Stanje na terenu ne obećava, posebno na većinski srpskom severu KiM koji je mesecima na udaru nasilne prištinske albanizacije. Nema dana bez hapšenja Srba
Tek što je u prvim danima oktobra italijanski ministar odbrane Đuzepe Krozeto u Parlamentu Italije upozorio na razvoj događaja na Balkanu, po njemu, potencijalno eksplozivnom frontu kao što je Bliski istok, na Kosovo i Metohiju stigao je 29. komandant Kfora od uvođenja protektorata UN na KiM 1999. general-major Enriko Bardua. On je 14. Italijan na čelu NATO misije na KiM, a na dužnost koju preuzima od turskog general-majora Ozkana Ulutaša, zvanično stupa 11. oktobra u sedištu Kfora u Filmskom gradu u Prištini. Iako su se zbog viševekovnog iskustva sa Albancima na jugu svoje otadžbine, posebno na Siciliji, Italijani na čelu Kfora u proteklih četvrt veka dobro pokazali, samo Bog zna da li će jednogodišnji mandat generala Bardua, stručnjaka za politička i finansijska pitanja pri vojsci, proći bez rizika na koje Rim ukazuje.
Stanje na terenu ne obećava, posebno na većinski srpskom severu KiM koji je mesecima na udaru nasilne prištinske albanizacije. Nema dana bez hapšenja i saslušavanja Srba, incidenata, eksplozija, uklanjanja srpskih i postavljanja javnih oznaka na albanskom jeziku u većinski srpskim mestima, političkih provokacija i podizanja tenzija spekulacijama o budućnosti srpskog zdravstva i prosvete u južnoj srpskoj pokrajini. Iako se zna da su srpsko školstvo i zdravstvo “crvene linije” za gotovo sve Srbe na KiM, rešenja koja forsiraju kako Beograd, zahtevima za zajednicu srpskih opština, tako i Priština agresivnom kosovizacijom, vode ka njihovom stavljanju pod kapu samoproglašene kosovske države u okviru čijeg se teritorijalnog integriteta vode pregovori u Briselu.
Kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdi da su “akcije vlade na severu neophodne za uspostavljanje reda i zakona, kao i kontrole nad oblastima sa srpskom većinom i njihovu punu integraciju u pravni i finansijski sistem Kosova”. Zvanični Beograd, a i EU i SAD kao posrednici i garanti pregovora ništa suštinski i konkretno ne preduzimaju protiv te “samovolje” Prištine.
Brisel i Vašington su za nastavak briselskog “dijaloga”, ali Kurti sad ima novi uslov. Dok jedini Srbin u njegovom kabinetu Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak, najavljuje ukidanje zabrane uvoza robe na KiM iz ostatka Srbije, Kurti povratak za pregovarački sto uslovljava predajom Milana Radoičića, kontroverznog biznismena i bivšeg potpredsednika Srpske liste, koji je javno preuzeo odgovornost za oružani incident u Banjskoj u septembru 2023. u kome je poginulo troje Srba i jedan pripadnik KPS.
Kurti na Zapadu gde god stigne javno strepi od “agresije Srbije”, a njegov “partner” sa druge strane briselskog pregovaračkog stola Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uzvraća da se “Kurtiju neće ostvariti želja da glumi ‘malog Zelenskog’ na Balkanu”. Teško je reći ko sve i šta ovde glumi. Za 30. oktobar najavljena je redovna sednica SB UN o stanju na KiM. Zvanični Beograd je još za vreme vladavine koalicije pomirenja DS i SPS prestao se protivi prisustvu Prištine na njima.
Gde su u svem tome Srbi sa KiM?
Srpska lista kao produžena ruka SNS u Pokrajini, zahvaljujući dogovornom “glasačkom inženjeringu” sa Prištinom i Zapadom, do povlačenja iz kosovskih institucija držala je sve većinski srpske lokalne samouprave i u srpskom i kosovskom sistemu na KiM. To u praksi znači egzistencijalnu kontrolu nad građanima, jer je zvanični Beograd postao takoreći jedini poslodavac. Posle incidenta u Banjskoj, Lista je doživela kadrovske promene, a Vašington je pokušao da među njenim funkcionerima pronađe saradnike za buduće integracije i sprovođenje sporazuma.
Iako realno iza ove liste Srbi sa KiM ne stoje, Odbor za KiM Skupštine Srbije 30. septembra sastao se prvi put od osnivanja početkom aprila i to iza “zatvorenih vrata” da bi, kako je navedeno u saopštenju, “pružio punu podršku srpskom narodu i političkim predstavnicima srpskog naroda – Srpskoj listi da se na miran i demokratski način bore za svoja ljudska prava i bezbedan život i opstanak”. A onda se Zlatan Elek, predsednik Srpske liste i direktor Zdravstvenog centra u severnom delu Kosovske Mitrovice našao u situaciji da mora javno da negira tvrdnje šefa kosovske policije Dželjalja Svečje da “kosovsko ministarstvo zdravlja već vodi razgovore sa srpskim zdravstvenim institucijama”.
Zbog katastrofalnog stanja na terenu sredinom prošle godine obnovljen je rad Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije. Reč je o nadstranačkoj organizaciji, čiji je cilj ostanak i opstanak Srba na KiM. Osnovana je 1999. u manastiru Gračanica, a njen prvi predsednik bio je tadašnji episkop-raško prizrenski Artemije (Radosavljević). U obnovi rada SNV učestvovali su njen tadašnji predsednik Dragan Velić, Srpski nacionalni forum, čiji je predsednik Momčilo Trajković, Pokret Srba sa KiM “Otadžbina” na čijem je čelu Slaviša Ristić, a član Predsedništva Marko Jakšić. Aktuelni predsednik SNV KM je Momir Stojanović, penzionisani general-major Vojske Srbije i Crne Gore. Sa izuzetkom Stojanovića, koji je bivši član SRS i SNS, ostali su stari opozicionari, a svi zajedno kritičari Vučićeve kosovske politike.
Pošto Srbija nema nikakvu državnu i nacionalnu politiku prema KiM, ideja ove tri srpske organizacije jeste da se stvori nacionalna strategija koja bi omogućila da se zaustavi iseljavanje Srba i nađe model za njihov održiv opstanak na KiM. Predstavnici sve tri organizacije do sada su razgovarali sa članovima SANU, Pokretom “Proglas”, a na okruglom stolu 28. septembra u Beogradu okupili su takoreći kompletnu srpsku opoziciju. Taj za srpske (ne)prilike neviđeni uspeh okupljanja srpskih opozicionara pokazao je da je KiM i dalje najvažnije državno i nacionalno pitanje. Domaćini skupa, SNV KiM doneli su i dokument “Okvir ekonomsko-socijalne strategije za opstanak Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM“, koji je bio osnov za konstruktivno bavljenje temom. Na njima je zadatak i da formulišu zaključke sa ovog skupa koji će biti “crvene linije” budućeg zajedničkog delovanja u «zaustavljanju demografskog inženjeringa koji se trenutno dešava na KiM“.
– Mi smo narod koji tamo nestaje. Svi ćute, vlast u Beogradu kao da za navija za ono što Priština gura, a međunarodna zajednica posmatra. Nesrećni Srbi odlaze sa KiM zauvek. Albanci odlaze i vraćaju se da grade neko svoje Kosovo. Očekivali smo da vlast u Srbiji reši kosovski problem. Sve vlasti u Beogradu samo su simulirale borbu za KiM, bile su ili nezainteresovane ili su ga zloupotrebljavale za svoje interese. Mi smo zloupotrebljen narod, snosimo za to odgovornost i tražimo da aktivno učestvujemo u procesima koji se nas tiču. Želimo da budemo politički subjekt i ravnopravni politički faktor, a od opozicije tražimo da nas podrži i da nam pomogne u hrabrenju naroda koji je izgubio nadu. Tražimo rešenje u kome ćemo na KiM ostati mi koji tamo živimo. Nećemo rešenje u kome ćemo mi da nestanemo, a da dođu neki drugi Srbi – rekao je Momčilo Trajković na sastanku sa opozicijom, čiji se najveći deo izjasnio za Ustav Srbije kao „crvenu liniju“ političkog delovanja u južnoj pokrajini.
Razlike postoje kad je reč o stanju na terenu nametnutom ponašanjem međunarodne uprave, zvanične Prištine i Beograda, kao i njihovih sporazuma, posebno Francusko-nemačkog predloga i Ohridskog dokumenta. Među opozicionim političarima nema jedinstvenog stava ni kad je reč o proglašenju privremene okupacije KiM, (ne)učešća Srba na kosovskim izborima i institucijama samoproglašene kosovske države, dok Srbi sa KiM upozoravaju da slede napadi na Prištinski univerzitet sa sedištem izmeštenim u severni deo Kosovske Mitrovice, čije se „iseljenje u Kruševac već planira u Beogradu“.
Ono što je očigledno, opozicija je u ovom trenutku spremna samo za verbalnu podršku Srbima na KiM, ne samo zato što nema mehanizme izvršne vlasti, nego i zato što joj fali politički program i vizija, bez kojih u normalnim zemljama nema ozbiljnog stranačkog angažmana. Deo opozicionara sklon je i da u SNV KiM vidi „zametak“ alternative Srpskoj listi mada sve muči dilema da li je moguće sačuvati Srbe i državu Srbiju na KiM dok je Vučić na vlasti i da li KiM ima vremena da čeka na smenu vlasti na Andrićevom vencu. Srbi na KiM i dalje ostaju „prva linija“ odbrane državnih i nacionalnih interesa između „prištinskog čekića i beogradskog nakovnja“ uz sve izazove predizborne kampanje za predstojeće kosovske parlamentarne izbore.
Ponašanje „vrha“ SPC
U vreme pisanja ovog teksta SNV KiM je, u okviru definisanja nove strategije za borbu za opstanak Srba na KiM, zatražilo i naučnu i intelektualnu pomoć od Prištinskog univerziteta sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Pozive SNV za pomoć u sprečavanju potpune državne i nacionalne tragedije na KiM odbio je samo „vrh“ SPC. Patrijarh Porfirije nije čak ni odgovorio na više pisama koja su mu upućena sa molbom za razgovor, dok se nadležni episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) oglušio o zahteve vernika o sazivanju crkveno-narodnog sabora u Gračanici. SPC je prekinula to ćutanje samo zbog reagovanja Eparhije raško-prizrenske na tvrdnje Momira Stojanovića da se priprema potpisivanje „temeljnog sporazuma“ između SPC i Prištine, kao i da se „vrši pritisak na za KiM nadležnog vladiku Teodosija i mitropolita Joanikija, kao egzarha pećkog trona, da stave svoje potpise na taj dokument“, iako bi to moglo da otvori prostor za stvaranje „kosovske pravoslavne crkve“.
