- Pominje se svedočenje da se Rio Tinto prvi put najavio pre dvadesetak godina nudeći nepojamno visoku korupcionašku svotu najvišem predstavniku srpske vlasti, on je to odbio, ali neki, pored njega, izgleda, i nisu. Na to ukazuje činjenica da ta zločinačka firma nije prognata (kao što su to s njom učinili Norvežani i Portugalci) i da se već tada počela „odomaćivati“: 16. maja 2001. u Beogradu je osnovano Preduzeće za geološka istraživavanja Rio Sava Exploration doo (zastupaju ga Colin Mackey, Damian Rogers i Vesna Prodanović)
- Iz Rio Tinta uporno muziciraju o tome da bi „Srbija mogla postati globalni snabdevač prvoklasnog litijuma i bora“, ali ne vele da bi za to trebalo pristati da se, za večnost, otruje i Donje Podrinje, i Donje Posavlje i Podunavlje od ušća Save do Crnog mora (a ako se počne „bušiti“ i ispod Suvobora — tome će biti dodata makar i još Dva Pomoravlja). Danas, međutim, saznajemo da je sve to, najprostije rečeno, pedantno planirano i o tome nalazimo potvrdu na portalu EU na kome je ozvaničeno da je „Jadarska dolina žrtvovana za potrebe zelene Evrope“
- Ministarstvo rudarstva i energetike ili Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (ali i neka druga ministarstva) se više ponašaju kao „kancelarije multinacionalnih rudarskih kompanija“ nego što „brinu o interesima sopstvene zemlje i naroda“.
- Našim „glavnim igračima“ u svim tim događanjima nikako ne dopire do svesti činjenica da se ovde ne radi o projektu za eksploataciju litijuma (i bora) nego o projektu za satiranje Srba.
- Sve što ova vlast godinama čini predstavlja tek jednu od završnih faza u tim poslovima: Sloveni su (a među njima najpre Srbi) obeležili prirodu hrišćanske civilizacije, zapadno hrišćanstvo odreklo se i Boga i svih hrišćanskih tekovina, a sada globalisti hoće da ubiju i ono što je od te (istočnohrišćanske) civilizacije još preostalo.
Piše: Dragoljub Petrović, prof. (u penziji)
Moja predsednica Vlade ozbiljno se uznemirila: „Apsolutno je fašizam kad vi zabranjujete ljudima da se kreću, da idu na svoje stranačke skupove“, kad „blokirate međunarodne putne pravce, saobraćajnice, raskrsnice“, kad „ne date ljudima da normalno žive“. I tome dodala da je jedina politika za koju se fašisti zalažu „politika anarhije i uništavanja svega onoga što se gradi u Srbiji“, pri čemu se iza svega toga nalazi nastojanje da se „blokira dalji razvoj naše zemlje“.
Moj predsednik Države tome je dodao da „ovu Srbiju niko neće moći da zaustavi“, da „nema povlačenja pred onima koji su nam uništili i opljačkali zemlju“, da ćemo biti „dovoljno snažni da [je] sačuvamo i da [ne dozvolimo da nas] ponižavaju kao 1999. i 2008. godine“.
Njihove navode overiće i ministar finansija rekavši da je „privreda Srbije u drugom tromesečju [ove godine] napredovala čak 13,7 posto u odnosu na isti period 2020“ i da će taj „rast na kraju godine biti jedan od najboljih, ako ne i najbolji na starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto“ (ne znam ko će posle dodati da će taj rast biti čak 7,5 odsto).
Srbima je stigla komunistička nekrst
Moji predsednici i moji ministri, svi su izgledi, imaju ozbiljnih problema s razumevanjem onoga o čemu pričaju i za šta se zalažu. Jedan je od njih otišao u London s ciljem da se „bori za nove strane investicije“, tamo su „dogovoreni sastanci na kvartalnom nivou sa konglomeratom Rio Tinto“ i tamo će se, veli, po nalogu Trilateralne komisije (i uz overu Bilderberškog kluba i Instituta Tavistok), „lično uključiti u dalju realizaciju ovog projekta kako bi imali maksimalan pozitivan efekat“ i kako Srbiji ne bi bila ostavljena ni najmanja mogućnost da se od takve lepote spasava; drugi će predsednik tome dodati da „mi nemamo [druga] prirodna bogatstva koja će nam doneti milijarde“ i on „umire od smeha“ kad vidi demonstracije onih koji u te milijarde ne veruju i pitaju [ga] zašto je, u Norveškoj — recimo, Rio Tinto stavljen na „crnu listu“ (a ni u Portugaliji nije bio bolje sreće); njihovi ministri, sa svoje strane, obično nisu dobro obavešteni o onome o čemu im predsednici pričaju, ali vrlo revnosno izvršavaju sve naloge koji im stižu s nekih adresa s kojima su se, sasvim je izvesno — nekad i negde, već mogli upoznati.
Tako smo se našli u situaciji da svako od njih „priča svoju priču“: jedni vele da s Rio Tintom ništa nije dogovoreno („dok se ne završi studija“), „oni pored njih“ priznaju da je formirana „radna grupa (za saradnju s tom družinom)“, jedni pričaju „ovo“, drugi rade „ono“, neki (ministri/ministarke) još ne umeju pročitati ni ono što im je napisano (još nisu naučili „sva slova“), ali svi najbolje znaju ono što znalci i njihovi čestiti porednici nikad nisu uspeli razumeti: da su se svi upregli u zločinački poduhvat pred kakvim se Srbi nisu našli otkad su se na ovim prostorima utemeljili. Pa će jedan predstavnik takve nove pameti razjasniti da se „iza lažne brige za životnu sredinu kriju protagonisti propale politike i lažni zaštitnici životne sredine koji su često potpomognuti spolja“, tj. upravo ono što je gore označeno kao „londonska trka u borbi za nove strane investicije“.
I te nas reči dovode do suštine problema o kome govorimo: protagonisti takve („propale“) politike Srbiju predvode već mnogo decenija, a ovima koji su gore predstavljeni pripašće zasluge za njeno definitivno uništenje. To će nam postati jasnije ako se prisetimo reči jednoga njihovog razumnog prethodnika: „Lako je bilo Srbima dok su ih predvodili kršteni komunisti — videće oni šta će im se dešavati kad im dođu nekršteni“. Srbima je, evo, stigla komunistička nekrst i za dvadesetak godina („od petog oktobra“) oposlila ono što njihovim učiteljima nije uspelo za mnogo prethodnih decenija.
Ova nekrst se setila da za večnost otruje i zemlju i vodu
Ti „učitelji“, naime, jesu pobili tri ili četiri miliona Srba, jesu razdrobili srpski etnički prostor, jesu na njemu pronašli mesto za mnogo malih nacija („nacija-brabonjaka“), jesu iz srpskog jezika izrodili mnogo malih jezika („jezika-brabonjaka“), ali se samo ova nekrst setila da za večnost otruje i zemlju i vodu i da za to otvori prečicu koju za definitivno uništenje Srba njeni glupi učitelji nisu primetili. I da u te svoje projekte uključi Engleze kao mnogostruko proverene koljače Srba (drugde sam rekao da su u tim poslovima Srbe mnogo temeljitije satirali Englezi kao „saveznici“ nego Nemci kao neprijatelji).
I ovakvim pojedinostima, naime, podupiru se podaci o „snažnom ekonomskom usponu“ koji je Srbiju zadesio otkad joj se dogodio Rio Tinto. Pa se pokazalo da mu je „bivša vlast izdala dozvolu za bušenje u Srbiji“, da se to dogodilo 1. febr. 2012 (i „da je to bila jedina odluka koja je »dirala u integritet zemljišta«)“, a sad oni koji su te dozvole izdali [Đilas, Tadić, Jeremić] „glume ekologe“ i tvrde da jedine zasluge za to što je Srbija, za poslednjih 15–20 godina, izbušena uzduž i popreko pripadaju Ani i Zorani i njihovim trilateralnim komisijama i bilderberškim klubovima.
Ministarstvo izdalo dozvole pre studije uticaja na životnu sredinu
Uz sve to, priznaje se da je „2017. bio potpisan memorandum o razumevanju, za koji predstavnici bivše vlasti kažu da je tada »Rio Tintu« data dozvola, što nije tačno, zato što je u tom memorandumu sve bilo neobavezujućeg karaktera“. Odluka Vlade Srbije od 18. avg. 2021. da se „sprovede studija o uticaju na životnu sredinu“, kojom je određeno da neće biti nikakvih „novih pravnih radnji“ dok se studija ne završi, izgleda da nije predstavljala prepreku Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (ministar Tomislav Momirović) da već 19. okt. 2021. godine (tj. samo dva meseca kasnije) izda „lokacijske uslove kompaniji Rio Tinto za faznu izgradnju procesnog postrojenja za preradu minerala jadarit »Jadar« u podzoni 2A, na k. p. u KO Gornje Nedeljice i KO Slatina, na teritoriji grada Loznice, potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar“ (Službeni glasnik RS, br. 26/2020 — https://rs.n1info.com/vesti/izdati-lokacijski-uslovi-za-izgradnju-postrojenja-za-preradu-jadarita-u-jadru/).
U tome dokumentu precizno je navedeno 240 parcela u dvema katastarskim opštinama, na ukupno 2.030,69 hektara i sad nije jasno kako se to moglo dogoditi ako je drugde rečeno da se „ona studija“ (o uticaju na životnu sredinu) mora uraditi za godinu dana, a da poslovi na njoj još nikako — ne počinju. (O ponečemu sličnom v. https://izmedjusnaijave.rs/vučić-skrivao-dokumenta-od-javnosti/ (11/12/2021).
Rio Tinto kupio pravo na to da se sa srpskom vlašću
Sve navedene pojedinosti pokazuju da oni koji o njima govore ne znaju uvek kad govore istinu, a kad oko istine obigravaju. Biće, naime, izvesno da je Rio Tinto kupio pravo na to da se sa srpskom vlašću poigrava i da mu zbog toga nije neophodno ništa od onoga o čemu neobaveštenim Srbima vlast sistematski baca prašinu u oči. Neke čudne pojedinosti na to posebno ukazuju: pominje se svedočenje da se Rio Tinto prvi put najavio pre dvadesetak godina nudeći nepojamno visoku korupcionašku svotu najvišem predstavniku srpske vlasti, on je to odbio, ali neki, pored njega, izgleda, i nisu. Na to ukazuje činjenica da ta zločinačka firma nije prognata (kao što su to s njom učinili Norvežani i Portugalci) i da se već tada počela „odomaćivati“: 16. maja 2001. u Beogradu je osnovano Preduzeće za geološka istraživavanja Rio Sava Exploration doo (zastupaju ga Colin Mackey, Damian Rogers i Vesna Prodanović), oni vele da se bave „eksploatacijom minerala, proizvodnjom mineralnih đubriva i hemikalija“ (ne kažu gde im se nalaze „proizvodni pogoni za ta đubriva i hemikalije“)
Uporno muziciraju o tome da bi „Srbija mogla postati globalni snabdevač prvoklasnog litijuma i bora“, ali ne vele da bi za to trebalo pristati da se, za večnost, otruje i Donje Podrinje, i Donje Posavlje i Podunavlje od ušća Save do Crnog mora (a ako se počne „bušiti“ i ispod Suvobora — tome će biti dodata makar i još Dva Pomoravlja). Danas, međutim, saznajemo da je sve to, najprostije rečeno, pedantno planirano i o tome nalazimo potvrdu na portalu Evropske Unije na kome je ozvaničeno da je „Jadarska dolina žrtvovana za potrebe zelene Evrope“ (https://www.youtube.com/watch?v=M1CXuJck66E — 10:37). I to nas dovodi na onu „nauku“ koju nam je, davno, utemeljio Marks: kad bi za to postojale „tehničke mogućnosti“, Srbiju bi trebalo izvesti na okean i tamo je potopiti — da bi „Evropa bila čistija“.
Jadarska dolina žrtvovana za potrebe zelene Evrope
Ta je Evropa (Srbi to svojom sudbinom najbolje potvrđuju) sva sazdana od najčistijeg zločina. I ona se drukčije nikada nije umela ni ponašati, a sada joj u tome pomaže i „srpska“ vlast, pre svega time što se njeni nosioci regrutuju među onim sojevima koji sa srpskom duhovnom i moralnom vertikalom nikad nisu bili ni u najdaljem dosluhu. Dobro je znano, naime, da se na mnogim čelnim pozicijama u toj vlasti nalaze delegati Trilateralne komisije i Bilderberškog kluba, ali se ne zna nešto mnogo značajnije: koga je sve, i po kojim „merama“, Rio Tinto korumpirao za ovih dvadesetak godina, pri čemu će se pokazati da to više, po svemu sudeći, neće biti ni važno pred činjenicom da će Rio Tinto i „Evropa“, za slučaj da im se sada otkaže „gostoprimstvo“, Srbiju zadužiti sa sto puta većom sumom od one kojom su, pre dvadesetak godina, pokušali da kupe pristanak vlasti da otruju Srbiju, tj. za svih sto milijardi evra.
Takva iskustva Srbima su vazda stizala zajedno sa „demokratijom“ i jedno je od njih zabeležio „prvi srpski učeni policajac“ pri kraju 19. veka; „Do pre dvadeset godina u nas nije bilo partija, ali je bilo para. Stranci videći našu slogu i pune kase, povikaše na nas: da nismo moderan narod, da nismo obrazovani, nego da se podelimo u partije. A mi, budale, poverovasmo tome. Stadosmo se deliti u partije, ali u onoj galami i svađi našoj ne pripazismo na naše džepove. Posle kada dovršismo upisivanje u partije, mašismo se rukom u džepove – ali oni prazni. Stranci nam odneše svu gotovinu. Još nas zadužiše za 400.000.000 dinara“.
Tako — nekad. U naše dane — to je, malkice, drugačije, ali znatno otrovnije. I to će se opet pokazati jednim primerom.
Zagrebački advokat (s muslimanskim prezimenom), koji je pred američkim sudom zastupao tužbu protiv Radovana Karadžića „po komandnoj odgovornosti“ za silovanja kojima je njegova klijentkinja bila izložena u „nekom srpskom logoru“, saopštio je da je odštetni zahtev, od trenutka podnošenja tužbe, s kamatama, narastao na 24 milijarde dolara; advokat je pominjao i neke druge tužbe s manjim iznosima odštetnih zahteva (ako nisam pogrešno razumeo, jedan je bio stigao „tek“ do osam milijardi), ali je zanimljivo da će svi oni za naplatu biti ispostavljeni — Srbiji. Po istom onom obrascu po kome su, od srpskog zlata u američkim bankama, bile naplaćene i sve one bombe koje su „saveznički bombarderi“, po Brozovom i Kočinom traženju, bacali po srpskim gradovima tokom Drugoga sv. rata (a mnogi njihovi piloti posle toga, u okviru operacije „Halijard“, bili spasavani s više improvizovanih aerodroma po zapadnoj Srbiji).
Ako bismo sve što je rečeno pokušali da svedemo na neke opštije pojedinosti, moglo bi se pokazati da je među njima jedna najnejasnija: aktuelna srpska vlast ili je apsolutno nekompetentna ili, naprosto, autistična.
Ministarstva se više ponašaju kao „kancelarije multinacionalnih rudarskih kompanija“ nego što „brinu o interesima sopstvene zemlje i naroda“
Govorim tako zato što bi sve mimo toga značilo da bi takvu vlast trebalo optužiti za zločin nad sopstvenim narodom, odn. za veleizdaju. Tokom mnogo poslednjih decenija, naime, Srbi su navikavani na to da ih predvode ljudi male pameti (birani „po republičko-pokrajinskim ključevima“), mogli su biti ugledni švaleri ili pijandure, uspešni ubice ili kradljivci, ponekad su mogli biti i sklerotični (dugo se, u neko ne tako davno vreme, prepričavala zgodica u kojoj se „jedan takav“ predvodnik državne delegacije „raspitivao“ kod svog saradnika „da li mi tamo idemo ili se otud vraćamo“), ali tek u najnovije vreme može se pročitati da se Ministarstvo rudarstva i energetike ili Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (ali i neka druga ministarstva) više ponašaju kao „kancelarije multinacionalnih rudarskih kompanija“ nego što „brinu o interesima sopstvene zemlje i naroda“.
Takvu su pamet „poduprli“ i dva najviša predstavnika srpske izvršne vlasti i pokazali da su neobavešteni o onome za šta se zalažu. Beležim ovu reč da ne bih rekao da su autistični jer do njih nikako ne dopiru upozorenja znalaca da je Rio Tinto, najblaže rečeno, pljačkaška, razbojnička, zločinačka družina i da je svuda gde se pojavljivala ta družina iza sebe ostavljala pustoš (a ostala je upisana, „tamo negde“, i kao izazivač građanskog rata i zaslužna za više od 15.000 mrtvih). Prizivati takvu družinu i razigrano joj asistirati u satiranju Srbije (i to činiti uz podršku EU — da bi, kako videsmo, Evropa ostala zelena) može samo onaj mentalni profil koji se ni po čemu ne razlikuje od onoga koji je gore upravo predstavljen.
Poziv Rio Tintu da za večnost otruje i srpske zemlje i srpske vode
Takvi ljudi s jednakom lakoćom menjaju „uverenja“, partije, „partnere“, krevete, adrese; oni znaju da je „fašizam kad vi zabranjujete ljudima da se kreću, da idu na svoje stranačke skupove“, a na poziv Rio Tintu da za večnost otruje i srpske zemlje i srpske vode gledaju kao na najviši doseg demokratije. I do njih nikako ne dopiru upozorenja o veličini zločina koji će ta (zločinačka) kompanija izvršiti nad Srbima niti čuje tvrdnje da su natrijum-jonske baterije mnogo kvalitetnije od litijumskih (pri čemu natrijuma u prirodi ima hiljadu puta više nego litijuma, a njihova proizvodnja neuporedivo je „čistija“, pri čemu iza svih tih priča ostaje još jedna misterija: tek u najnovije vreme upućenik je pomenuo i proizvodnju bora — čija je cena četvorostruko veća od litijuma!).
Našim „glavnim igračima“ u svim tim događanjima nikako ne dopire do svesti činjenica da se ovde ne radi o projektu za eksploataciju litijuma (i bora) nego o projektu za satiranje Srba i sve što ova vlast godinama čini predstavlja tek jednu od završnih faza u tim poslovima: Sloveni su (a među njima najpre Srbi) obeležili prirodu hrišćanske civilizacije, zapadno hrišćanstvo odreklo se i Boga i svih hrišćanskih tekovina, a sada globalisti hoće da ubiju i ono što je od te (istočnohrišćanske) civilizacije još preostalo.
Da bi se, međutim, otvorio put za udar na rusko pravoslavlje, treba prethodno temeljito zatući srpsko — što krojačima svetske sudbine u tri navrata tokom prošlog veka nije pošlo za rukom. I sad možemo reći da su svi izgledi da im je ova vlast definitivno utrla put koji će ih dovesti do cilja: ako otruju Jadar i podsuvoborski pojas, oni će staviti „u prsten“ veći deo severne Srbije, otrovati sve vodotokove, dodati im Makiš i bez vode ostaviti i — „Beograd Na Vodi“! A da će se to zaista i dogoditi, ova vlast potvrdila je i time što je na izvorištu za snabdevanje Beograda vodom počela izgradnju metroa, a planira se i izgradnja gradske četvrti sa mnogo hiljada stanova. Biće da je to ipak premnogo za Beograd — njemu je za uništenje bio dovoljan i sâm Rio Tinto.
I neka to potvrdi i jedna uzgredna pojedinost: prošli i sadašnji razarači doveli su Srbiju do toga da je za deset meseci ove godine sahranila 108.000 svojih građana, a rodilo joj se tek pedesetak hiljada dece; valja nam sačekati da vidimo kako će te cifre izgledati „na godišnjem nivou“, ali već sada možemo reći da je prošle godine Srbija ostala bez „jednog grada veličine Bačke Topole ili dve Raške“, prošlo je više od 50 godina otkad su skicirane prve linije beogradskog metroa i moglo se sačekati još koju deceniju — da bi se videlo da uskoro neće biti saobraćajne „gužve“ ni na — beogradskim ulicama.
* * *
Retorika mojih predsednika i njihovih (i mojih) ministara sva je „šupljikava“: niko od njih ne sluša ni sebe ni onoga pored sebe jer bi valjda makar neko od njih morao čuti, i razabrati, činjenicu da u Srbiji nema drugih investicija osim stranih, niti drugih kompanija osim stranih, niti drugih banaka osim stranih, niti drugih izvoznika osim stranih, niti drugih livada i njiva osim zakorovljenih, niti drugih reka osim zagađenih, niti drugih prodavaca GMO-otrova osim Liedl-ovih, niti drugih udžbenika osim Klett-ovih.
Niti drugoga naroda osim ojađenog i opustošenog. Kome zlikovačka družina okupljena u Rio Tintu i oko njega pretpisuje definitivno uništenje.
A za to oko njega, saznajemo ovih dana, tiče se makar još jedne razbojničke družine koja se nabacila na homoljski kraj i priprema uništenje i istočne Srbije: Dundee Kompanija „preti da nam trajno zatruje zemlju i vodu, ali to nije jedina opasnost koja preti našem narodu.
Homolje je osuđeno na propast
Kao što je Rio Tinto došao na zapad, jedan takav okupator stavio je šapu na istok: naš brdoviti, šumama i livadama pokriveni zeleni istok. Kompanija Dundee, koja je svuda u svetu za sobom ostavila pustinju, stavila je na nišan Homoljske planine. Planinski vrhovi biće samleveni u prah, a rudu će prerađivati cijanidom, naše reke, planine i livade postaće jalovište ovog teškog i smrtonosnog otrova; biće otrovano vrelo Mlave, Beljanica, jedino mesto sa očuvanim prašumama u Srbiji; čudo prirode homoljska Potaj čuka–Tisnica biće sravnjena sa zemljom; nestaće staništa strogo zaštićenih vrsta, kao i brojni arheološki lokaliteti.
Jednako kao Rio Tinto, ova je kompanija sklopila dogovor sa vlastima u Srbiji: lokalni batinaši i osvedočeni kriminalci, koji silom i strahom vladaju opštinom Žagubica, zaduženi su da uništavanje prirode prođe nesmetano i neprimetno. Homolje je osuđeno na propast. Ako se ova pošast ne zaustavi, Homoljske planine, kroz koje prolazi reka Mlava i hrani celu istočnu Srbiju, zauvek će nestati“ (https://www.youtube.com/watch?v=UAU9NbS-HOk). Tome će drugi upućeni dodati (v. https://izmedjusnaijave.rs//nećemo-rudnik-bakra-i-zlata-nećemo-tro/ — 11/12/2021) i podatak da je jedan takav rumunski rudnik, prema navodima Programa UN za životnu sredinu od januara 2.000. godine, otrovao i Tisu i Dunav, ali to sadašnjoj srpskoj vlasti još niko nije saopštio.
EU Zabranila upotrebu cijanida u rudarskim tehnologijama
Kao ni činjenicu da je Evropski parlament još 5. maja 2010. doneo Rezoluciju o zabrani upotrebe cijanida u rudarskim tehnologijama i da su to Češka, Mađarska i Nemačka već učinile, a da Vučić i njegove Ane i Zorane hoće da još malo unište Srbiju pre nego što čuju da u Evropu nikad neće ući — jer ne poštuju njene Rezolucije, tj. ne zabranjuju zločinačkim multinacionalnim kompanijama da cijanidom truju prirodu i da time ljudski životni prostor pretvaraju u pustoš. (I sad nam javljaju da i kineski Ziđin u Boru i okolini vrlo uspešno truje cijanidom sve što se pred njim nađe: https://izmedjusnaijave/kompanija-ziđin-ne-brine-o-životima-gr/).
Vučić: Nemamo pravo da uništavamo više života nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima
Tako nam pristižu svedočenja o mnogim pošastima koje su Srbe zadesile otkad su vlast nad njima preuzeli oni predstavnici ljudske vrste koji su među ljudima imali vrlo specifično mesto i kojima nikad ozbiljni poslovi nisu poveravani — da njihove reducirane umne snage ne bi bile dovedene u opasnost da posrnu ili da se, nedajbože, raspadnu. Pa se nije moglo dogoditi da neko ko ne razlikuje štenaru od brvnare bude postavljen za ministra građevinarstva, niti onaj ko ne razlikuje kamenolom od ugljenokopa — za ministra rudarstva, niti ono sa čim se priroda poigrala (pa se ne zna, recimo, je li muško ili žensko) za visoku funkciju u vladi, niti o narodnoj sudbini može odlučivati „politička partija [koja se raspoznaje] kao kriminalno udruženje“ i u kojoj, kako smo gore videli, o svemu odlučuju „lokalni batinaši i osvedočeni kriminalci“(https://www.viber.com/invite/798b901772d dc4923548b9234ebad16666dbcfbe6ff9270b64f8026279d4be96).
Niti se može čuti reč da „nemamo pravo da uništavamo više života nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“ (https://nova.rs/vesti/politika/skandalozna-izjava-vucica-nemamo-pravo-da-unistavamo-vise-zivota-od-planiranog/).
Nekad se među Srbima znao red: ljudi neproverene pameti nisu se mogli sretati tamo gde se odlučuje o ozbiljnim pitanjima i nikad se nije moglo dogoditi da neku ideju obrazlaže čovek koji ne ume pratiti ni sopstvenu misao i naći se u prilici da kaže nešto slično onome što je gore zapisano. (Za one kojima se „reč otme“, umesto prekora ili osude, Srbi su imali izraz anđeli s tobom, što se razume kao „molitva s opravdanjem“ — ‘oprosti mu, Gospode, imao je trenutno pomračenje svesti’). Pamet uz koju ne može stati takva „molitva“ Srbima je prvi put stigla s komunistima i „demokratijom“, ali je postala fatalna kad su nekršteni demokrati i njihove „nove afežejke“ (one koje ili nisu imale porodicu ili o njoj mnogo manje brinule nego o „partijskim poslovima“) preuzeli sudbinu zemlje i, pod zaštitom „lokalnih batinaša i osvedočenih kriminalaca“, počeli da osvedočenim svetskim kriminalcima rasprodaju i srpska prirodna bogatstva i srpsku nacionalnu budućnost. I s tim ciljevima uskladili i „partijske programe“, ministarske resore pretvorili u kancelarije multinacionalnih pljačkaških kompanija i sve podredili jedinom cilju: da što temeljitije opljačkaju i otruju Srbiju i da posle toga — dignu rep i odlepršaju u svoje Trilateralne komisije i Bilderberške klubove.
Vlasti kojoj je sve to pošlo za rukom treba odati priznanje po onim pravilima po kojima se to čini za genocid nad sopstvenim narodom.
