Srbi u Austriji poklonili se Vuku Karadžiću i položili venac ispred njegovog spomenika u Beču

1
711
Foto: printscreen

Mnogobrojni Srbi koji žive u u Austriji su u petak 7. februara 2020. godine, na godišnjicu smrti Vuka Stefanovića Karadžića, odali počast i položili venac na spomenik reformatoru srpskog jezika, filologu, etnologu, diplomati i velikom borcu za srpski jezik i pravopis.

Ceremonija je započeta polaganjem venca, a o liku i delu Vuka Stefanovića Karadžića, koja je svoja najvažnija dela objavio u Beču, inspirativno je govorila akademik prof. Svetlana Matić, predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić.“ Osvrćući se na Vukov buran život, istakla je da zajedno sa ćerkom Minom i suprugom Anom Kraus u svom domu, u trećem bečkom distriktu, Ungargasse 362, dočekivao: Jerneja Kopitara, Njegoša, Jakoba Grima, Protu Mateju Nenadovića, istoričara Rankea, Đuru Daničića, Branka Radičevića, Uroša Kneževića, kneza Mihaila, patrijarha Josifa Rajačića, Stefana Knićanina, Pavla Šefarika, crnogorskog kneza Danila i mnoge druge savremenike i znamenite ličnosti epohe romantizma. „Vuk je dobio doživotnu penziju ukazom ruskog cara Nikolaja od sto dukata godišnje, penziju od knjaza Miloša Obrenovića 1835. godine i mnoga značajna priznanja. Bio je član Carske akademije nauka u Beču. Izabran je za počasnog člana Imperatorskog krakovskog univerziteta zbog naučno-književnih zasluga u oblasti literature i istorije slovenskih naroda. Bio je dopisni član Ruskog geografskog društva u Petrogradu, dopisni član Berlinske akademije nauka, počasni član Afričkog instituta za ukidanje ropstva. 1847. godine primio je prsten sa velikim smaragdom i brilijantima od ruskog prestolonaslednika. Godine 1848. Vuk je od austrijskog cara dobio brilijantski prsten, kao uzdarje za poklonjenu knjigu Srpskih narodnih pesama. Austrijski car odlikovao je Vuka Karadžića 1850. godine Viteškim krstom Franje Josifa, a 1851. godine zlatnom medaljom za nauku,. Posebno ga je obradovala vest da ga je crnogorski knjaz Nikola odlikovo Danilovim ordenom za nezavisnost Crne Gore“, naglasila je, između ostalog, Svetlana Matić. Podsetila je prisutne na činjenicu da je Vuku njegova miljenica, ćerka Mina bila velika podrška. Minka, kako ju je Vuk zvao, bila je njegov lični sekretar, pomagala mu u prevođenju srpskog narodnog blaga na nemački jezik, vodila čitavu korespodenciju sa svim značajnim ličnostima toga doba, prtaila ga na dugim putovanjima, svirala klavir, govorila šest svetskih jezika, igrala na Srpskom balu u srpskoj narodnoj nošnji i do poslednjeg trenutka bila sa ocem, posle čije smrti je štampala njegova neobjavljena dela, poklonivši čitavu zaostavštinu Kraljevini Srbiji. „Zbog tih i mnogih drugih zasluga, Mina Karadžić, prva srpska slikarka, uz našu Katarinu Ivanović“ će uskoro dobiti i spomen-ploču u alpskoj prestonici“, zaključila je Svetlana Matić.

Da Vas podsetimo:  Ko rasejanju dotura falsifikovane dokumente?

Malina Marina Janković je na nemačkom jeziku iz knjige dr Volfganga Rohrbaha, pročitala tekst o Vuku Stefanoviću Karadžiću.

Skup je podržao i na njemu prisustvovao njegova ekselencija g. Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Beču, Vesna Klinger, predsednica Internacionalnog kulturnog udruženja „Fokus“ , kao inicijator manifestacije, Saša Kostić, predsednik SKC „Stevan Mokranjac“, Aleksandar Stanković, predsednik KSD „Bambi“, Mirel Tomas, predsednica udruženja „Bečke poete“, Lazar Bilanović, predsednik Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti, Dr Dejan Jelić, predsednik Austrijsko-srpskog društva i drugi istaknuti pojedinci srpskog porekla, koji žive i rade u Beču.

Poslata je jasna poruka sa skupa da srpski jezik i ćirilica predstavljaju naš identitet i da ih treba negovati i očuvati. Zajedništvo Srba nam je više nego ikada potrebno, pa bi, po rečima Vesne Klinger, trebalo da se izdignemo iznat ličnih surevnjivosti i interesa, iznad udruženja, a u ime opštih nacionalnih interesa. Kultura sećanja na slavne pretke i reformatore, je od strateškog značaja za očuvanje našeg nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta, ne samo u Austriji, već i u drugim zemljama sveta u kojima žive građani srpskog porekla.

Svetlana Matić
predsednica ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić“

1 KOMENTAR

  1. Нашли су коме ће! Мада има и горих и штетнијих по Србију…
    Ваљда ће њима да се коначно позабаве прави историчари? Надам се, и све верујем, да ће их бити све више и међу младим професорима историје…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime