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (ne) objašnjavaju:

Da Vas podsetimo:  Posledice zabrane zapošljavanja u zdravstvu

“Smatramo da je važno istaći da podatak o ukupnom broju birača za izbore 2014. godine nije uporediv sa podatkom o trenutnom broju birača upisanih u birački spisak, s obzirom na to da se birački spisak zaključuje samo za biračka mesta na kojima se sprovodi glasanje”, kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Bojan Klačar ističe da je birački spisak, nakon sređivanja od pre nekoliko godina, sada u “relativno dobrom stanju”.
“U odnosu na vreme kada skoro 20 godina nismo imali jedinstven birački spisak, sada je situacija mnogo bolja, mada nije idealna. Uvid u to šta je uzrok povećanja broja birača u poslednje dve godine jedino ima Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave”, napominje Klačar.
Inače, predstojeći vanredni parlamentarni izbori 24. aprila biće 11. izbori za republički parlament od obnove višestranačja 1990. godine, a osmi vanredni. Za ove dve i po decenije izlaznost je bila najveća i najmanja upravo na prvim višestranačkim izborima, jer je u prvom krugu izašlo 71,5 odsto upisanih birača, a u drugom 48,3 odsto. Od 1992. izlasnost je bila oko 60 odsto, da bi na prošlim, u martu 2014, bila prilično nisko – na 53,09 odsto. Najveći broj kandidovanih izbornih lista bilo je 1992, čak 104, a najmaje 2000. godine, svega osam. Te 2000. godine samo kandidati sa četiri izborne liste ušli su u republički parlament, najmanje za proteklih 25 godina, a na prvim izborima čak 15 izbornih lista je imalo poslanike u Skupštini Srbije.

Najviše mandata do sada osvojila je Socijalistička partija Srbije, koja je u prvom sazivu višestranačkog parlamenta imala 194 poslanika. Nakon toga, najveći broj poslaničkih mesta osvojila je na poslednjim izborima Srpska napredna stranka, 138 mandata, dok je koalicija te stranke u Skupštini Srbije imala ukupno 158 poslanika.

Da Vas podsetimo:  RIO TINTO: POSLEDNJI ADUT NAPREDNJAKA

Najbrojniji kabinet u četvrt veka obnovljenog višestranačja imao je premijer Mirko Marjanović, čija je druga vlada, od 1998. do 2000, imala 36 članova. Odlazeća Vlada Srbije Aleksandra Vučića ima 19 članova, baš kao i prethodna, na čijem čelu je bio Ivica Dačić, ili ona Vojislava Koštunice, čiji je mandat trajao od 2004. do 2007. godine.

rasimLjajic_220708_AFP_VLider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić po ministarskom stažu nema premca na političkoj sceni Srbije. On je u kontinuitetu 15 godina ministar u različitim vladama, dve savezne, u SR Jugoslaviji i Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, a potom i u poslednje četiri Vlade Srbije. Najpe je posle petooktobarskih promena izabran za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, a u martu 2003. postao je ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG i bio na toj funkciji do maja 2006, kada je prestala da postoji Državna zajednica SCG. U maju 2007. izabran je za ministra rada i socijalne politike u Vladi Srbije, a na istu funkciju izabran je i julu 2008. i zadržao je do izbora nove vlade u julu 2012. Od 2012. do aprila 2014. godine obavljao je funkciju potpredsednika Vlade i ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije. Za potpredsednika Vlade Srbije i ministra za trgovinu, telekomunikacije i turizam izabran je na sednici Skupštine Srbije 27. aprila 2014. godine. Posle njega, ministar sa najdužim stažom je Tomica Milosavljević koji je bio ministar zdravlja devet godina, u pet republičkih vlada.

Istinomer će i u aktuelnoj predizbornoj kampanji pratiti aktivnosti stranaka i koalicija, analizirati najvažnije teme pokrenute tokom ovog perioda i beležiti izjave (obećanja) stranačkih funkcionera. Ovoga puta, posebnu pažnju posvetićemo i nadgledanju regularnosti izbornog postupka, nastojeći da doprinesemo da ceo proces protekne u demokratskoj i fer atmosferi.

Da Vas podsetimo:  Pelene, trovanja, seksualno zlostavljanje i druga neljudska poniženja radnika u Srbiji

Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime