Sramotno zapomaganje

Veži konja gde ti gazda kaže

0
1055

KosmetPotpredsednik srpske vlade veoma se neobično ponaša u poslednje vreme. Većina srpskih medija potrudila se da puno ne objašnjava Vučićeve reči izgovorene pre više od dve nedelje, koje je on usplahireno i nepovezano izustio pred „prijateljima“ Amerikancima, a kojima je, valjda, nagovestio svoju mučeničku smrt. Takva viktimološka ejdetika poznata je još od Golgote i stradanja Isusa Hristosa, pa i pre toga. Uz „približavanje“ onoga što je svakom čoveku, pre ili kasnije, neizbežno, Vučić je ostavio Srbima u amanet da ih „mnogo voli“. Dakle, nije samo Isus Hristos stradao iz ljubavi prema svom narodu, jer, eto, za isti stradalnički „poduhvat“ priprema se i Aleksandar Vučić. Istina, on još nije božji sin, ali, ko zna, za kojih vek ili dva, možda i to postane.

Ipak, proces žrtvovne samodivinizacije i mazohističkog zanosa kod Vučića je u međuvremenu malčice splasnuo. Nakon reda kuknjave i mučeničkog prenemaganja, Vučić je odlučio da nam pokaže da nije toliko slabašan i krt, kako je to izgledalo na skupu u organizaciji Američke privredne komore, to jeste, njene beogradske filijale. Najmoćniji čovek najnemoćnije države u Evropi juče je odlučno lupio šakom o sto i gromoglasno poručio Euleksu: „Niko, bre, ne sme da vas bije!“ Ta parola nam zvuči poznato, još iz doba devedesetih, samo što je tada „voljeni vođa“ takvim rečima ohrabrivao svoj „voljeni narod“.

U prvom potpredsedniku srpske vlade kao da su se u samo pola meseca sabrala dva najpoznatija srpska lidera iz moderne ere: Zoran Đinđić i Slobodan Milošević. Istina, za razliku od njih, Vučić je još živ i (valjda) zdrav (hvala bogu!). Mada, tu postoje ozbiljne razlike. Ruku na srce, pokojni premijer Đinđić nikada nije padao u vidnu depresiju, niti je cvileo pred upaljenim kamerama. Umro je smrću mučenika, ali male su šanse da ga srpski narod „oboži“. Možda baš zato što, dok je bio živ, nije imao ovaj scensko-martirski nastup kojim se danas odlikuje Aleksandar Vučić. S druge strane, Slobodan Milošević nije osećao potrebu ni za scenskim nastupom ni za onozemaljskim vazdizanjem, iako je povremeno umeo da „svoj voljeni narod“ lansira u „nebesa“.

Da Vas podsetimo:  Zvaću decu, deco-o-o-o!

Sramota

No, da se ostavimo uporedne analize srpskih savremenih voždova, pa da pokušamo da objasnimo reči Aleksandra Vučića, koji je juče, povodom ubistva litvanskog pripadnika Euleksa, izustio:

To je pokušaj da se pokvari sve ono što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu. To predstavlja sramotu. Srbija nema pravo da ćuti i dopusti teroristima i ekstremistima da misle da su oni ti koji mogu da upravljaju Srbijom. Odgovor Srbije biće žestok. Pomoći ćemo u istrazi koliko god možemo, a oni koji misle da takva nedela mogu da prođu nikad neće imati skrovište na teritoriji Srbije.“

Prvu Vučićevu rečenicu u gornjem iskazu slobodno možemo da zanemarimo. Zvuči kao prazna fraza, kao poštapalica onih političara, koji nastavljaju da žive u prošlosti (prethodnom vremenu) kada hvale sebe, a pričaju o budućnosti kada kude druge. Realno gledano, ne postoji ništa što je Srbija ostvarila u prethodnom vremenu, a da je vredno hvale. Ili, barem autor ovog teksta, takva „ostvarenja“ nije u stanju da vidi.

