Pre nekoliko dana se, među mojim prijateljima na Fejsbuku, povede polemika da li je pismenost uopšte važna. Odmah da kažem: nije se radilo o konjinama i parolašima, već o vrlo solidnim ljudima, čije mišljenje cenim i čija izlaganja pratim.
Na žalost, većina tih ljudi je relativno slabo obrazovana, ali spadaju u bistre i pronicljive ljude, koji ne gutaju propagandu. Upali su, u polemici, u veoma naivnu zamku: budući slabo obrazovani, zauzeli su, racionalizujući svoj položaj, olako stanovište da pismenost i nije naročito važna – važno je da se mi razumemo. Da ih ne bih povredio, nisam se uključio u polemiku.
Da odmah bude jasno: odavno sam zaključio da pismenost, skupa sa obrazovanjem, samo pametnom koristi, dok budali veliku štetu pravi. Nije znanje za svakoga. Za većinu političkih komentatora sa društvenih mreža, sreća je da nisu obrazovani i pismeni, jer bi im to strašnu pometnju unelo u ionako slab živčani sastav. Ipak, pamtnom, čoveku znanje i pismenost su važan alat. Srbi do škole ne drže, ne vole je, uzdaju se u zdravu i čobansku pamet, samo se u jednom varaju: i čobanska pamet je privilegija manjine, nemaju je svi. Ni svi čobani nisu za MENSU.
Ovi ljudi, koji su polemiku vodili, spadaju baš u onu grupu kojoj bi pismenost, uz nešto obrazovanja, za kratko vreme i uz malo truda, donelo ogroman napredak ali, umesto da se uhvate za neku literaturu i pravopis, oni racionalizuju svoj status. Tako srpski i tako lako. Da sam naleteo na neke budale i njihovu polemiku, ne bih jdan red o ovome napisao, jer pametnom savet ne treba, a budali ne koristi, kao što kaže narod.
Najpre: odnos prema pismenosti pokazuje opšti odnos prema kulturi svog naroda, a jezik je jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija kulturna tekovina jednog naroda. Savršeni srpski jezik je kolektivna tvorevina mnogo generacija Srba, jednako je vlasništvo mrtvih predaka, danas živećih Srba i još nerođenih potomaka naših i način kako će se taj jezik preneti na hartiju nije nevažan. Način na koji pišete, preciznost izražavanja, interpunkcija, nisu tu samo da biste dobili peticu na pismenom zadatku, već da nametnete čitaocu svoj stav i da budete sugestivni.
Danas, kad je pismenost svima dostupna, gotovo je sramota biti nepismen. Pokazuje lenjost i nemar. Ako je nekog mrzlo da uči srpski, šta ga neće mrzeti? Da uči nuklearnu fiziku?
Bilo je vremena kad se do pismenosti dolazilo teško. Moja komšinica sa sela, koja više nije među živima, a zvala se Emilija Purić, opismenila se tako što je, preko ramena svoje braće gledala kako rade domaće zadatke, jer pre rata ženska deca nisu išla u školu, a ona je bila, ako se ne varam, 1928. godište. Imala je glad za pismenošću i, smeo bih desnu ruku na panj da stavim, da se školovala, akademik bi postala, takvu je pamet imala. Sticajem okolnosti, ostade seljanka i onom motikom pustom pola je Rasinskog polja prekopala, umesto da se školovala. Pred takvima ovi, koje mrzi da budu pismeni, treba da se zapitaju, jer su imali sve uslove, pa su opet imali pametnija posla. Fudbal za vreme časova srpskog, na primer.
Mišljenja sam, mada to nije demokratski, da decu treba selektirati posle četvrtog osnovne i odrediti im meru školovanja i ambicije. Prvo, da se državni resursi ne troše na lenjivce i bašmebrigoviće i drugo, još važnije, da se budalama uskrati pravo na školovanje, koje im stvara privid da nisu budale, jer im daje neki mršavi sertifikat, neku diplomicu, kojom mašu i dokazuju da su samo delimični kreteni.
Šteta je, međutim, kad pametan, uman čovek, zapostavi obrazovanje i pismenost, a šteta nije samo njegova, već je šteta i za društvo. Svako mesto koje je pametan i sposoban ispustio zbog lenjosti, stare srpske boljke, ispunio je neki ovan koji je učio još manje, ali mu je ambicija bila veća.
Zato skrećem pažnju mojim prijateljima sa Fejsbuka, a znam da će se prepoznati, da veliku grešku prave što potcenjuju pismenost i formalno znanje i školovanje. Znam ih bar desetak koji vrlo dobro kapiraju politiku i koji imaju ozbiljan analitičarski talenat, ali kad se misao iznese grbavo i nepismeno, ona devalvira samu ideju, koja je, u osnovi, tačna.
(Pre neki dan je jedan, inače bistar tip, čitav traktat napisao o pogibiji vojvode Vuka Tankosića na Gruništu; potpuno je pobrkao vojvodu Vuka, inače po imenu Vojina Popovića i Voju Tankosića i, iako je priča bila potpuno korektna u političkom smislu, ovo brkanje je ostavilo utisak krajnjeg dunsteraja, koji je kompromitovao i inače tačnu sadržinu priče).
Ili, što bi rekli kafanski ljudi: nije sve u vicu, ima nešto i u tome kako se priča.
Milan Milenković
www.milanmilenkovic.com
Zanima me, zašto posle osnovnog, osmogodišnjeg školovanja većina učenika izađe nepismena? Zatim, ako je za opismenjavanje potrebna lična ambicija ( kao, uostalom, za svaki uspon i napredak u životu)zašto društvo ne radi na tome da đaci, kroz osnovno obrazovanje, bar shvate značaj pismenosti? U začararanom krugu smo – uništena porodica bez mogućnosti i interesovanja da se posveti odgoju dece kroz uvažavanje tradicionalnih vrednosti u koju spada i poštovanje jezika i pisma; površno obrazovanje bez zainteresovanosti da se deca nauče razmišljanju svojom glavom; poremećen društveni sistem vrednosti koji potencira obrazovni i moralni pragmatizam, u smislu korisnije je nabaciti bicepse i silikone nego vežbati gramatiku. I ovde je temelj društvena briga o mladima. Kad postanemo socijalno odgovorno društvo, kroz poštovanje osnovnih životnih vrednosti razvijaćemo i poštovanje kulture jezika, govornog i pisanog.
potpisujem članak.ima jedna dobra izreka,ja ne znam al znam ko zna,pa ću se potruditi da naučim.odličan članak.
Hm,hmm.. u Srbiji, i pored nekada,koliko toliko besplatnog skolovanja,bivakuje, par stotina hiljada bez osnovne skole, i jos toliko nezavrsene.Veselim, malim strumpfovima,ne trebaju uce i azbuke,jer, za tehnologiju, cuvanja svinja i drmanja sljive, ne treba skola.Vidljivo je da „planska privreda devedesetih“,predvidja,mahom, srafciger industriju,“rucni rad na buvljaku“, znaci opet ne treba.Naravno, u slucaju hitne potrebe,lako ce mo, dovoljan je primer „Tome diplome“..“Olivera Antica“, i ostale „gestetner tehnologije“, stancovanja diploma.