Da li je fotografija samo rutinski pritisak dugmeta na kameri, da li je selfi autorsko delo, da li je delo kao finalni proizvod zaista odvojeno od autorove ideje? Da li ukidanjem autorskih prava na fotografiju mi ukidamo i još jednu profesiju? Ovim pitanjima bih da započnem priču o još jednom ukidanju.
Sastavljen od dve latinske reči koje na srpskom jeziku znače, svetlo i crtnje, dobili smo opšte prihvaćenu kovanicu fotografija. Ne bih ovom prilikom obrazlagao više od dva veka istorije ovog načina crtanja, dovoljno je reći da se to do nedavno radilo putem svetla koje kroz objektiv prolazi do folije sa određenim hemijskim premazom koji je foto senzitivan, a od skoro je taj komad folije zamenjem senzorom. Dakle promenjen je samo trhnološki način prihvatanja i beleženja svetla. Tehnika je ostala ista. Da možda je ona za naše pravne stručnjake samo rutina, možda ne. Ja bih ipak malo i o tome dakle da nam fotogrfija ne bi ispala crna ili bela da bi smo preneli određenu scenu moramo znati šta je blenda, a šta ekspozicija i u kakvom su oni međusobnom odnosu.
Za napredniju fotografiju je bitno i kako se koji od ova dva činioca kombinuje zavisno od situacije. Onda dolazi deo iz klasične umetnosti koji zovemo kompozicija i njena pravila, tj. kako i kada će neki element da nam bude postavljen u kadru. Sve ovo je ustvari rutinska stvar posle par godina učenja i usavršavanj, naravno. Kada sve to naučimo sledi rutinsko traženje motiva. Zamislite jednog fotografa prirode koji danim čeka da uh ati dobro nebo ili nađe neku zanimljivu zivotinju. Pokušajte da zamislite i sportskog fotografa koji unapred mora da osmosli i predvidi sledeći potez nekog sportiste. Pokušajte takođe da zamislite fotografa na ratištu, koji prevrće po glavi blenda, svetlo, kontra svetlo, kadar, pravi trenutak dok oko nega zvižde meci i šrapneli. Mora da je rutinski jel’da. Naravno sve ovo prate i određeni troškovi, koji se izražavaju više nula. Oprema za dobar i uspešan rad je skupa, košta i odlaženje na teren, zatim provedeno vreme, i još masa toga što posmatrač ne zna da se dogodilo fotografu jer je video samo konačni proizvod. Hoćemo li konačno da posmatramo fotografiju kao nešto iza čega stoji rad i učenje ili ćemo ipak da prihvatimo ono laičko narodno: „Ma to je samo jedan KLIK“?
Šta je taj konačni proizvod kome on pripada, da li je autorsko delo ili ne?
Po opštoj definiciji autorskih prava, koja je od međunarodnog značaja, se kaže:
Autoru pripada autorsko pravo na njegovom autorskom delu činom samog ostvarenja dela i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.
Ako ovako tumačimo fotografiju onda je svaka fotografija, od ozloglašenog selfija pa do vrhunskih umetničkih dela autorsko delo. O samom kvalitetu tog dela treba da sude stručnjaci, tj. kritičari a ne poslanici i ne pravnici. Ovde oni, autorsko delo tumače na nivou umetničkog dela. To su dve različite kategorije. Između ostalog ko je taj ko će da kaže da li je nešto nastalo rutinski, da je fotografija kobasice nastala jednim klikom na dugme fotografske kamere. Ko je uredio kadar, ko je podesio kameru, ne dobija se dobra fotografija automatskim podešenjima, ne nikako. Poređenja radi možemo reći da su dela vrhunskih apstraktnih slikara rutinske mazarije na platnu i da može iz galerije da ih iznese ko god hoće. Šta jedna fleka na platnu tu radi i kome to treba.
Dalje obrazloženje kaže da je to urađeno digitalnom kamerom, tj. fotoaparatom. Pa danas su mnoge knjige pisane na kompjuteru , da li je to samo rutinsko pritiskanje dugmića na tastaturi. Onda možemo reći da su romani sasvim rutinska dela i da tekstove romana, knjiga, pesama ili čak novinskih sadržaja može svako da preuzme i prepisuje, bez ikakvih nadoknadi autou. Ili se možda u autorsku fotografiju smatraju samo dela načinjena crnom kutijom sa jako malom rupom kroz koju prolazi svetlo, nazvanom kamera opskura.
Naravno da je i selfi autorsko delo, ne vezujući se za kvalitet tog dela. Autorsko je jer ga je načinila neka osoba svojom kamerom, nije bitno da li je to telefon ili nešto ozbiljnije. Drugo na tom selfiju je i sama ta osoba i ona ima pravo da zaštiti svoju ličnost od razvlačenbja po medijima i raznim društvenim mrežama. Dakle ukidanjem sutorstva fotografima pa i autorstva na selfi fotogrfaiju ukida se i pravo zaštite ličnih podataka, tj. pravo da na zaštitu samih ličnosti koje su na fotografijama. Jedan od pravaca u fotogrfiji koji je proglašen besmislicom je takođe i stok fotogrfaija, koja je jako ozbiljna i za čije stvaranje je potrebno dosta znanja.
Dakle ukidanjem autorskog prava automatski proglašavamo pirateriju legalnom, fotografije gube na vrednosti a samim tim i jedna stuka gubi na vrednosti. Trebamo se upitati zašto je ova vest tek procurela u javnost a bez stavljanja tumačenja u javnu raspravu. Ne liči li ovo na još jedan napad na novinarsku profesiju ovog puta na jedan njen deo koji se zove fotoreporterstvo. Pod parolom povećane zaštite autorskih prava oduzima se pravo jednoj grupi ljudi da živi od svog posla, jer se podjednako obezvređuje svaka fotografija. Ovavak zakon tj njegovo tumačenje koje ima samu težinu zakona je potpuno protivno svim evropskim i svetskim zakonima o zaštiti autorskih prava i time ugrožava i ljudska prava, na rad i zaradu od svog rada, na zaštitu svog dela ma kakvo ono bilo i ma koju vrednost ono imalo. Povodom ovoga su pobunili i ljudi iz struke Udruženje novinara Srbije (UNS), Udruženje fotoreportera Srbije (UFOS), Foto asocijacija Vojvodine (FOV), Centar za razvoj fotografije (CRF) i Organizacija fotografskih autora (OFA).
Da li će struka ipak biti saslušana i konačno uvedena istinska zaštita autorskih prava fotografa u kojoj će svaku fotografiju tretirati kao autorsko delo iza koga stoji određen autor svojim imenom i prezimenom, tako da niko bez dozvole i pristanka ne može da uzme i koristi njegovo delo, ma kakvu vrednost ono imalo, ili će struka još jedared biti bačena na kolena a društvu se pokazati da je anarhija legalan način ponašanja.
Radule Perišić
gradjanin.rs