Dobijanje zelenog svetla do drugog crvenog semafora koji se nalazi na korak udaljenosti od prvog, sigurno nije niti se može ubrojati u nekakvo „ostvarenje u prethodnom periodu“. Na ekonomsko-finansijskom planu Srbija je na putu da „izjede sama sebe“, a to je i sam potpredsednik srpske martirske vlade nedavno potvrdio, nadajući se „spasonosnom“ arapskom kreditu. Na kulturno-prosvetnom planu Srbija je u sve većoj opasnosti da se izjednači sa banana državama, to jeste, sa zemljama nejasnog kulturnog nasleđa i identiteta.

Aleksandar Vučič jasno implicira da je ubistvo litvanskog pripadnika Euleksa „srpska sramota“. Naravno, svako normalan žali za gubitkom života mladog i nedužnog čoveka, ma ko on bio. Ali, potpredsednik srpske vade je zbog nečega (zbog čega?) požurio da ubistvo službenika Euleksa pripiše nekom imaginarnom Srbinu. Dakle, unapred je osudio Srbina, kojeg sada samo treba pronaći i „žestoko“ kazniti. Učinio je to na isti način, kako su to učinili strani mediji, koji su odavno antisrpski nastrojeni.

Da Vas podsetimo:  BRAK I PORODICA KAO TEMELj SRBIJE

Da li gornje Vučićeve reči otvaraju put Euleksu i KPS da sada mogu da uhapse i nekog nedužnog Srbina i okrive ga za teroristički napad? Izgleda da Vučićeve reči znače upravo to, jer su one jasno isključile bilo kakvu mogućnost da je napadač, možda, bio kosovski Albanac ili, eventualno, neki šizofreni „veteran“ unutar samog Euleksa ili KFORA. Zar je isključeno da je takvo ubistvo naručila i sama agentura Euleksa ili NATO-a, u nameri da ponovo destabilizuje ovaj deo Balkana?

Sledeća Vučićeva rečenica uistinu zvuči suludo. Vlada Srbije čini sve da uspostavi one „dobrosusedske“ odnose s natovsko-šiptarskom paradržavom Kosovo, onakve kakve je Srbiji ultimativno naložila Angela Merkel. Dakle, otkud sada to da teroristi iz (po Vučiću i vladi Srbije) susedne države, mogu da „upravljaju Srbijom“? Zapravo, kakve oni (teroristi s Kosova) imaju veze sa Srbijom, ako se Srbija jasno odrekla tog dela svoje zemlje i utopila ga u „državno-pravni“ sistem te mafijaško-natovske zemlje. Zar je sada Srbija odgovorna za zlo koje se dešava na teritoriji jedne „suverene države“?

A bezuba Srbija će na takav „srpski zločin“, kaže Vučić, da pošalje „žestok odgovor“? Ovo je ne samo suludo, nego je i beskrajno komično. Srpska vlada nije u stanju da „žestoko odgovori“ ni jednom najobičnijem lokalnom dripcu koji pljačka narod i državu, a koji se nalazi na onom delu teritorije koju Srbija, kobajagi, još uvek ima pod svojom kontrolom. Pa kako onda da „žestoko odgovori“ na teritoriji koju je predala Šiptarima i koje se zvanično odrekla briselskim sporazumom?

Na kraju, da bi javno mnjenje do kraju zabunio, Aleksandar Vučić pominje nekakvo „skrovište na teritoriji Srbije“. Dakle, njemu nije dosta što je unapred i bez ikakvih dokaza konstatovao da je pomenuti ubica i terorista Srbin, već ostavlja kao sasvim verovatno, da je taj ekstremista došao sa „tla Srbije“. Naime, jasno je da Vučić i srpska vlada odavno Kosmet ne ubrajaju u Srbiju, tako da ovde postaje jasno, da je potpredsednik srpske vlade mislio na ostatak Srbije ili na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Da Vas podsetimo:  Izdaja u veleizdaji

A da je to tako, jasno govore Vučićeve reči „humanitarnog“ karaktera, kojima on nudi pomoć natovsko-šiptarskoj paradržavi: „Pomoći ćemo u istrazi koliko god možemo.“ Jedna suverena država nikada ne „pomaže u istrazi“, nego odlučno, jasno i „žestoko“ vodi ili sprovodi istragu na svojoj teritoriji.

Petar Petrović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime